Свечано у цркви Светог Николе у Приштини

Свети Никола, слава цркве у Приштини, обележена је данас у овом граду свечано и уз присуство приштинских, али и Срба из околних средина.

 

Неколицина приштинских Срба који живе у граду, али и педесетак оних који су били приморани да га напусте, као и мештана из околних српских средина, традиционално за Никољдан, окупили су се у приштинској цркви.

За њену градњу су давне 1830. године дозволу од турског султана измолили угледни приштински Срби и добили је под условом да не буде већа од било које муслиманске куће у окружењу и да звона са ње не ремете јавни ред и мир. Звона приштинске цркве, са звонаре која је много година касније дозидана, звонила су за ослобођење од Турака, а потом за сваки добар дан, недељом али и за случај смрти. Утихнула су јуна 1999. и 17. марта 2004. године да би се по обнављању цркве, после 2008. поново огласила и позивала вернике на молитву.

Тако је било и данас на дан Светог Николе, заштитника путника, сиротиње и деце, у чију част је црква у овом граду и подигнута.

Ако нам не дају да с миром живимо у свом граду и на свом кућном прагу право да долазимо и обилазимо своје светиње крај којих смо поникли, нико нам не може одузети, говоре данас Срби из Приштине.

„Две улице одавде сам рођен, овде сам крштен у овој цркви. Помешани су осећаји, радости што смо опет овде и што ова светиња живи и тај осећај сете како је то некада било и како је ова црква била пуна наших људи и како се живело у то време пре рате и пре свега овога што нас је задесило на овим просторима“, каже Братислав Ђедовић из Приштине.

Радмила Тодић Вулићевић сада живи у Нишу. Редовно за Никољдан долази у родни град у коме је њена породица међу бројним српским, албанским и турским важила за угледну еснафску фамилију.

„Овде показујемо да трајемо да стоички подносимо све што нас је снашло у животу у ових 20 година, да смо опет ту и да захвалимо Богу, да прославимо Светог Николу који нас окупља сваке године и једноставно подсетим се свих оних дана. У једном дану прелистамо живот, од свих оних тренутака када смо се овде венчавали, крштавали децу, када смо били кумови, када смо доносили славске колаче“, каже Тодић Вулићевић.

Узимањем дела славског колача Милена Тодоровић из Грачанице преузела је дужност домаћина славе за наредну годину. „Посебан је дан, посебно је место, а нарочито је посебно због мене јер сам узела колач за наредну годину и да Бог да здравља и среће да се овде исто окупимо и да оправдамо ову моју улогу“, рекла је Тодоровићева.

Игуман Фотије из манастира Девине Воде код Зубиног Потока служио је у Приштини свету литургију.

„Нека вам је оци, који служите овде, срећно и благословено. Срећан и благословен овај данашњи празник и увек са вама да се заједно окупљамо и да славимо, а ви да уливате наду и духовни препород да сви заједно са вама, одавде, достигнемо до царства Божјег“, рекао је на крају беседе отац Фотије.

Црква Светог Николе у Приштини налази се у старом историјском делу града на узвишеном месту некадашње Варош-махале, коју су настањивалии искључиво хришћани. У погрому 17. марта 2004. године, албански екстремисти су напали цркву, спалили је и срушили куполу. Вредан иконостас кога су веште руке дебарских мајстора урезбариле у ораховом дрвету, тада је поптуно изгорео у ватреној стихији. Страдали су у парохијски дом и комплетна црквена архива и документација, а УНМИК полиција и КФОР успели су да спасу приштинског пароха Мирослава Попадића од сигурне смрти.

У периоду од 2005. до 2008. године црква је споља и изнутра рестаурирана и конзервирана, порта сређена и поново стављена у функцију.