Србија у марту

Пише: Рада Комазец

 

 

Након успаване зиме природа се буди, оживе пропланци и кривудави путељци одишући свежином. Не чује се песма пастира као некада, али љубичица и висибаба када помоли главу знамо, стигло је пролеће, а хришћански свет је у Васкршњем посту. Март, месец којег су стари Римљани именовали по Марсу, њиховом богу рата, буди у нама најтужнија сећања, март је за свеколико српство доносио судбоносне и преломне догађаје. Догађања која су црним словима уписани у историју Србије још од раног средњег века, а поменућемо пресудне у 20. и 21. веку. Светски сукоб је 1941. ушао у другу годину рата, а кнез Павле је пратио ситуацију, желећи да Југославија остане неутрална по питању ратних сукоба. Силе осовине су затварале круг око Југославије, а сваки дан је био дипломатско бојиште. Обруч фашизма стезао се све више. Крунски савет Краљевине Југославије 5. марта 1941. године донео је одлуку да Југославија приступи Тројном пакту. Марта 1941. десио се и Војни удар када је свргнут кнез Павле и влада Драгише Цветковића, а образована нова са генералом Душаном Симовићем на челу. Догађаји из марта 1941. настављени су у априлу. У очекивању птица плавокосог одсјаја са кратким и оштрим кљуном да долете са југа, дочекали смо челичне црне птичурине које су 6. априла 1941. године просипале смртоносни товар по Београду, када је и званично кренула агресија Тројног пакта на Краљевину Југославију. Марта 1981. године Албанци на Косову и Метохији покренули су масовне протесте, захтевајући да САП Косово постане седма република СФРЈ, а да се Албанцима призна статус конститутивног народа. Пре и после протеста није престајао жестоки притисак на српско становништво да напусти територију наше јужне покрајине, а кулминирао је марта 1999. године. Тај март био је необично топао. Нежне младице и изданци лагано су избијали из мрке и мирисне земље. Шумски поток није био окован ледом већ је весело жуборио. Уместо да нам јутра долазе са ластама и слушамо зујања лептира, звук НАТО авијације ледио је крв у жилама. По црном сомотном небу није било ни прамена залуталог облака. Тама је заклањала и последњи делић светлости. Светлиле су само ракете које су сејале смрт. Прасак стакла, ужасна грмљавина бомби и бројање мртвих била су свакодневица у Србији. Рађало се тако 78 дана без престанка. Убијено је четири хиљаде људи, порушени мостови, куће, фабрике, болнице, медијске куће… Све је било мета. Процена штете креће се од 30 до 100 милијарди америчких долара. Године 2003. 12. марта убијен је испред зграде Владе премијер Србије Зоран Ђинђић. Његове речи о Косову и Метохији по повратку из посете САД остале су упамћене: „Реаговао сам и упозорио да ће Београд ако нам буду отимали Косово и Метохију у име етничког права Албанаца и принципа самоопредељења са игнорисањем граница и суверенитета СРЈ и Србије – тражити нови Дејтон. Зато што се већ најављује да ће наша јужна покрајина у европске интеграционе процесе бити укључена одвојено од Србије, паралелно са њом, фактички као независна држава”. Пре 19 година, 17. марта, десио се погром над српским становништвом на Косову и Метохији. Горели су цркве, средњовековни манастири, прогањани су и убијани Срби. Мартовском погрому су претходила бројна убиства, отмице и уништавање имовине у присуству међународних снага. Два дана отвореног напада на српско становништво на Косову и Метохији су се састојала од најмасовнијег прогона Срба од 1999. године. Више од 4.000 људи протерано је из својих кућа, 28 убијено, уништено и запаљено 19 споменика прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је преко 10.000 фресака, икона и других црквених реликвија. Док је зубато сунце пробијало сребрну воду Охридског језера, а извори нежно жуборили на којима Биљана платно белеше, управо у вили са њеним именом решавала се судбина Косова и Метохије, наше свете и родне земље. Председник Републике Србије и премијер привремених косовских институција Аљбин Курти, уз посредовање ЕУ и САД, у Охриду 18. марта ове године договарали су примену француско-немачког модела, односно европског плана за Косово и Метохију. Да ли ће нам сјај бисера и светлуцава вода Охридског језера донети делић светлости да не будемо губитници и прекинемо судбину ружних догађаја у марту, показаће време.