понедељак, 26. септембра 2022. | 23:49
Најновије вести

Својина као „колатерална штета“ прогнаних

Противправно захватање у својину Републике Србије на Косову и Метохији од јуна 1999.

 

 

Научна, културна, дипломатска, политичка, лаичка јавност не смеју да ћуте пред грубим и систематским кршењем елементарних права Србије на Косову и Метохији, изричит је др Душко Челић

’’Међу најважније незгоде од којих је страдао сеоски народ у овим крајевима биле су без сумње отмице имања, које су Арнаути годинама вршили и које су узрок да су стотинама и хиљадама српских породица морале напуштати своје огњиште и пребећи у суседне земље. Разним претњама и изнуђивањем, често бијењем, па и убијањем принуђивали су поједини необуздани Арнаути наше сељаке да побегну и да им уступе сав свој мал, или да га буд зашто продају.’’ Ово је цитат из извештаја о економским приликама Народне скупштине отоманских Срба, одржане у Скопљу 1909. године који доцент др Душко Челић истиче када је у питању узурпација српске имовине на Косову и Метохији од 1999. године и од доласка КФОР-а у јужну српску покрајину јер та непочинства над Србима на Косову имају континуитет више од 100 година уназад. Истакнути доктор правних наука Душко Челић је добар део својих научних истраживања усмерио на тему -Заштита стварних права на непокретностима лица прогнаних са Косова и Метохије и дао значајан допринос разумевању ове проблематике. Др Душко Челић био је председник Радне групе Владе Републике Србије за предлагање мера правне заштите државне имовине и имовине привредних субјеката на територији АП Косово и Метохија од незаконите својинске трансформације коју спроводе Привремене институције самоуправе у Приштини.

Отета имања, станови и куће
У вези отимања имовине на КиМ Др Челић бележи да је у овој покрајини узрпирано 27 000 стамбених јединица чији су етажни власници или имаоци других имовинских права прогнана лица. Оштећено је и уништено преко 27 418 кућа, чији су власници Срби, у највећем делу прогнани са Косова и Метохије. Потпуно је уништено 21 122 кућа, оштећено 5993 станова, од чега потпуно уништено 935. У Мартовском погрому 2004. године, уништено је 930 стамбених јединица.
На Косову и Метохији је узурпирано је преко 1.000.000 катастарских парцела, од укупно 2.575. 448 парцела, што је 38,83 процената од укупног броја катастарских парцела, које чине катастар непокретности на територији аутономне покрајине Косова и Метохије.
-Од ступања на снагу РСБ ОУН 1244, убијено је 1003 лица српске националности на КиМ, киднаповано 841, тешко рањено 960 лица у преко 7000 етнички мотивисаних напада. Више од 242 000 лица, српске националности као и припадника неалбанских мањинских група, прогнано је из својих домова, са статусом прогнаника. Од 437 насеља јужно од реке Ибар, у којима су Срби живели до јуна 1999. године, етнички је очишћено 312 или 71,326% насеља, а протерано је са радних места више десетина хиљада радника, каже др Челић.

УНМИК није испољио одговорност на КиМ
Све се ово, догодило у присуству “међународних безбедносних и међународних цивилних снага”, чије су обавезе и одговорности одређене РСБ ОУН бр. 1244, и укључују пре свега, обезбе ђивање јавног реда и мира и сигурности за све грађане на Косову и Метохији.
Најзначајније надлежности УНМИК-а обухватале су: одржавање цивилног реда и закона, заштиту и унапређење људских права и осигурање безбедног и неометаног повратка свих избеглица и расељених лица у њихове домове.
-УНМИК је преузео пуну одговорност за цивилни аспект управљања на територији АП Косово и Метохија, у својим дужностима преузео је улогу ”сурогат –државе”. За време пуног извршног мандата на Косову и Метохији, није испољио ни приближно сразмерну одговорност, коју за вршење цивилне јавне власти има држава, што се посебно односи на случајеве надрастичнијег кршења људских права, каже Челић.
УНМИК је такође преузео обавезу управљања покретном и непокретном имовином, укључујући новчана средства, банковне рачуне, и осталу имовину која је регистрована на име СавезнеРепубликеЈугославије, Републике Србије или било којег њиховог органа који се налази на територији Косова.
-Република Србија нема право да одустане од одбране државне и јавне својине на Косову и Метохији, у том светлу, ни од енергетских ресурса Републике Србије на Косову и Метохији. Реч је о цивилизацијским правним стандардима –владавини права и праву на мирно уживање имовине, који су изнад дневне или било какве друге политике. Евентуално одустајање од јавне и државне својине Србије на Косову и Метохији, па дакле и од енергетских ресурса, имало би непроцењиве правне, правно-политичке и економске последице. За почетак треба упалити светло: Научна, културна, дипломатска, политичка, лаичка јавност не смеју да ћуте пред грубим и систематским кршењем елементарних права Србије на Косову и Метохији, каже др Челић.

Мере за заштиту имовинских права
Др Душко Челић предлаже и неке идеје за заштиту имовинских права Србије. Поред осталих ту помиње мере одвраћања потенцијалних инвеститора који игноришу власничка права Републике Србије, мере унутрашње делегитимизације, правну заштиту пред међународним арбитражама (случај Ски-центра Брезовица), обавезне ‘’контраогласе’’ који ће садржати информацију да је „приватизација/концесија“ нелегална са становишта правног поретка Србије, да постоји субјект који полаже имовинско право. Предлаже и писма УНМИК-у СЕ, ОЕБС-у, „ЕУЛЕX-у“, појачану активности економске дипломатије. Такође је потребно одредити оријентациону вредност јавних предузећа, јавне инфраструктуре, билансирати и вредносно исказати природна добра.Захтевати замрзавање средстава из приватизационог фонда (’’КТА’’ и ’’КАП’’). Припремити снажну лобистичку акцију према међународним факторима одлучивања, са првом варијантом (компромисна решења) и другом варијантом (вођење спора). Треба Припремити предлоге о модалитетима управљања, преносу дела права коришћења и убирања „ренте“, сматра др Челић и на крају напомиње нешто што само наизглед није много важно, а то је да у Бриселским преговорима треба избегавати конклудентне радње.
С.Ђукић

 

Подели на: