Тешки камиони ремете мир мештана

 У Станишору живи око 300 Срба и мањи број Албанаца. Црква Светог Ђорђа на узвишењу изнад села некада је била главно место окупљања на Ускрс Срба из Куца, Коретишта, Шилова. На месту званом црквиште у атару села пронађени вишеслојни остаци грађевина из минулих векова. На тој локацији налазила се и Црква Свете Петке

 

 

На три километра северно од Гњилана, око реке Станишорке, за коју мештани кажу да је некада плавила оранице, куће и окућнице налази се село Станишор у коме данас живи око три стотине Срба. До рата је у овом месту живела једна албанска породица, али су у потоњим годинама неки од Срба у Станишору продали своје куће и имања који су сада у власништву Албанаца тако да село постаје мешовито српско-албанско иако са још увек доминантном српском већином. Кроз село води пут ка Манастиру Драганцу, али и према административном седишту општине Ново Брдо, којој ово село припада у систему приштинских институција, а након што је општина Ново Брдо, према плану о децентрализацији урађеном од стране специјалног изасланика Уједињенх нација Мартија Ахтисарија проширена. У систему територијалне концепције Републике Србије Станишор је део општине Гњилане. О старини села говори уз остало и Црква Светог Ђорђа, али и локација звана Црквиште у атару села као и старе легенде о овом месту. Према једној од тих легенди, село је постојало још у време Косовског боја и да су се у време када је Ново Брдо био моћан средњовековни привредни, културни центар у Станишору смењивале страже које су чувале град Ново Брдо. На месту званом Црквиште, почетком осамдесетих година прошлог века вршена су археолошка истраживања, приликом чега су пронађени вишеслојни остаци грађевина и сматра се да се ту налазила Црква Свете Петке, јер је та локација од стране неких старијих мештана ранијих година била позната још и под именом Света Петка. Иначе, место где су нађени ти остаци грађевина из минулих векова је њива која је била у приватном власништву једног Србина из овог места и она је како се може чути у Станишору продата Албанцу у послератном периоду.

СЕЛО ПОСТОЈАЛО ЈОШ У ВРЕМЕ КОСОВСКОГ БОЈА

Црква Светог Ђорђа налази се на видном узвишењу изнад села, званом Лаз, одакле се ко на длану виде Гњилане и околина. Тачно време изградње цркве није познато, али записи на иконама датирају од 1857. до 1860. године. Сматра се да је црква озидана много раније. Црквени звоник је озидан 1970. године, али остало је записано да је пре тога црквено звоно које је купљено у Битољу, у Македонији 1929. године, било окачено о једно храстово дрво које је служило као звоник. Иначе уз саму цркву озидана је и капела. Станислав Којић, аутор више монографија о селима Косовског Поморавља, каже да је дошао до података да је, када је зидана капела уз цркву у селу Станишору пронађена гробница у којој су остаци људских костура упућивали на то да су они бацани у ту гробницу, јер су неки нађени у седећем или стојећем положају. То упућује још на чињеницу да је могуће да су ти људи људи пострадали мученичком смрћу, али када и како није утврђено. Око цркве Светог Ђорђа се налази сеоско гробље на коме је много старих споменика. Срби у Станишору редовно одржавају гробове својих предака и гробље делује уређено као и црквена порта у којој се налази и чесма са пијаћом водом. Иначе у овој цркви је на празник Томина недеља који је ове године био 19. априла, богослужио Свету архијерејску литургију митрополит рашко-призренски Теодосије у присуству многих верника. Он је благословио да село Станишор у наредним годинама као сеоску славу прославља Ђурђевдан, то јест празник Св. Ђорђа коме је црква посвећена. Иначе село је као сеоску славу до сада обележавало Младенце и Ускрс. У годинама када нису биле саграђене цркве у селима Горњем Кусцу, Коретишту, Шилову, црква у Станишору била је главно место окупљања верника из ових села. Они су имали своје софре у овдашњој капели. Село Станишор је увек важило за село вредних домаћина.Још увек овдашњи Срби обрађују своје оранице, али то није као минулих деценија. Земљорадња, посебно сетва жита је у стагнацији, као и сточарство. Некада је и у овом селу свако домаћинство имало торове и стаје пуне марве. Данас више није тако. Ни село Станишор попут других српских села у Косовском Поморављу није поштеђено тога да млади одлазе „трбухом за крухом” углавном пут централне Србије или како кажу у селу „ако им се шанса пружи” пут неке од западноевропских земаља. Но, ипак, село није без деце и младих. У Станишору се налази Музичка школа „Стеван Христић” у коју наставу у оквиру основног и средњошколског образовања похађају деца из више села у околини и из старог језгра општине Ново Брдо.

ПРОТЕСТИ ПРОТИВ ТЕШКИХ КАМИОНА

Бројни камиони натоварени тешким теретом са оближњих каменолома, пролазе главним путем који води кроз ово место. То је један од највећих проблема са којима се Станишорци суочавају. Камиони праве огромну буку, уништавају асфалт на путу, али и подижу огромну прашину около, а и опасност су за пролазнике. Мештани су организовали протесте више пута, тражећи да се обустави транспорт материјала ( песка, камена и осталог) са оближњих каменолома кроз село и да се преусмери на другу страну, али нису успели у томе.

– Ћутимо и трпимо, јер нема шта да радимо. Изгледа да ни Бог не може да заустави те камионе. Изледа да неко много моћан стоји иза свих тих каменолома и тог бизниса. Ко зна које се паре то окрећу? Ко сме да им стане на пут. Нико. Бог нек нам је у помоћи. Ово што трпимо са тим камионима је прави хорор, али шта ћемо, ћутимо и трпимо. Протестовали смо, али џабе – рекао нам је један од Срба у Станишору у контексту приче о камионима који по цео дан пролазе главним путем кроз село. Замолио нас је да му не пишемо име. – Овде враг однео шалу. Кад ови из општине не могу да им стану на пут, шта ћу ја или други као ја, обични грађани да им станемо на пут. Ко зна ко стоји из свега тога. Дошло време да је боље да човек ћути и трпи – казао је исти. Исто мишљење деле и други мештани овог села. О проблему са камионима надлежни у општини нису вољни да причају. Овај проблем је обавијен велом тишине и ћутње. Да ли заиста постоји страх од неког „моћника” који контролише те каменоломе, или је пак присутна недовољна ангажованост надлежних да се овај велики проблем мештана Станишора реши тешко је закључити. Како год било људи у Станишору трпе и за сада ћуте. Иначе, на протестима су уз Србе учествовали и Албанци који живе у Станишору и Стражи. Никоме у Станишору не одговара чињеница да им камиони натоварени тешким теретом ремете свакодневни живот, крстарећи главним путем кроз ово некада мирно, питомо место. С.И.