СТРАНИ ФАКТОР ПРОТЕСТИМА ДЕСТАБИЛИЗУЈЕ СРБИЈУ

Сада је нађен повод око Рио Тинта, али то нема везе са стварним намерама оних који желе да дестабилизују Србију. Дакле, суштина је у томе да ми у овом кратком временском оквиру од само неколико месеци сведочимо озбиљној агресији на српски народ на читавом нашем простору. Страначка и партијска питања не могу бити важнија од националног интереса српског народа. Фокус пажње изместиће на неко време на Београд и још неке средине Републике Србије, а умањити концентрацију и капацитет да се долази до решења око неких кључних питања на КиМ и безбедности нашег народа. Симпатија Запада за албанске интеграције се неће мењати. Није искључено да Албанци озбиљније ударе својом полицијском силом на Србе на северу КиМ, како би покушале да привуку реакцију Београда и ја мислим да ће у једном моменту Београд морати да реагује тако како је и председник Вучић најавио, а то је да заштити свој народ – рекао је историчар Раковић

 

 

Ово није никакав тзв. еколошки устанак, него је само један реалан проблем који се тиче екологије искоришћен да би се дестабилизовала власт Републике Србије, а самим тим и Република Србија. Значи, протести се финансирају из иностранства и присуство иностраног фактора у овој дестабилизацији је очит – рекао је за „Јединство” др Александар Раковић, историчар и додао: – Дакле, овим протестима руководи неко из иностранства, односно тај који финансира и руководи протестима. Људи који су у делу организације у Републици Србији, наши суграђани не господаре својим потезима него морају да спроводе намере оних који стоје иза тога да се дестабилизује Република Србија. Највећи део људи наших суграђана, који су данас на улицама, нису ни свесни да су заправо учесници у дестабилизацији Србије, а да се напад за дестабилизацију покрива наводном бригом за еколошка питања. Међу онима који протестују нема баш ни једног еколошког активисте, еколошких удружења, нити других удружења која се тичу заштите људи, животиња и слично, него су то чисти политички протести само да би се дестабилизовала Република Србија.

• У контексту ваше приче о покушајима дестабилизације Републике Србије и протестима са којима се управља из одређених центара моћи, колико можемо извући поуку из историје и повући неку корелацију са садашњим процесима?

Ако пратимо макар последњих 30 година можемо да уочимо да су се протести у Београду дешавали када треба дестабилизовати власт у Србији и да би се скренула пажња са догађаја нпр. у другим бившим југословенским Републикама, положајем српског народа тамо, односно, да би се власт Србије фокусирала само на проблем који имају у овим границама Хоргош- -Драгаш. Уколико се сетимо 9. марта 1991. године, он се дешава управо у време када Хрвати почињу војну агресију на српски народ у Пакрацу. То је прва њихова акција када су напали српске цивиле у Пакрацу, а српски цивили кренули у шуму у збегове. Дакле, 9. март је тенденциозно исцениран баш у то време да би се пажња власти Србије усмерила на саму Србију, а не на положај српског народа изван граница Републике Србије. Студентски протести деведесетих година су, такође, финансирани из иностранства. Неки од тих учесника студентских протеста данас веома отворено говоре о томе. На крају, ту је и петооктобарски прелаз 2000. године као један догађај који се у историјском смислу морао догодити. Али, са друге стране он је био финансиран, организован и спроведен под палицом Запада, о чему су многи писали, посебно Вилијам Монтгомери, али и други, да је то било организовано са стране да би се срушила Милошевићева власт. Искористити било какав повод. Тај повод може бити неки догађај на изборима, неки телевизијски програм, нека намера да се смени ректор универзитета или уредник … Сада је нађен нови повод око Рио Тинта, али то нема везе са стварним намерама оних који желе да дестабилизују Србију. Дакле, суштина је у томе да ми у овом кратком временском оквиру од само неколико месеци сведочимо озбиљној агресији на српски народ на читавом нашем простору. Например, у Црној Гори видели смо да, иако су Срби победили на изборима, да Демократски фронт није могао да уђе у власт и да се није разрешила ситуација до краја око СПЦ у Црној Гори. Значи, и даље су Срби у Црној Гори угрожени упркос томе што су победили на изборима. Видели смо нападе РОСУ на северу КиМ и сталне претње да ће се то поновити. Гледамо жестоке нападе, готово се може рећи бруталне нападе на председника Додика и власт Републике Српске око покушаја да се Република Српска врати изворном Дејтону и да се поштује поредак који је тада у Дејтону 1995. наметнут. Ако погледамо тај општи контекст, напада на Србе у Црној Гори, на Србе на КиМ, на Србе у Републици Српској, било је логично да ће се све то завршити нападом на званични Београд и на простор централне Србије, заједно са Војводином, да ће се то десити и овде на том нашем простору који је под контролом власти Републике Србије. Као што знамо КиМ је тренутно изузето те контроле и под контролом КФОР-а. Дакле, Београд ће, извесно, неколико недеља морати да посвети пуну пажњу овим догађајима блокаде саобраћајница у Републици Србији, како би сачувао и безбедност грађана и стабилност наше земље. То је посебно значајно и за наше грађане, наравно Републике Србије, али је важно и за читав наш народ на КиМ, на том делу окупираног простора Републике Србије. Такође, важно је за сав наш народ у Црној Гори, Републици Српској, Федерацији БиХ. Јер, када у Србији наши сународници немају ослонац онда се они налазе у једном стању нестабилности.

• Зашто је уплитање центара моћи тако прихватљиво и нађе плодно тло за поделу међу Србима и како је такав начин подела од свих народа у окружењу својствен само српском народу?

Постоји тај неки механизам, који је развијен и развија се већ тридесетак година, дестабилизације простора, не само нашег простора, будимо објективни. Погледајте те обојене револуције које су започете деведесетих година у Београду, али су онда извожене у Грузију, Сирију, Либију, Тунис и Египат. Покушано је и у Русију и у Украјини два пута. Негде су успевале, негде нису успевале. Рецимо у Ирану нису успели. То је био један те исти рукопис који је требао да подрије те државе и њихове власти. Да се успостави нови систем који би био у ствари марионетска власт западним центрима моћи. Када је реч о Србима, ја бих нашим суграђанима који су на улицама поручио да само погледају ко о њима афирмативно пише. Пишу загребачки медији, сарајевски медији, медији црногорских сепаратиста у Подгорици, а извесно вероватно и медији у Приштини, с тим што ја не разумем албански и то не могу да пратим. Али, претпостављам да би то морало бити тако. То је тај исти контекст да се пише афирмативно против власти у Београду. То је довољан сигнал да нешто није у реду. За мене би, да сам на њиховом месту, то био довољан сигнал. Ја сам поручио чак и опозицији Републике Српске, када је кренула у напад на председника Додика и на садашњу власт, да обрате пажњу да о њима афирмативно пишу загребачки и сарајевски медији и да је то већ сигнал за узбуну те да се запитају, да ли је добро или лоше то што раде за српске интересе. Чим их хвале они који би желели да Срба више нема на неким просторима или да буду у поданичком статусу, да сам на њиховом месту, заокренуо бих за 180 степени своју политику. Страначка и партијска питања не могу бити важнија од националног интереса српског народа. Српски народ се дигао економски, културно, политички и свакако. Данас је идеја српског уједињења главни ток у српским земљама и у Србији и у Републици Српској и Црној Гори. Када сам ја, пре 2013. године кренуо са том идејом и 2015. почео да пишем у својим књигама о новом српском уједињењу, био сам усамљен. Сада је то главни ток који се посебно видео 2020. током литија у Црној Гори, рушењем Ђукановићевог режима, када је читаво српство и Србија и Република Српска и Црна Гора и наш народ на КиМ, били заједно у тој јединственој, недељивој српској националној идеји. Дакле, пошто су видели да је то постао главни ток и да је племенита и часна идеја српског света и српског уједињења, решили су да нас нападну до краја. То је сад хибридни рат против Србије. Више није могуће да нас нападну војном силом, али је то хибридни рат који воде разноразним другим средствима за дестабилизацију српског простора, с тиме што увек треба имати на уму да постоји једна тачка где чак може бити и војно угрожена безбедност српског народа, а то је север КиМ.

• Како ће се ове демонстрације и покушај дестабилизације Србије одразити на дијалог Београда и Приштине и положај Срба на Косову и Метохији?

Неће се одразити у позитивном смислу. Дакле, демонстрације у Србији неће утицати позитивно на позицију Београда у дијалогу са Приштином. Наравно да ће негативно утицати. Сада је важно да се та штета што више умањи. То не мора бити велика штета, али протести неће донети бољитак никоме. Они ће нарушити односе у самој Републици Србији. Фокус пажње изместиће на неко време на Београд и још неке средине Републике Србије, а умањити концентрацију и капацитет да се долази до решења око неких кључних питања на КиМ и безбедности нашег народа. Дакле, та тачка севера КиМ је једино место где сада може постојати потенцијал за војну агресију против нашег народа коју би извршиле албанске специјалне снаге и ја не бих искључио ту могућност. Очекивао сам да ће доћи Србија и Београд на ред у овој дестабилизацији српског простора, и дошао је Београд и Република Србија. Тако да није искључено да Албанци озбиљније ударе својом полицијском силом на Србе на северу КиМ како би покушале да привуку реакцију Београда и ја мислим да ће у једном моменту Београд морати да реагује тако како је и председник Вучић најавио, а то је да заштити свој народ.

• Лобиста за независно Косово, Виола Фон Крамон води истовремено кампању за независност Косова и за екологију у Србији. Шта то повезује независност Косова, за коју се она јавно залаже, и еколошки устанак у Србији?

Повезује само то да Србија буде дестабилизована. То нема никакве везе са еколошким покретом. Еколошки покрет је само искоришћен као повод да би се дестабилизовала Република Србија. Да није нађен тај повод, био би нађен неки други. Вероватно је процењено да то може имати неку прођу, макар на самом почетку. Али, с обзиром да се ради о особи која је врло активна на читавом европском фронту, делује против Републике Србије, против Републике Српске, и то њено залагање за „еколошке теме” има за циљ само да се дестабилизује Република Србија. Дакле, они ће нама рећи врло креативне изговоре за то шта им се не допада. Ево сада је то тај Рио Тинто. Свакако око Рио Тинта, Република Србија мора да се умеша и председник Вучић је то рекао. Нема дилеме да ће се Република умешати и заштитити интересе народа и животне средине. Ја немам никакву дилему да ће се то догодити, али понављам, када то више не буде актуелно и када тај Рио Тинто као тема прође, а то ће за неколико месеци проћи, онда ће се испоставити нека сасвим друга ко зна каква тема за коју још не мислимо да може да се догоди. Јер, када је патријарх Порфирије прошлог викенда издао саопштење и рекао да је забринут због ових масовних туча на нашим просторима и путевима, ови који су организовали протесте су га осудили. Он ништа није рекао да би био осуђен. Заправо, позвао је на мир и на сигурност наших грађана. При том, није заузимао страну да би неко могао да оптужи нашег патријарха да је заузимао страну и подржао било кога. Он је само позвао на мир и братску слогу. Међутим, већ то је изазвало реакцију, која је крајње непримерена, што овде показује да нема никакве везе са еколошким покретима.

• Како оцењујете јавне изјаве Аљбина Куртија о уједињењу са Албанијом, игнорисање споразума из Бриселског споразума, а истовремено ћутање Европе?

Албанци су њихови миљеници и оно што је њима дозвољено, другима није дозвољено. Када Срби говоре о свом уједињењу, то се јако са великом нелагодом прима на Западу, преко напада који стижу на Србе преко медија у Загребу, Сарајеву, Подгорици и Приштини. Међутим, када је реч о албанским намерама да се уједине ту се гледа кроз прсте и извесно је да ће макар у првом маху западна међународна заједница њима толерисати да de facto избришу границе између тзв. Косова и Албаније. Значи да се de jure уједињују, али ће чекати неки други моменат да то покушају. Ако дође до тог покушаја онда се потпуно мења читав контекст односа Србије и Албаније и Срба и Албанаца и читаве бивше Југославије и тзв. Западног Балкана. Али, та симпатија Запада за албанске интеграције се неће мењати, док ће рецимо симпатије Запада за српске интеграције бити на нивоу тоталне антипатије.

• Шта је Србији чинити између Истока и Запада у сталним покушајима изазивања тензија и протеста на њеној територији и како очувати стабилноист и економски развој у таквим околностима?

То је јако тешко. Не бих био у кожи нашем председнику Вучићу, али за сада он ту партију игра добро. Он је чак око КиМ ту партију одиграо добро на једном сасвим малом терену за стони фудбал који му је дат као оквир. Дакле, један минималан оквир који је дат Србији да одигра партију на КиМ, он је искористио и у великој мери косовско-метохијско питање се сада налази у неком замрзнутом стању, јер у овом моменту није могуће правично га решити. То питање треба решавати у неком каснијем оквиру када буде могуће да се оно правично реши. Када је реч о том односу са Западом и Истоком, чини се да је то неки пут који водимо. Такав пут је имала и ранија Југославија, а сада такав пут има Србија. То је средњи пут одржавања добрих односа и са Западом и са Истоком. Разумевањем чињеница да нас Русија подржава на међународним оквирима и око Републике Српске и око КиМ, да нам помаже и у појачавању одбрамбене моћи наше земље, а такође треба имати и сазнања и то знамо, то су чињенице, да су главне инвестиције које долазе у нашу земљу са Запада. Међутим, увиђамо да постоји још један фактор, а то је Кина, која је почела да игра улогу до те мере да је спремна да због Републике Српске стави вето у Савету безбедности заједно са Русијом. Значи, сада имамо најмање четири та глобална фактора која играју партију на нашем простору: САД, Западна Европа, Русија и Кина. Наш пут је између. Да будемо стрпљиви, да чекамо када буде дошла погодна прилика да решимо сопствено национално питање, а када будемо решавали наше национално питање на праведан начин, сигуран сам да би Република Србија, Република Српска и Црна Гора требале да створе јединствену српску државу. Р. Комазец