Сведочење припадника тзв. ОВК: Органи Срба, Рома и нелојалних Албанаца вађени на више локација

Органи Срба отетих на Косову крајем деведесетих година продавали су се на црном тржишту и до 300.000 марака за срце, 60.000 марака за бубрег, а 10.000 марака је било пет литара крви.

 

 

Према писању тог медија, органи Срба, Рома и нелојалних Албанаца вађени су на више локација – најчешће на територији Албаније – укључујући ту и злогласну “жуту кућу”. Жртве пре узимања органа најчешће нису успављиване, већ су наживо резане и касапљене. Органи су одмах по вађењу стављани у посебне фрижидере и транспортовани даље.

Све ово се, између осталог, наводи у исказу који је својевремено дао Албанац, сведок-сарадник у случају трговине органима, а до којег је ексклузивно дошао Курир. Реч је о сведочењу човека који је лично вадио органе људима.

Зарадили милионе

У исказу, који је овај некадашњи припадник ОВК дао српским истражитељима, до детаља је описано како се вршила трговина органима. Како је навео на почетку, идеја да се “ради бизнис” са органима смишљена је још за време рата, који је почео 1998. године, “смислили су то како би стигли до новца, који је тада наводно требао за рат и, нормално, за себе, као што се видело на крају”. Истичући да се много плаши док све ово прича, овај Албанац је навео да је “главни за то, за органе”, био Јакуп Краснићи. На другом месту у исказу био је конкретан када је реч о организаторима овог монструозног посла.

“Организатори целог тог ‘посла’ са органима су: главни Јакуп Краснићи – мозак свега, и за ОВК и овај ‘бизнис’, а у организаторе спадају Рамуш Харадинај, Хашим Тачи и Сабит Геци. Они, пошто су били команданти, наредили су нам ко и када и где да пребаци заробљенике, и то се тако радило. Било је пуно војника који појма нису имали шта се ради са заробљеницима, јер је мали број нас знао до краја шта бива са заробљеницима. (…) Ови команданти ОВК и мало нас војника је знало за све ово. Свако је зарађивао на свој начин. Ови главни су узимали велике паре за то, јер је тада 300.000 марака било једно срце. Тачно сам тада знао шта кошта, као 60.000 марака за бубрег, јер све је имало своју цену. На пример, 10.000 марака је било пет литара крви, посебно 0 негативне крвне групе, јер мало је има. Нису људи узимани тек тако за операције, јер прво би ишли на детаљне прегледе, па тек онда. Нико није глуп да купује тек тако органе. То се све радило да би се ови обогатили. Сабит Геци, знате и сами, Наим Маљоку, па Рамуш Харадинај и Тачи – цело Куманово је његово и фирма ‘Милано’. Одакле им паре? Одакле мислите да су зарадили милионе? Што је био азилант и избеглица у Швајцарској или председник Косова? Не, не”, навео је овај Албанац.

Обука у Албанији

Како је објаснио, у Албанији је завршио обуку за антитерористичку јединицу, али и обуку за сечење тела.

“То су ме обучиле ‘Црне маске’. Тамо је било више лекара за обуку. Они су били из Албаније. Показивали су ми на пластичним деловима тела како треба да се сече, углавном за срце, али и о бубрезима, мада се углавном радило о срцу. Па онда су ми показивали како се вади и како се ставља у лед и даље да се носи у брзини, колико има времена. Мени су рекли највише од осам до 12 сати је крајње време да се однесе да би се другоме ставило. Како се узме срце, директно се стави у пластичну кутију која има поклопац, па се то стави у фрижидер у коме је лед. Доктори су рекли да се пази кад се секу вене и артерије, па да срце има као неку заштитну мрежу и да то много чувам и пазим да се не оштети”, описао је сведок Албанац.