Свечана академија поводом 20. годишњице битке на Кошарама

У Центру “Сава” одржана је академија поводом обележавања двадесете годишњице битке на Кошарама. Прошло је време ћутања о подвизима хероја са Кошара, они су најбољи део нас, поручио је председник Александар Вучић. Није мртав борац онај који је погинуо, него онај који је заборављен. Јунаци са Кошара нису нити смеју бити заборављени, поручио је Владимир Илић, један од преживелих бораца битке на Кошарама.

 

Говорећи на свечаности председник Србије Алесандар Вучић рекао је да се у Србији у последњих 20 година ћутало о подвизима хероја са Кошара, али да је то време прошло.

“Више немамо право на тишину ни да нам образи црвене, јер имамо с чим да се поносимо”, поручио је Вучић окупљенима.

Вучић је истакао да се нисмо само крили већ и шапутали у последњих 15-20 година о јунаштву војника да би се “додворили онима који су бомбардовали Србију и убијали народ”.

“Вас се не само не стидимо, ви сте најбољи део нас, наше Србије”, рекао је Вучић.

Како је нагласио, тај мали народ се дрзнуо да им каже му је слобода преча од свега.

“Ми имао наше српске синове какве нема у свих тих 19 земаља (колико је тада НАТО имао чланица) које су хтеле да покоре и поробе земљу”, поручио је Вучић.

“Можда смо шансу промашили, будуће генерације да спрече нову крв”

“Друге не дирамо, никога не угрожавамо, али ћемо свој народ и земљу умети да сачувамо, никоме не претимо али не нападајте ни Србе ни Србију. Знаћемо да је одбранимо и заштитимо”, напоменуо је председник.

Како је рекао, нема ни нас, ни Албанаца довољно да бисмо се вечно убијали, да нисмо ни ми, ни они довољно богати да такве сукобе можемо да платимо.

Дужни смо нашим херојима да нађемо некакав компромис и договор. Чак иако смо шансу промашили, неке будуће генерације мораће да искључе поновно проливање крви, сукобе и ратове. Пошто се ми Срби не плашимо ничега осим себе, баш зато такав мир је најпотребнији и нашим мртвим јунацима, онима који су нам мир донели”, рекао је Вучић.

Сваки војник, каже председник, пре страдања, зна да рат за сутрашњи мир нема краја, а крај је све што хероји са Кошара желе и заслужују – крај изгубљености, лутања и коначног проналажења Србије.

Можда то нећемо пронаћи данас, али убеђен сам да ћемо пронаћи у нама нашу Србију, велику сјајну, уређену, запослену, лепу и онакву за какву је вредело погинути”, рекао је Вучић..

Председник је поновио да се Србија никада више неће стидети својих хероја и да ће убудуће, као што је то било у Нишу, на војној паради, на парадама корачати и ветерани.

Казао је да је дуго писао говор за вечерашњу академију, дуго и пажљиво бирао и мерио сваку реч.

“Слушајући ове младиће, Илкета (Владимир Илић) и Видоја (Видоје Ковачевић) на почетку. За Илкета нисте знали – када сам му пружио руку, није ми одмах пружио своју руку, рекао је да није видео, јер нема лево око. Када сам све њих слушао шватио сам да ми је говор који сам дуго припремао недовољно снажан, да није довољно одговоран да одговорим на све оно кроз шта су јунаци са Кошара прошли, објаснио је Вучић.

Нагласио је да је тачно 67 дана трајала битка на Кошарама, да је тачно 108 живота поклоњено у тој караули без трунке жаљења и једа, а 18 официра и подофицира, 53 војника на редовном воном року, 13 војних обвезника и 24 добровољца одлучило је да је смрт бољи избор од пораза отаџбине и да је отаџбина важнија од живота.

“Поставили су своја тела, своју крв и свој живот између отаџбине и непријатеља и слободе и ропства, а просечно су имали нешто мање од 25 година. Због Србије одбили су да имају више”.

“Умрети за отаџбину – најстрашније и највеће дело”

Председник истиче да зна да је лако рећи да је слатко умрети за своју отаџбину, али да то не раде они који то причају, већ они који не оставе ниједну реч о томе.

Додао је да је најстрашније и највеће дело на свету када неко поклони свој живот отаџбини.

Вучић је поручио да на овом месту немамо право на тишину и додао да је поносан што не ћутимо, већ се дичимо јунацима и гласно говоримо о њима.

Како је рекао – 20. година ћутања је било превише, превише наше срамоте.

“Немамо право више да нам образи црвене, јер имамо са ким да се дичимо и да се њиховим делима поносимо”, подвукао је председник Србије.

Навео да је много погинулих у ратовима током деведесетих, страдали током бомбардовања и херојхски палих на Кошарама, Паштрику, на Косову и Метохији, али и у многим деловима бивше Југославије и да захтева да им се одговори на више важних питања.

“А, једно на које нећемо имати одговор, и период којег ћемо се увек стидети у својој историји је – зашто смо ми презирали и стидели се оних који су били бољи и храбрији од нас”, подвукао је Вучић.

“Како смо смели то да урадимо, ако не пред собом, пред историјом и будућношћу српског народа”.Та су питања, како је оценио, важна су за њих, али и за све нас, за нашу децу, која треба да живе, уз све наслеђе које и хероји и кукавице пођеднако остављају.

“Зашто се све то догодило, шта су ти животи бранили, шта смо изгубили осим драгоценог живота… Шта смо добили и, на крају, да ли знамо ми за које су гинули куда идемо и како и да ли смо у стању да стигнемо”, запитао се Вучић.

“Рећи погинулима да је њихова смрт била део велике политичке победе била би лаж и увреда за њих саме, али је била део друге победе – победе духа, храбрости”, истакао је Вучић и додао: “А, у чему бисмо се ми Срби разликовали од свих других ако тиме не бисмо могли да се дичимо”.

“Они су пали у бици коју Србија није изгубила. Изгубили смо је на политичком терену. Не против Албанаца са КиМ, већ против највећих сила на свету, удружених у намери да нас казне и одузму нам део територије”, нагласио је председник.

Како је рекао, јунаци су пали после деценије у којој Србија није увек и на најбољи начин знала да дефинише шта хоће тачно, нити како то да оствари.

Али, оно због чега се диви борцима и њиховим породицама је, каже, то што нису тражили лажни или довољан разлог да себе из невоље извуку, већ је за њих било важно да чују глас државе и да се боре до краја за своју земљу и да за њу погину.

“И као што је речено, није мртав онај војник који је погинуо, већ онај који је заборављен. А, наш је посао да њихово јуначко дело никада не буде заборављено и да никада не буде остављено иза нас”, подвукао је српски председник.

“И све ово о чему сам говорио, хероји са Кошара су знали, били су паметнији од нас, знали су за сав бесмисао наше крваве деценије, за све наше промашаје, политичке грешке, за узалудност толиких смрти”, навео је председник.

“Постоји у мени потмули стид некога ко никада није успео да се придружи њима и покаже било шта од онога што су нам оставили у аманет”, додао је Вучић.

Како каже, постоји обавеза да бар пробамо да одговоримо на сва она питања на која ова држава мора да има одговор, да њени највећи хероји не би били заборављени… Да би њихова смрт била поштована и да једини одговор на све што се догодило, што су тако храбро урадили, мора да остане и наш понос и понос њихових породица.

” А, наш живот, наш рад и наш успех, успех Србије и будућност Србије је једини начин да се образложи њихова смрт. Наша способност да коначно дефинишемо ову земљу, да јој одредимо циљ, да тачно знамо где су јој границе, да те циљеве досегнемо, значиће управо то – да нису узалуд дали своје животе”, поручио је Вучић.

“И нема ко други, пошто су најбољи међу нама остали на Кошарама, Паштрику, широм КиМ и других делова бивше Југославије да то уради”, додао је Вучић.

“Нема ко други да на то тешко питање, питање јединства националног корпуса, који је разбацан у више земаља, данас да адекватан одговор. Онај који ће из себе искључивати и смрт и рат и који ће пронаћи могућност да где год да смо будемо једно”, каже Вучић.

“Страшан је задатак пред нама, али још је гори био онај постављен пред хероје с Кошара, они су гинули, гинули су волећи Србију, борећи се за Србију и не знајући шта све и шта тачно иза себе остављају. Србију – због које су јурнули не само на небо. И баш зато данас, невероватним чудом, после толиких смрти, ти људи тврдоглаво бранећи сваку стопу наше земље, ми данас због њих имамо Србију”, поручио је Вучић.

“Имамо државу у којој стварамо, градимо, радимо и не заборављамо. Поставите себи питање да ли бисмо све то имали да није било њих и њихове жртве, рекао је Вучић.

Имамо, како је поручио, још један задатак, који је посебно тешко изговарати пре породицама погинулих – “да нас у будућности увек буде много више живих, све мање мртвих, да се рађамо а гинемо само кад морамо”.

“Да нам књиге, знање буду најјаче оружје а право оружје које све то брани буде толико моћно да више нико не крене на Србију као што су кренули преко Кошара. Да после политичких пораза почнемо да побеђујемо и у политици”, додао је Вучић.

Вучић је рекао да се клања жртви породица погинули, јер њима дугујемо мир и слободу.

Владимир Илић, припадник Петог батаљона војне полиције, пренео је окупљенима искуства тих тешких дана борбе.

“Граничарима је лакнуло када су нас видели, а једини ослонац су нам били обученост и знање на непознатом терену. Задивљујуће је како смо поступали сви као један, а старешина увек први”, рекао је Илић.

Истакао је да су често били мокри до голе коже, правили кревете од грања, као и да је хране увек недостајало.

“Колико је наше другарство било јасно ће вам рећи ситуација када један од нас своју последњу конзерву дели на 15 делова и свима даје једнако”, додао је Илић.

Напад је, подсећа, почео у зору, трајао цео дан.

“Недостаје муниције, али не посустајемо. Иако неискусни, нема панике, јуначки се боримо”, прича Ивић.

Истакао је да је најтеже било када су његови саборци страдали у борбама.

“На Ђурђевдан нас засипају гранатама толико прецизно, да је сваки пут неко био рањен.. Губимо старешине, гину момци … скоро да нема никога ко није рањен, они који су мање рањени излаче друге. Касније смо сазнали да смо непријатељу нанели много веће губитке него они нама и да смо успели да спречимо копнени напад на нашу територију”, нагласио је Илић.

Када су борбе престале кренули смо кући са великим ожиљцима на телу и још већим у души јер више нисмо сви као један, рекао је Илић и додао: “Неки су заувек остали да чувају караулу, никада их нећу заборавити”.

“Није мртав борац онај који је погинуо, него онај који је заборављен. Јунаци са Кошара нису нити смеју бити заборављени. Слава им”, поручио је Илић.

Сведочењима преживелих, цитатима из писама неких од 108 погинулих припадника Војске Југославије, који су животом бранили државну границу од албанских снага током НАТО агресије, као и драмско-документарним извођењем представљен је сав ужас кроз који су пролазили војници, борци, остављени на најтежем месту, готово одсечени од света, а под сталним нападима терористичких група, албанске војске и НАТО авијације.

Тако је публика, цитирањем њихових писама породици, могла да чује о њиховој храбрости, солидарности, другарству, уз и упркос свакодневним жртвама.

Подсетили су како су војници проводили војничке дане, шта су осећали и шта их је мучило, радости и бриге – породица, отргнутост од младости, школа, девојке, њихова храброст .

У једном делу прочитано је писмо упућено породици капетана, који је жртвовао свој живот да би спасио своје војнике.

“Овим писмом ми војница са Кошара, желимо да вас известимо о смрти нашег капетана који се часно борио у акцији заузимања непријатељског положаја. Покушао је да извуче ранење војнике упкрос непријатељским снајперима. Морао је да се придигне да би их извукао и тако свој живот изложио опасности. Пре него што је погинуо, рекао је да се не сме одустати од акције без обзира на жртве… Успешно смо се стационирали на граници, а наш капетан ће заувек остати у вашим срцима. Живела Србија, до коначне победе”.

Видоје Ковачевић, командант борбене групе 63. падобранске бригаде у пензији подсетио је да су због тешког и неприступачног терена састављаног од планинских врхова и вишеструко бројчано надмоћнијег непријатеља, војницима на Кошарама у помоћ стигли припадници 125. моторизоване бригаде и 63. падобранске бригаде.

“Долазак тих припадника у рејон Кошара, дао је велику моралну и психилошку и подршку народу и припадницима јединица”, рекао је Ковачевић.

Према његовим речима, Кошаре су пример како војничко умеће, снага и јединство, а изнад свега морал, могу да нађачају бројнијег непријатеља.

“Нама ветеранима је посебно драго што држава у последњих неколико година чува сећање на битке и тиме указује своје поштовање према ветеранима”, изјавио је Ковачевић.

Битка на Кошарама симбол је одбране државне границе, а трајала је од 9. априла до 14. јуна 1999. године.

Подели на: