Најновије вести

СВЕДОЦИ ВЕКОВНОГ СРПСКОГ ПОСТОЈАЊА

Пише: Рада Комазец

 

У данима верских празника прилика је да се подсетимо на бисерје наших светиња на Косову и Метохији, које стамено сведоче вековима чије је Косово и Метохија и коме оне припадају. Ватра која је грејала срца верника никада неће престати да краси наше светиње. Ни онда када су их палили безбожници. Својим постојањем и именом сведоче кроз векове о чврстини и неуништивости српског народа и његове вере, која је чврста као камен уграђен у њихове темеље. Наше цркве и манастири поред верског значења, које осећа сваки Србин ма где живео, представљају јединствену и незаменљиву културну вредност српског народа, стварану вековима, указујући на друштвени, образовни, културни и цивилизацијски ниво развоја. Поред њиховог историјског значаја за Србе, естетска вредност је немерљива, због архитектуре, живописа и уметничких дела. Наше светиње су место окупљања српског становништва, како у време богослужења, тако и у време значајних верских празника, па је њихова друштвена вредност од посебне важности. Техничка министарка културе, омладине и спорта у одлазећој влади Косова Вљора Думоши, најавила је припрему досијеа за пријаву Косова у УНЕСКО, истакавши да су започели са списком духовног наслеђа. Наравно, српског. Питање чије је наше културно наслеђе на Косову и Метохији добило је замах 2004. године након обиласка мисије УНЕСКА уништених српских цркви и манастира у мартовском погрому. Уместо да УНЕСКО 2004. године јасно изнесе свој став да су Албанци уништавали и спаљивали српску културну баштину, косовски и одређени међународни стручњаци су увели термин „косовска културна баштина“, називајући тако српске цркве и манастире на КиМ “ косовским наслеђем“. Тако су наше средњовековне цркве, манастири и задужбине убачене у политичку арену ради припреме за оно шта ће се десити фебруара 2008. године – једнострано проглашење косовске независности. Увидевши да није мудро уништавати српске светиње пред очима света, Албанци кренуше разно-разним фалсификатима да присвоје наше културно наслеђе. Теорија о Албанцима као потомцима античких Илира доприноси да се из западних перспектива Срби третирају као дошљаци на албанској етничкој територији, односно српском Косову и Метохији. Ову политичку кампању помажу албански историчари, конзерватори, археолози, рестауратори, певачи, глумци, академици, дијаспора и западни ментори. Албанци су јединствени и користе се лажима, фалсификатима, обманама и на крају силом да отму српску територију и српско културно наслеђе. Цркву Богородице Љевишке, коју је краљ Милутин сазидао на самом почетку 14. века, спалили су, да би касније тврдили да је била једна од најстаријих римокатоличких цркви, коју су Срби насилно претворили у православни храм. Исто то тврде и за Грачаницу и манастир Високи Дечани. Најбројније културно наслеђе на Косову и Метохији настало је од 12. до 16. века и дело су српских градитеља. Епоха Немањића време је велике градитељске делатности на Косову и Метохији, када је изграђено више од 200 цркава и манастира прворазредне вредности. За све то постоје подаци, записи и натписи у самим црквама. О томе постоје и повеље, као правна документа, у којима се наводи ко је њихов оснивач и ко је завршио градњу. У многим литерарним делима је наведено ко је градио цркве, ко их је дограђивао, који епископ обновио…. Албанци су познати по томе да убијају и уништавају сведоке свих догађаја. Палили су, рушили, уништавали и скрнавили сведоке векова српског битисања на Косову и Метохији. Нису успели. Српска православна црква на КиМ је промотер темељних људских права и вредности, толеранције, поштовања сваког појединца, различитости и вредносног система који заговара заједнички живот на КиМ, али је и кључна српска идентитетска матрица и због тога нема саговорника са друге стране и на удару је Албанаца, који сматрају да би отимањем сведока вековног живота Срба на својој земљи, добили тапију над нашом покрајином и натерали и последњег Србина да напусти родно огњиште. Али, заборављају да је то свето место, натопљено крвљу и да никада неће моћи да униште најверније и најпоузданије сведоке историје и животног пулсирања српског народа на Косову и Метохији вековима.

Подели на: