Старовић о “Отвореном Балкану”: Да су гранични прелази добри за економију и ЕУ би их имала
Немања Старовић, државни секретар у Министарству спољних послова рекао је о иницијативи “Отворени Балкан” да је идеја да се до почетка 2023. укину гранични прелази између три државе и омогући слободан проток робе, људи и капитала. Да су гранични прелази добри за економију и Европска унија би их имала, Европска унија их нема и ми на тим идејама желимо да створимо систем функционисања у оквиру нашег простора, истакао је Старовић.
Немања Старовић, државни секретар у Министарству спољних послова рекао је поводом боравка премијера Црне Горе Здравка Кривокапића у Београду, да је та посета била веома добра и успешна и да су сви сусрети протекли у срдачној атмосфери, као и да она представља једну врсту прекретнице у односима Србије и Црне Горе.
“Агенда посете је била формирана тако, да се разговарало о економији и о другим темама које су у интересу обе државе”, нагласио је Старовић.
Додајући да мисли да је та стратегија добра, јер нема разлога зашто односи Београда и Подгорице не би били бољи него данас.
Напомиње да би наредни корак могла да буде заједничка седница влада Србије и Црне Горе.
“То је добра пракса, прилика да се скупе ресорни министри и отворе теме где има простора за унапређење, то је наредни корак да се побољшају односи две државе”, истакао је државни секретар.
Говорећи о томе што је премијера Кривокапића дочекао министар Бранислав Недимовић неформално обучен, Старовић каже да су поводом тога добар одговор дали и сам Кривокапић и премијерка Ана Брнабић.
Према његовом мишљењу, радило се о техничком дочеку и сасвим је уобичајено да у тој прилици госта дочека неко од министара, а “министра Недимовића никада не можете видети са краватом”.
Додаје да је првобитно било предвиђено да Кривокапића дочека министар Никола Селаковић чији је лет каснио, па није могао он да га сачека.
Међутим, наводи, да постоје они који нису за боље односе између Србије и Црне Горе и они су покушали да исполитизују овај догађај.
Председник Александар Вучић објавио је на Инстаграму фотографију из једног београдског ресторана са премијерима Албаније и Црне Горе, Едијем Рамом и Здравком Кривокапићем, као и замеником македонског премијера Николом Димитровим. Вучић је испод фотографије на Инстаграм налогу, на којој се види и премијерка Ана Брнабић, написао: “наше пријатељство је пријатељство за будућност целог региона”.
Старовић оцењује да ништа није случајно и да је “Отворени Балкан” један пројекат за будућност.
“Видимо састанке на месечном нивоу у оквиру “Отвореног Балкана” и планови су веома амбициозни. Добро је што је вечери присуствовао Кривокапић (с обзиром на то да Црна Гора није део “Отвореног Балкана) и имајући у виду иницијативу која је заиста отворена”, истакао је Старовић.
Појашњава да сваки уговор или споразум који се закључи између Београда, Скопља и Тиране у сваком моменту је отворен за остале партнере са Западног Балкана и да они могу у сваком тренутку да се прикључе иницијативи.
“Идеја је да до почетка 2023. године се укину гранични прелази између три државе, не укидају се границе као што то неки кажу, већ да се омогући слободан проток робе, људи и капитала.
Да су гранични прелази добри за економију и Европска унија би их имала, Европска унија их нема, постоји шенгенски простор, и ми на тим идејама желимо да створимо систем функционисања у оквиру нашег простора, који ће допринети побољшању положаја свих наших грађана”, истакао је Старовић.
Нада се да ће и остали видети које су све предности и које све користи постоје и утицати на своје владе да се прикључе “Отвореном Балкану”.
“Јако је битно да је Кривокапић био присутан на вечери иако Црна Гора није укључена у иницијативу ‘Отворени Балкан’. Верујем да ће и Црна Гора ускоро бити део иницијативе”, рекао је Старовић.
Савет безбедности УН продужио је мандат ЕУФОР-а резолуцијом која је усаглашена, а у којој се не помиње Канцеларија високог представника у Босни и Херцеговини и високи представник.
Старовић коментарише да Србија апелује да се о свим проблемима отворено разговара и да се одустане од политике наметања, једини начин, како каже, су разговори и договор сва три народа и оба ентитета у БиХ.
“Противимо се наративима да је суштина проблема деловање Милорада Додика. Није тачно да је политичка криза последица деловања Додика, већ је његово деловање последица одређених околности и деловања неких других”, сматра Старовић.
Како наводи, криза се не може решавати санкцијама, јер Србија у томе неће учествовати.
