Шарчевић: Сва прелазна решења боља од наставе на даљину

Министар просвете младен Шарчевић рекао је на конференцији за штампу у Палати “Србија” да је настава на даљину без физичког контакта најлошији модел и да су сва прелазна решења која могу да се остваре боља од наставе која се одвија само на даљину.

 

 

Министар просвете Младен Шарчевић каже да је први септембар још увек довољно далеко да би се видело да ли ће школе моћи да раде по планираном моделу.

“Оно што извесно знамо и од чега смо пошли је да не очекујемо некакво ванредно стање. У првом пику смо имали обавезу да један од родитеља деце старости до 12 година буде код куће са децом. Како је први пик завршен и како смо у том сценарију наставу имали искључиво на даљину, што је свакако боље него да нема ништа, али је ипак најлошији модел који можемо да понудимо”, објашњава Шарчевић.

Истиче да су трагајући за бољим моделима очекивали да се епидемиолошко стање поправи.

“Истражујући колико родитеља не може да остави дете код куће, дошли см одо податка да је то негде око 22 одсто родитеља деце узраста до 12 година, што је већ сасвим довољан разлог да се покрене механизам да млађи основци на неки начин треба да крену на наставу”, каже Шарчевић.

Наводи да је у многим државама у току тек разматрање који модели могу да се примене.

“Ми смо могли ово брзо да покренемо јер смо имали пуно спремних сценарија и предлажемо један од њих који може да задовољи више интереса и запослених у просвети, ученика, родитеља и целокупног друштва. Један од модела је да се од првог до четвртог разреда настава одвија у школама, с тим што морамо да смањимо број ученика. Уз све мере, у већем броју установа морамо да поделимо одељења на бар два дела”, објашњава министар Шарчевић.

Каже да у оквиру 17 школских управа, од 1.192 основне школе, у 45 одсто њих одељења не морају да се деле јер број ђака задовољава стандард.

“Морали смо да се руководимо и радном листом запослених. Натсавник не може да има више од 24 часа непосредног рада са ученицима. Има 10 сати припреме за рад и шест сати осталих послова. Јако је важно шта чини ту структуру рада јер од тога шта се ради уживо, а шта онлајн зависи оптерећење запосленог”, каже Шарчевић.

Истиче да је настава на даљину без физичког контакта најлошији модел и да су сва прелазна решења која могу да се остваре боља него да се настава одвија само на даљину.

Подели на: