Само достојни Немањића можемо очувати благо које нам је остављено

Светом литургијом коју је служио владика Иларион, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске, манастир Бањска, у недељу 12. новембра прославио је ктиторску славу- Св краља Милутина.

Светој архијерејској литургији у манстирској цркви, посвећеној Светом Стефану, заштитнику свих Немњића, затим и сечењу славског колача, присиуствовало је пар стаотина верника.

У беседи у току литургије, владика Иларион је говорио о овој, како је рекао “страдалној и васкрслој” светињи и о величини и снази њеног ктитора, Св. краља Милутина.

  – Благо које је ова светиња чувала је отишло по промислу Божијем у другу земљу. Како је отишло то благо, мошти Светога краља Милутина отишла је и благовест о његовом животу, о његовом сведочењу васкрслог Христа коме је служио целога свога века и то страствовање његово је на утеху и благослов многима који долазе да се поклоне његовим моштима у велелепном храму у бугарској престоници. И ту се открива још једна тајна чудесног светитеља кога данас славимо који  је био заиста један од оних људи који су живели на размеђи светова који су успевали и на раскрсници историјској и географској и културној да опстану и да установе дом. Пре свега овај дом молитве који опстаје ево до дана данашњега- казао је владика Иларион.

Владика је подсетио да поред Св краља Милутина, великог владара и светитеља наше цркве, у истом дану славимо ” и његовог светога брата, покајника, монаха Теоктиста, односно краља Драгутина па и њихову благочестиву мајку, такође мнахињу од чувене племићке породице Анжујаца која се ородила са лозом Немањића а која се ородила и нашом вером, постала светосавка а такође и она која ће да гради мостове међу људуима, међу народима”.

– И то је и благослов али и одговорност а некад и проклетсво да имате тако узвишене претеке, зато што  човек мора да буде достојан њиховог имена, њиховог дара, њиховога полета, да би могао да очува благо које му је остављено- рекао је владика и додао да велики Немањићи, а посебно ова чудесна тројка, они треба и у ова времена да нам послуже као узор по својој храбрости , по својој мудрости  да опстану на врло тешком месту, али пре свега по својој вери.

– Кућа Немањића, стоји постојано тврдо, предивно је место које својом лепотом и нас осењује. Нека би Господ Бог дао да би смо молитвама нашега светог патријарха чије вам поздраве и благослове преносим, нашега домаћина владике Теодосија а и нашег оца Данила, којим се ето дичимо сви, домаћина који нам отвара врата, ове куће, овога храма и који чува, који је посветио свој живот чувању дома Господњег, нека би њиховим молитвама ово мести опстало и остало до свршетка века- благословио је владика.

С.К.