Школа у служби очувања села

Недалеко од Лепосавића је Јошаница која има дугу традицију постојања основне школе у селу, али број ученика из године у годину се смањује

 

 

Село Јошаница се налази шест километара југозападно од Лепосавића у долини Јошанске реке, леве притоке Ибра. Куће су лоциране са обе стране реке и око пута који води ка Руднику „Црнац” који ради у саставу Рудника и флотације ,,Копаоник” у Лепосавићу. У саобраћајном погледу има веома повољан положај и спада у ред села која су међу првима на овом подручју добила асфалтни пут. Ипак, све то није било довољно да се становништво овде задржава и формира нове породице, већ и Јошаница дели судбину осталих планинских села из којих становништво годинама одлази. Нарочито последње две деценије становништво је у драстичном паду, па тако у селу има сада свега четири ђака. Учитељица у сеоској школи у Јошаници, која ради при матичној школи у Лепосавићу, Ивана Анђелковић, каже да је перспектива села и школе лоша. – Што се будућности тиче, морам признати да тренутно не видим нарочито светлу перспективу за школу, али не губимо наду. Верујем да ће се препознати значај сеоских школа и њихова улога у очувању живота на селу, јер без школе тешко да и само село може да живи и опстане – каже учитељица Анђелковић. Иначе, дуга је традиција постојања основне школе за ниже разреде у овом селу. Садашња зграда школе изграђена је 1984. године. Поред ње налази се и стара зграда у којој је некада била школа, а основана је давне 1920. године која је делом порушена у разорним копаоничким земљотресима 1980. године. Школа и данас опстаје, упркос малом броју ђака. – У нашој школи тренутно имамо четири ђака и двоје предшколаца. Волели би смо да је број ђака већи, јер верујемо да рад у издвојеним одељењима има многе предности у односу на матичну школу, пре свега што можемо да посветимо више времена сваком детету појединачно, каже Анђелковић и додаје да велику пажњу посвећују и ваннаставним активностима. – Активно учествујемо у ваннаставним активностима и поносни смо што смо три пута били добитници пројекта захваљујући којима смо осликали учионице, уредили школски терен и направили учионицу на отвореном у школском дворишту. Тренутно учествујемо у пројекту ,,Срећно учење за друштво вредности” који додатно обогаћује наш рад и подстиче развој позитивних вредности код деце. Иако мала, наша школа одише топлином и негом, а међусобни односи подсећају на велику породицу – истиче учитељица. Поред пута у дворишту школе и његовој близини налазе се четири споменика крајпуташа четворици војника који су као заробљеници умрли у аустријским и мађарским концентрационим логорима. На једном брежуљку, северозападно од данашње школе, на сеоском гробљу налазе се остаци старе цркве посвећене Васкрсењу Христовом. Атар села заузима велику површину, али је сиромашан изворском водом, па су домаћинства прикључена на градски водвод, али како цео Лепосавић у летњем периоду има проблема са снабдевањем водом, иста је ситуација и у овом селу. По предању, које је забележио вредни истраживач овога краја Благоје Павловић и сабрао у књизи ,,Насеља и миграције становништва општине Лепосавић”, назив села Јошаница потиче од назива дрвета јова, које расте на влажном земљишту око реке. Делећи судбину осталих села на овом подручју и одавде се одлазило. Примера ради последњи попис из 1991. године бележи око 200 становника у четрдесет седам кућа, а сада је овај број преполовљен. Старачка домаћинства су доминантна, што је слика и осталих села подно Копаоника и Рогозне. У суседном селу Гњеждане на овом подручју рођен је и Ђорђе Бараћ, а касније су се сви Бараћи преселили у Јошаницу. Он је са петнаест година отишао у Манастир Дечане, по коме је и добио име Сава Дечанац. Завршио је више школовање у Српској православној богословији у Београду, а потом је радио као учитељ у граду Пећ. Потом одлази у Кијев, где је завршио познату Кијевску Духовну Академију. Сава Дечанац је био епископ Жички и на том месту је остао двадесет година, све до дана када се упокојио у Господу. Данас Центар за културу у Лепосавићу носи назив „Сава Дечанац”, а испред Дома културе подигнута је биста првог ученог човека са овог подручја. Преостало становништво Јошанице бави се углавном пољопривредном делатношћу и упућено је на Јошанску реку, која служи за заливање пољопривредних култура. Последњих година мештани неколико домаћинстава бави се организовано производњом јагодичастог воћа и тако ствара приход за своје породице. В.Вукојевић