Савет безбедности о Косову: Опструкције, похвале и оштра упозорења

Ометање рада Специјалног суда за злочине ОВК, будућност Мисије УН на Косову и преговори Београда и Приштине доминирали су седницом Савета безбедности УН о стању на Косову у претходних шест месеци. САД и Немачка за преиспитивање будућности УНМИК-а, Русија жестоко против. Србија тражи да се спроведу постигнути споразуми. Приштина оптужује Београд да опструише пријем у међународне организације. САД споразум из Вашингтона назвале историјским.

 

Амбасадори држава чланица Савета безбедности УН су се, шест месеци од претходног извештаја, још једном оштро сукобили око виђења ситуације, пре свега у погледу будућности Мисије УН, која на Косово распоређена у јуну 1999. године.

Руски амбасадор при УН Василиј Небензја оштро је упозорио косовску министарку спољних послова Мелису Харадинај да ће бити искључена са наредног састанка уколико буду приказивани косовски симболи.

“Услови под којима представници Косова могу да учествују на седницама Савета безбедности су јасно постављени”, рекао је руски амбасадор.

Немачки амбасадор је оценио да расправа о застави представља доказ да нерешени односи између Косова и Србије представљају препреку не само у односима Београда и Приштине већ и читавог региона.

Сједињене Америчке Државе су, безмало 15 година од када су ту идеју представиле западне дипломате, затражиле да се чланице Савета безбедности изјасне о “изради плана за транзицију УНМИК-а и одговорно смањење улоге мисије УН”.

Заменица америчке амбасадорке при УН, Черит Норман Шалет, рекла је да је време да се мисија, чији је годишњи буџет око 30 милиона долара, смањи, у чему ју је подржао и представник Немачке Кристоф Хојсген.

Таквој идеји, која укључује драматично смањивање мандата и бројности УНМИК-а, оштро се успротивио руски амбасадор при УН Василиј Небензја, који је рекао да “Москва сматра да је УНМИК кључна међународна мисија на Косову”.

“Видимо покушаје Приштине да изгура мисију УН са Косова”, рекао је руски амбасадор, поздрављајући покушаје представника ЕУ у преговорима Београда и Приштине Мирослава Лајчака да “направи напредак ка постизању споразума”.

“Ипак, до сада није било много напретка”, рекао је Небензја.

Мирослава Лајчака поменуо је и немачки амбасадор, који је оштро критиковао руског колегу јер, наводно, није дозволио да се Савету безбедности обрати и представник ЕУ.

Небензја је одговорио да му је, током комуникације са мисијом ЕУ, речено да Брисел не инсистира да Лајчак говори пред Саветом безбедности.

Нешто блаже него што је наведено у извештају који је претходно подељен амбасадорима чланица Савета безбедности, шеф УНМИК-а Захир Танин је упозорио на проблеме с којима се суочава Специјални суд за злочине ОВК.

Изасланик генералног секретара УН је, не именујући кривце, рекао и да су “поједини” политички лидери водили кампању против суда.

У извештају који је пре десетак дана подељен амбасадорима држава чланица Савета безбедности наводи се пак да кампању против овог суда воде косовски председник Хашим Тачи и лидер Демократске партије Косова Кадри Весељи.

Танин је подсетио да је, после тих догађаја, Специјални суд објавио предлоге оптужница против Тачија и Љимаја, као и да се три особе, за сада, налазе у притвору суда чије се седиште налази у Хагу.

Руски амбасадор је рекао да се још од 2012. године и извештаја Дика Мартија чека озбиљна истрага злочина почињених на територији Косова.

“Забринути смо због серије скандала око докумената који су процурили из Специјалног суда како би се задовољили интереси локалних политичара”, рекао је руски дипломата.

Српски министар спољних послова Ивица Дачић је упозорио да Приштина годинама покушава да ограничи деловање тог суда, или да га чак укине.

“Тренутни председник такозваног Косова снажно покушава да опструише рад суда како би избегао оптужницу”, рекао је Дачић.

Заменица америчке амбасадорке при УН истакла је “истински историјски догађај у Белој кући”, када су Александар Вучић и Авдулах Хоти показали невероватну одлучност и направили корак ка светлијој будућности.

Значајне обавезе су преузете у Белој кући, пажљиво ћемо пратити спровођење овог споразума, рекла је америчка представница и навела да је Вашингтонски споразум конкретан пример како помирење доноси конкретну корист.

“Споразум представља основу за напредак у времену које долази… Пуна нормализација је заједнички циљ ЕУ и САД. Настављамо да снажно подржавамо дијалог под окриљем ЕУ”, рекла је Черит Норман Шалет.

Поздрављамо наставак дијалога у Бриселу… Циљ мора бити чврст и обавезујући споразум, рекао је Хојсген.

Министар спољних послова Србије, Ивица Дачић, упозорио је на низ проблема који прате десет године дуге преговоре Београда и Приштине, пре свега на одбијање приштинских власти да спроведу Бриселски споразум и формирају Заједницу српских општина.

“Да ли је могуће да једна страна каже да неће спровести договорено?”, рекао је Дачић, питајући истовремено да ли би међународна заједница реаговала на исти начин да је тако поступио Београд.

Дачић је нагласио да Приштини недостаје политичка воља да спроведе договоре, наглашавајући снажну приврженост Србије проналажењу одрживог решења.

Наредна седница Савета безбедности о Косову биће одржана за шест месеци.

Овако је текла седница Савета безбедности УН о Косову

Подели на: