Најновије вести

ОДА ЉУБАВИ У МЕТОХИЈИ

У ОРГАНИЗАЦИЈИ „ПАНОРАМА“ -ЈЕДИНСТВО У СКАДАРЛИЈИ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА ЉУБАВНЕ ПОЕЗИЈЕ РАНКА ЂИНОВИЋА

 

 

Сагледавајући Ранкову поезију у целини Рада Комазец, директор „Панораме – Јединства“ истиче да је овај песник целом својом снагом, физичком и духовном, посвећен завичајној Метохији ма где ногом крочио, било где да су га силе природе, историје и политике однеле и одвеле

У организацији издавачке куће „Панорама“ -Јединство поводом Светог Трифуна Дана вина и Светог Валентина Дана заљубљених, у Кући Ђуре Јакшића, у боемској четврти у Скадарлији у Београду, одржано је вече љубавне поезије Ранка Ђиновића. О Ђиновићевој љубавној поезији говорила је директорица Установе за новинско-издавачку делатност „Панопрама- Јединство“ Рада Комазец, као добар познавалац Ранкове поезије и уредник ових вредних збирки . Јер, своје књиге љубавних песама Ранко је поверио провереном и познатом, најстаријем издавачу са косовско-метохијског простора, приштинској „Панорами“. Представљене су песме из песничких збирки: „Ноћас госпо моја“ „Све руже са твојих усана“, „Жудња за тобом“ и „Као мјесец на рубу хаљине“. Љубав не треба објашњавати. Надахнути говор, Рада Комазец је започела речима да је љубав нешто најлепше што се буди у човеку али и да је сувишно говорити о томе шта је љубав, напоменула је да је о томе најбоље рекао Иво Андрић рекавши да је љубав толико велика и јака да је не треба објашњавати:
– Данас је Св. Валентин, заштитник љубави или Дан заљубљених у западној култури. Српска православна црква обележава Светог Трифуна, заштитника виноградара и винове лозе. Међутим, у народу влада веровање да се управо на Светог Трифуна буди природа, пролеће и оно најлепше у човеку, а то је љубав. Ова два свеца иако припадају различитим црквама , заштитници су искрене љубави код свих хришћана. Данас су у Метохији обрезани први чокоти, а Ранко пева о оном дивном небу изнад Метохије, о знаним и незнаним метохијским девојкама и љубавима, а за једну од њих се и судбински везао. Том неизбрисивом мотивском географском уточишту, Метохији посвећене су његове песме натопљене несвакидашњом љубавном лириком. Пејзаж и његов завичај кроз љубавне стихове функционишу као озрачје или као позорница на којој се одвијају љубавни догађаји. Применом персонификације пејзажни , завичајни мотиви су попут живих бића, попут сведока човекове занесености , чежње, патње и лепих тренутака – казала је Комазец и додала: – Љубав је опевана у озрачју прелепог пејзажа Метохије , а унутрашњи пејзаж душе прожима се са природом. Описујући тако љубав атрибутима природе даје јој дубоки естетски смисао и метафорички језик и постаје достижнија и сликовитија – навела је Комазец Сагледавајући Ранкову поезију у целини Рада Комазец посебно истиче да је овај песник целом својом снагом, физичком и духовном посвећен завичајној Метохији ма где ногом крочио, било где да су га силе природе, историје и политике однеле и одвеле. И као што је Матија Бећковић рекао о Ђиновићевој родољубивој поезији, да је она бистра као суза, читка и разговетна, да се њена суштина може докучити нарочито у специфичном духовном стању, тако се ова квалитативна секвенца може односити и на Ђиновићеву љубавну поезију – речи су Раде Комазец. Она је истакла да код поете Ранка ђиновића имамо две врсте описане љубави: пролазној тренутачној опијености са мотивима еротике, поприштима најјачих страсти и оној трајној складној , племенитој, недокучивој, тајанственој пуној ишчекивања, нежности и жеље за заједништвом. Код Ђиновића, свакако превладава поетска жена као симбиоза мудрости, лепоте, топлине и надреалног стоцизма. Она је хероина, ближа божанству него стварности. Стапа се са природом и остаје као и природа неоткривена у потпуности. Он у најискренијем песничком маниру казују о великим лутањима, љубавима, сновима, имагинацијама, истинама, осећањима, немирима и чежњама једног младог човека који у природи и друштву тражи лек за своје неисказане, големе емотивне боли због неузвраћене љубави, или и радости дугине боје за оне испуњене и остварене. Некада је опевана жена припадала њему, некада због ње пати и ишчекује срећу, али је свакако подстицај и мотив за несвакидашње уметничко стварање и изражавање . Он зато уздиже до неслућених висина и вертикала певања, стихове и оде о љубави у Метохији – у Ораховцу, Ратковцу, Ђаковици, Призрену, Пећи, на обалама Белог Дрима … Основна порука је да нас љубав чини срећним , издржљивим , да љубав као људска емоција нестаје онда када нестане и човека- рекла је, између осталог, директорица Комазец, говорећи о љубавној поезији Ранка Ђиновића.

Супруга као поетска муза
Ранкова љубавна поезија је несвакидашње богата јер је Ранкова велика љубав трајна и овековечана браком. Његова поетска муза је „Она“, управо супруга Валентина, којој је посветио збирку поезије „Ноћас госпо моја“. У ствари све су песме њене. И као што је Паја Јовановић имао Муни, Ранко Ђиновић има Валентину која је и данас његова највећа подршка и трајна инспирација. Да ли је до песника или до инспирације питање је, тек ове вечери је као и увек уживала у поезији, достојна хвале и Ђиновићева Валентина. Како је вече одмицало публика се сродила са поезијом и са песмама које су певале Јефимија и Анастасија па је атмосфера постала готово домаћа. Ето среће у ово време када нам се отуђеност намеће. Дружење је настављено уз метохијско вино . А представљене песме су свака и насловом песма за себе. То су : „Љубо моја“, „Твоје су очи Два најлепша града“ „Покривам те ноћас“, „Кад ниси ту“, „Чекао сам те“, „Кад сам близу тебе“, „Љубавна у ове дане“, „Не огрћи се у зору“, „У мом срцу чедна свани“, „ Цвет који не вене“, „Због тебе“, „Између два загрљаја“ и бројне друге… Посебан печат програму дала је првакиња Народног позоришта Приштина, драмска уметница Јасмина Стоиљковић која је са аутором казивала љубавне  стихове, а емоције публике биле су видљиве. У уметничком делу програма учествовале су Ранкове даровите кћери Јефимија и Анастасија Ђиновић које су певале косовскте традиционалне песме. Изненађење и гост вечери био је песник Братислав Бата Милановић

С.Ђукић

Подели на: