Ситуација озбиљна, али под контролом

 – Имамо низ параметара које пратимо и на основу којих радимо свакодневне процене епидемиолошке ситуације. Још увек сви ти параметри, сем тог броја новооболелих су мирни, још увек немамо повећање броја пацијената у домовима здравља, то јест ковид амбулантама – каже др Антонијевић

 

У српским срединама на Косову и Метохији у току прошле недеље настављен је тренд благог пораста броја новооболелих од ковида 19. Наиме, у протеклих седам дана регистровано је још 37 лица позитивних на коронавирус. Према последњим подацима Кризног штаба општине Косовска Митровица тренутно су активна 82 случаја, 81 лице је у изолацији, док је само једно хоспитализовано. У вези са овим подацима, односно актуелном епидемиолошком ситуацијом у српским срединама северно и јужно од Ибра разговарали смо са специјалистом епидемиологије, у Заводу за јавно здравље Косовска Митровица, др. Александром Антонијевићем.

• После једног мирног периода на крају лета, поново имамо постепени пораст броја инфицираних коронавирусом, колико је тренутно озбиљна ситуација?

– Ситуација још увек није забрињавајућа. С обзиром да се тестирање у нашем заводу ради два пута недељно, број особа позитивних на коронавирус када се то подели на дневни ниво је око пет. Није то страшна бројка. Имамо низ параметара које пратимо и на основу којих радимо свакодневне процене епидемиолошке ситуације. Још увек сви ти параметри, сем тог броја новооболелих су мирни, још увек немамо повећање броја пацијената у домовима здравља, то јест ковид амбулантама. Неминовно је да је дошло до пораста, јер смо имали један миран период, готово без нових случајева.

• С друге стране број хоспитализованих особа је мањи него у другом „пику“ када је у једном тренутку било хоспитализовано и до 150 особа. Тренутно је само једно лице у ЗЦ Косовска Митровица. Да ли то значи да је реч о лакшој клиничкој слици? Коначно, можемо ли закључити да jе вирус изгубио на снази?

– Не бих ја тако рекао. То, да је само један пацијент хоспитализован, приписујем другим стварима. Сада кад је био један мирнији период, имали смо мало више простора да истражујемо, да видимо каква нам је ситуација са асимптоматским носиоцима. Поново смо радили и контакте позитивних особа, па смо тако открили већи број асимптоматских носиоца или неких са блажом клиничком сликом, које у периоду када смо имали велики број заражених не би ни тестирали већ би их пратили кроз друге начине, кроз домове здравља, праћењем других параметара. Дакле, у овом мирном периоду док се не деси нека тежа ситуација, настојимо да што више код нас, на локалном нивоу, предупредимо и зауставимо трансмисију, односно неконтролисано ширење вируса. Не бих смео да тврдим да је вирус ослабио, волео бих да је тако и да не даје тако јаку клиничку слику као у претходном таласу. Сачекаћемо да прође неки период , да видимо…, не бих давао никакве прогнозе. Тако мали број хоспитализованих, приписујем томе што смо просто мало више тестирали контакте и људе са блажом клиничком сликом.

• Каква су Вам предвиђања за период пред нама који је иначе погодан за ширење вируса, не само вируса типа корона?

– Свуда у региону букти, питање је када ће се та ситуација прелити на нас. Сад каквог ће то интензитета бити, не бих желео да буде као што је у окружењу. Желео бих да прођемо много боље и једноставније кроз ово, али плашим се гледајући ситуацију свуда око нас да неће ни нас заобићи.

• Да ли сада, након скоро годину дана, од када се овај вирус појавио у Кини, знамо више о овом вирусу?

Да ли смо сада спремнији да се суочимо са њим? – Како да не. Учимо свакодневно о вирусу, сазнајемо неке нове ствари. Пратимо из дана у дан сва нова сазнања која су доступна, и у свету и код нас и пуно више знамо. У старту је било заиста тешко, када су се из дана у дан мењала упутства, препоруке. Ствари су се мењале у ходу, како је време одмицало, свако и на свом неком локалном нивоу, а такође и пратећи ситуацију у свету, доносили смо неке закључке и углавном доста тога научили о самом понашању вируса. Видимо да се и терапија у овом неком периоду од девет, десет месеци, колико смо у борби константно ревидира, мења, тражи се нека најбоља по истраживањима. Почели смо од хлорокина, после је у терапијске сврхе ушао хемомицин који се током читавог другог таласа давао као терапија, сада је ремдесивир уведен у терапију. Mења се терапија, тражи се оно нешто што најбоље даје ефекте, али бојим се све док не кренемо, док не стигне вакцина и не крене се са имунизацијом становништва, све то не знам какве ће дати резултате.

• Шта је сада Ваш савет грађанима, како да се штите?

– Лична заштитна опрема, нарочито маске. Признајем, лично ме нервирају неодговорне изјаве од неких људи који имају одређену тежину, како маске нису адекватне или најбоље. Из искуства нас на терену који смо били све време у тој некој борби, ја знам сигурно да без личне заштитне опреме и ношења маски да би ми били у великом проблему и да су оне направиле један одличан ефекат, да су нам пуно помогле. Показаће време на крају крајева кад све ово једног дана буде иза нас, али је јако неодговорно да неко даје такве изјаве, скоро невероватно. Остајемо при ставу и апелујемо на ношење маски, а то је апел и у целом свету, то је и препорука и СЗО и наших релевантних установа, наше националне куће „Батут“. Инсистира се на личној заштитној опреми, поштовању социјалне дистанце. Сада смо, по нашим српским обичајима, у периоду слава. Сви добро знамо, то се испоставило и у старту и све ово време ставља се акценат на то да су највећи окидач за нагли и убрзани пораст новооболелих масовна окупљања у затвореном простору. Тако и један од апела, молби грађанима је да не би дошли у проблем и неке рестриктивне мере додатне улазили, да славу обележе у кругу породице, да обележе славу хришћански, а биће времена када ће славе, надам се, поново славити онако како смо навикли.

• Прошло је пар мсеци од кад је Влада Србије определила 12 милиона динара за отварање нове лабораторије за пи-сиар тестирање у склопу Завода за јавно здравље Косовска Митровица. Да ли се зна када ће она бити отворена и колики је њен значај?

– Што се тиче лабораторије мало смо пожурили са прогнозама у старту да ће лабораторија кренути за две три недеље. Сада не бих прогнозирао тачан датум, али ће ускоро почети са радом. Чекали су се неки филтери који пречишћавају ваздух, технички детаљи су у питању. Апарати за пи-си-ар тестирање су спремни. Реч је о два пи-си-ар уређаја мањег капацитета за обраду од 800 до хиљаду узорака дневно, што је ограман број узорака на дневном нивоу. Тако да ћемо моћи да радимо и тестирање на ковид и на сезонски грип. Пуно ће нам олакшати тријажу и да знамо о чему се ради, да ле се ради о сезонском грипу или о ковиду. Годинама уназад неки пик, кад је сезонски грип у питању, креће од краја октобра, почетка новембра и највећи пик друга половина новембра ка децембру. Надам се и ове године да ће потрајати овај мирнији период и да неће бити експлозије неких сезонских вируса и надам се да ће до тада све бити готово што се наше лабораторије тиче и онда ће нам бити посао у многоме олакшан. С.Кецман