Својим делима човек слика себе

 Свој таленат за сликање негује још од малих ногу, данас већ ствара дела на платну живота која ће јој у будућности отворити врата успеха

 

Уметност као носилац културе одувек је давала свету једну посебну дозу лепоте, шаренила и среће, како за оне који се њоме баве, тако и за публику, љубитеље исте. Манифестације из света културе у Зубином Потоку организују се већ дуги низ година, па су баш оне за неке младе људе у овом месту биле прекретница да се определе за уметност у свом животу. Наталија Утвић једна је од њих. Ова седамнаестогодишњакиња је још као мала показивала склоност ка лепом цртању, али тек нешто касније, са почетком похађања средње школе усудила се да се више посвети сликарству. На њену срећу, али и нашу, данас Ибарски Колашин има једну младу и перспективну уметницу, која ће, судећи по свом таленту, у будућности у овој уметности направити запажени успех. Сликање и шаренило боја на платну одувек су били саставни део Наталијиног живота. „Моје способности и таленат приметили су родитељи и моја учитељица.  Као мала гледала сам старију сестру како црта и од ње сам научила много тога. Касније сам сама учила, а сада за своје радове имам подршку многих, од породице и професора па све до другова из школе, нарочито из одељења”, каже Наталија.  Сликарство је нешто што представља слободу у мишљењу, разумевању, погледу на свет, у раду. За Наталију у сликарству нема правила. Оно јој даје могућност да прикаже шта год да јој је на памети, јер инспирацију проналази у свету око себе.  „Обично то буде нешто што не смем да кажем или урадим у реалном свету. Испробавам различите технике у сликарству, али се за сада највише проналазим у акварел техници, која је и најтежа техника у овој уметности”, истиче Наталија.  Поред самосталног рада, са шеснаест година, Наталија је почела да похађа и приватне часове у галерији Акваријус у Косовској Митровици, где уједно учествује и у ликовним такмичењима. „Управо учествујем у такмичењу у ликовним окршајима које се одржава у галерији Акваријус. У првом окршају сам победила. Међутим, још је ту пуно задатака које требам да прођем, па ћемо на крају видети коначан резултат”, каже Наталија, али и не крије да би на крају волела да победа припадне њој.  Узора у уметности нема, јер, како истиче, на свету има превише добрих уметника да би могла за једну особу да се определи. За њу је узор свако ко воли и цени уметност.  С обзиром да је уметност саставни део њеног живота још од малих ногу, каже да јој је то одредило и професију и оно што жели да студира. „Превише сам времена посветила сликарству да се нисам ни осврнула на друге ствари, тако да ће, надам се, то бити саставни део моје будуће професије. Својим делима човек слика себе, оставља неизбрисив траг у свету, а то је оно што бих ја желела да постигнем”, рекла је Наталија.  У малој средини у којој живи понекад и није лако бавити се сликарством или неком другом уметношћу. Потребно је много труда и доброг рада да се докаже и схвати озбиљно такав рад. Велики градови пружају веће шансе, због бољих могућности и средстава, али Наталија сматра да то није пресудно за успех. Баш у Зубином Потоку одржава се сваке године колонија акварела „Газиводе” која окупља неке од најбољих сликара са ових простора, а Наталија се нада да ће једног дана бити део ње. „У прошлости, када нешто не бих успела, изгубила или се разочарала, окривила  бих људе око себе и ову малу средину у којој живим, мислећи да је то оно што ме спречава да успем. А онда, како сам сазревала, видела сам да је грешка била што сам тако мислила и схватила сам да сам одговорна само ја! Јер, у ком год месту да живите, у каквим год условима, увек се нађе начин да се дође до врха! Најбитније је само да се то довољно жели и да искористите сваки начин да негујете и унапређујете свој таленат, али и да никад не посустајете пред искушењима”, поручује млада уметница својим вршњацима, али и онима који ће се тек овом уметношћу бавити. Јована Цветнић 

Подели на: