понедељак, 26. октобра 2020. | 21:55

САД за економску унију Београда и Приштине

Стручњаци за односе на Западном Балкану не очекују потписивање значајног политичког споразума у Белој кући на предстојећем састанку српског председника Александра Вучића и косовског премијера Авдулаха Хотија, али указују да је тај сусрет важан “као инвестиција у будућност”, пише Данас.

 

 

Они такође констатују, да је могуће да 2. септембра у Вашингтону Београд и Приштина постигну договор који би представљао корак ка стварању економске уније, налик Шенжену у Кини, економски снажне територије са бројним компанијама.

Новаковић: Основно питање акциони план

Члан Савета за инклузивно управљање Игор Новаковић каже за Данас “да не очекује спектакуларне политичке пробоје”.

Он истиче да је Специјални изасланик председника САД Доналда Трампа за КиМ Ричард Гренел пре сусрета политичких представника Београда и Приштине који је био заказан за јун, а који је отказан, најавио да је “на агенди оснивање економске зоне по угледу на кинески Шенжен”.

Тако да највероватније можемо очекивати још једно писмо о намерама или сличан споразум који би ишао у том правцу.

Такав споразум би био и комплементаран иницијативи “мали Шенген”, односно Регионалне економске зоне у оквиру Берлинског процеса.

Међутим, основно питање је да ли ће постојати акциони план за имплементацију споразума.

Без таквог елемента велика је шанса да ће “коначни производ” сусрета бити само медијска промоција, сматра Новаковић.

Подсетимо, Вучић и Хоти су потврдили да ће учествовати на састанку у Вашингтону, чији домаћин је Гренел.

Било је предвиђено да се 26. јуна у Белој кући сретну председник Србије и председник привремених институција у Приштини Хашим Тачи, али тај сусрет је отказан јер је Тачи добио позив за Специјални суд у Хагу.

Тачи је јавно поздравио предстојеће разговоре Вучића и Хотија, уз посредовање САД.

Анђелковић: Ако Трамп победи на изборима

Аналитичар Драгомир Анђелковић констатује за Данас да разговори у Белој кући могу да за нашу државу представљају важну “инвестицију у будућност” у политичком смислу.

“Од немачке канцеларке Ангеле Меркел, која диктира ЕУ курс према Косову*, Србија нема основа да очекује ништа позитивно. Њен актуелни приступ Косову је исти онај са којим смо се суочили 1999. или 2008. године. Циљ те политике је отмица Косова од Србије, односно фазна легализација тог недела, то је став и Џозефа Бајдена кандидата америчких демократа на председничким изборима, односно екипе која би уз њега креирала америчку спољну политику, ако би кандидат демократа победио на изборима”, наводи Анђелковић.

Према Анђелковићевом мишљењу, актуелни председник САД Доналд Трамп, који ће се у новембру надметати за нови мандат, као кандидат републиканаца “свакако нема и неће имати капацитет да направи радикалан дисконтинуитет у односу на политику коју су евроатлански центри моћи готово 30 година водили према Србима и Србији, али нема ни интерес да ту политику настави”.

Целу причу око поновног покретања косовских преговора и улоге коју у томе има Бела кућа, Трамп у извесној мери може да искористи током председничке кампање. Ако успе да поведи, свакако ће вредновати кооперативан однос Београда као и широку подршку коју ће добити од српске дијаспоре у Америци.

То нама може да помогне да у будућности дођемо до неког по нас прихватљивог аранжмана увези са Косовом*. С друге стране од Бајдена и Меркел ништа добро не можемо да очекујемо. Можда у геополитичким играма није добро све ставити на једну карту, али реално гледано ми другу могућност и немамо. У том светлу треба гледати и на вашингтонски сусрет”, поручује Анђелковић.

Кинеска силицијумска долина

Шенжен је град на југу Кине, који са још неколико градова чини мегаполис познат као “Делта Бисерне реке”. Један је од водећих центара у свету по производњи технологије, па га ћесто називају кинеском Силицијумском долином.

Седиште је бројних мултинационалних компанија укључујући Хуавеј. Иако САД и Кина тренутно воде “економски рат”, идеја “мини Шенжена” прихватљива је америчким званичницима као један од модела за јачање економске сарадње Београда и Приштине.

Подели на: