Сваке године све мање људи долази

Задушнице на гробљу у Приштини

 

На Велике (зимске) задушнице тек по који Србин на пришинском православном гробљу. Са главног пута, у чијој је непосредној близини гробље, једва да се може видети по који споменик. Делује опустело, јасно показујући да се о њему све мање води рачуна. Од Срба који су дошли да обиђу гробове својих најмилијих сазнали смо да је на Задушнице до пре две, три године било доста људи, јер је било организованих долазака из Ниша и Београда. Онда је неко проценио да није безбедно да се долази, и зато их сада све мање има.
Испред вечне куће Дрмончића стоји Ђурђа и чека да изгоре свеће. Стара приштинска породица и даље има своју кућу недалеко од центра, и немају намеру да је продају.
-Не пада нам на памет да продајемо, одлазимо, да крчмим своју имовину. Не треба нам новац, већ родољубље. Да се окупљамо, да слушамо једни друге, то нам треба, рекла нам је Ђурђа Дрмончић која живи у својој кући у граду.
Илија Трајковић је у граду живео до 17. марта 2004. године. Тада му је кућа запаљена и још увек није обновљена. Налази се у близини цркве Свети Никола. Трајковићи су стари Приштевци и себе још увек сматрају житељима града, иако су приморани да живе у Лапљем Селу.
-Ја сам, сви смо ми овде, били и остали житељи града Приштине. Све нас је мање, нажалост, али чекамо нека боља времена. Није да се овако нешто дешава први пут кроз историју. Треба само издржати, казао је Илија Трајковић.
Приштински парох Саша Митровић каже да је важно долазити и обилазити гробове својих рођака, предака, јер тако чувамо истину да смо некада овде живели и да смо идаље ту.
-Поручио бих свим верницима да долазе, јер важно је да има ко да запали свећу за оне који овде почивају, али је важно и за нас што у граду још увек живимо. Тако чувамо своје постојање, траг, сведочимо да смо овде живели али и да нас још увек има и у Приштини, али и широм Косова и Метохије, рекао је отац Саша.
У Приштини је до јуна 1999. године живело 40 хиљада Срба, сада их има тек неколико десетина.

М.Ч.