недеља, 01. августа 2021. | 10:37

Споменик знаменитом раднику „Трепче“

 Јово Вукадиновић је седам рудара „Трепче“, који су учествовали у рушењу стубова жичаре 30. јула 1941. године, ноћу неопажено превео до партизана на Копаонику. Јован је страдао несрећно као возач камиона у „Трепчи“, 24. априла 1946. године, када му је од делова тог камиона подигнут споменик код Јариња баш на месту где је изгубио живот

 

 

На магистралном путу Косовска Митровица – Лепосавић – Рашка, на само пола километра испред Јариња, данас административног прелаза, на првој великој кривини, са леве стране идући према Рашки, налази се необичан споменик, урађен још 1946. године, од делова камиона висине 4,5 метра са постољем. И данас старији возачи из Косовске Митровице и Звечана пролазећи поред споменика на овој деоници сиреном одају почаст споменику подигнутом једном „Трепчином“ раднику из Грабовца код Звечана који је баш овде страдао 24. априла 1946. године. У тој несрећи 1946. године у „Трепчином“ камиону страдала су три њена радника возач Јово Вукадиновић из Грабовца код Звечана, Душан Рашо из Игала у Далмацији и Милорад Стефановић из села Мијаковића. Радници „Трепче“ пошли су по робу за велико предузеће и на месту где је споменик, због лошег пута, камион је склизнуо у 50 метара дубоку провалију. Три радника „Трепче“ су на месту погинула. До 1960. године на дан погибије „Трепчиних“ радника ученици су организовано из Грабовца долазили са наставницима да одају почаст страдалим радницима. Од тада је споменик све до 2020. године био запуштен и заборављен.

– Често сам пролазио овим путем и гледао оронуо, запуштен и заборављен споменик. Дивио сам се био нашем комшији из села, Јову Вукадиновићу, за подвог пребацивања „Трепчиних“ диверзаната до партизана на Копаонику тог јула 1941. године. Са страдањем Јова његов дом у Грабовцу је угашен. Био је јединац у породици Белке и Митра. Одлучио сам да кренем у обнову споменика. Када сам испричао причу садашњем „Трепчином“ руководству на челу са Јованом Димкићем, наишао сам на разумевање истог тренутка. Уз финансијску помоћ Комбината споменик је реновиран – каже Жарко Ристић из Грабовца, иначе инжињер „Трепче“ у пензији. Возач камиона Јово Вукадиновић је био млад и веома добар радник који је за време рата био добро повезан са партизанима, нарочито „Трепчиним“ комунистима, који су се од првог дана рата борили да ни грам олова не иде за Хитлера. Да не би за Хитлера стизало олово рудари „Трепче“ су 30. јула 1941. године рушењем стубова жичаре запалили варницу оружаног устанка на Косову и Метохији против фашизма. Диверзија је обављена у ноћи 30. на 31. јул 1941. године у 23 сата и 30 минута. Седам рудара „Трепче“ је учествовало у оружаном рушењу стубова жичаре, два најудаљенија стуба. Срушен је један стуб, два су само мало оштећена. Срушени стуб број 17 је брзо обновљен и само после 12 сати Немци су жичару оспособили. Главни у рушењу стубова жичаре били су Дане Бркљач, Душан Карић, студент медицине, и Бане Божовић, гимназијалац. Одмах након диверзије на жичари, омладинац Јово Вукадиновић и сам радник „Трепче“, имао је обавезу да рударске „Трепчине“ диверзанте пребаци до Борчана у Лепосавићу на Копаонику где су се придружили партизанима. Јово је то успешно обавио пошто је знао терен у потпуности од Звечана до Копаоника. Под окриљем ноћи „Трепчини“ диверзанти су после више сати пешачења са водичем Јовом Вукадиновићем били са партизанима, на сигурном. Касније рудари „Трепче“ су се укључули, 22. децембра, у Рудом у формирању Прве пролетерске бригаде.

Спомeник рударској чети У знак захвалности „Трепчиним“ рударима из Рударске чете, изнад Косовске Митровице је подигнут споменик палим рударима. Споменик је дело познатог југословенског архитекте, Богдана Богдановића, планиран још 1959. а довршен је 1973. Споменик, вагон постављен на два бетонска стуба, од 19 метара висине обележава и гробницу припадника Рударске чете. У захвалност рударској „Трепчиној“ чети 1974. године снимљен је акциони ратни филм „Црвени удар“ у режији Предрага Голубовића. Сценарио су написали Бранислав Божовић и Ратко Ђуровић а у главним улогама су били Велимир Бата Живојиновић и Борис Дворник.

З. Влашковић 

Подели на: