Треба ли здрављем и животом да се брани посед

Промоција две књиге Весне Т. Томић у КЦ Раковица у Београду

 

Опредељујући се за једну овакву тему, која може али и не мора бити аутобиографска прича. Весна Т. Томић осевтљава исуство хиљаде грађана који су преживели сличну тортуру, патњу и понижење
Даровита ауторка са Косова и Метохије, Весна Томић из Ђаковице, објавила је ове године и читаоцима представила две нове књиге, поему „Патријарх Павле у Ђаковици“ и роман „Чеднина исповест“ у издању „Поете“. Свечану промоцију ових књига којој су присуствовали бројни песници, пријатељи, родбина и љубитељи Весниног стваралаштва, организовало је Књижено друштво Раковица у парку испред Културног центра ове београдске општине. На промоцији су учествовали мр Милица јефимијевић Лилић, др Јован Јањић, књижевница Нада Аничић Црљаница, књижевница Јасмина Јанковић, др Јасмина Ранђеловић, књижевница Весна Бошковић и Јасна Хинић. Програм је водила Гордана Стијачић, новинарка РТС-а а домаћин вечери био је Никола Рајаковић. Реномирана поетеса и књижевни критичар мр Милица Јефтимијевић Лилић је, говорећи о роману „Чеднина исповест“ Весне Томић, поред осталог, истакла: Ово дело је заправо једна сложена уметничка целина у којој доминира лирски дискурс, реминисценције, инлитерарност, метафизички просеви и повремена сновна пројекција јаве. Заправо роман „Чедина исповест“ је диптих који чини ауторска нарација и исповест главне јунакиње дела Чедна Мирић, састављен од духовности и реалистичког проседеа што се преплићу делећи све постојеће на небеско и земаљско, поетско и документаристичко, на узвишено и брутално, на часно и нечасно. Вечно и пролазно! -Главна јунакиња је поетеса Чедна Мирић , пореклом са Косова и Метохије, расна Метохијка, озбиљна, отмена, савесна, вредна у сваком погледу, танана и нежна као латице цветова који су расли уз метохијске манастире. Чедна (и само име наговештава карактер) је и честита као и преци од којих је потекла, а који су крајем прошлог века протерани из родне Ђаковице, каже Милица Лилић. Опредељујући се за једну овакву тему, која може али и не мора бити аутобиографска прича. Весна Т. Томић осевтљава исуство хиљаде грађана који су преживели сличну тортуру, патњу и понижење. Она проговра у име великог броја жртава које су недужно страдале губећи све што имају, неретко и сам живот. У делу се псотављају питања: Ко је допустио таквим криминалцима да се баве градитељством, да више пута продају исте станове и увлаче недужне људе у непревиђене невоље: Ко је допустио извршитељима да се обрачунавају са грађанима уместо са онима који су направили проблем, онима који бесправно продају стамбене објекте. Треба ли здрављем и животом да се брани лични посед који је сасвим неспоран, као у описаном случају! Ко ће надоканадити трауме и здравствене проблеме јуанкињи романа које јој је донела борба с евтрењачама, кад је све своје грађанске дужности обавила уредно, поставља питања мр Милица Јефтимијевић Лилић. Роман Весне Томић „Чеднина исповест“ има и атрибуте психолошког романа јер је Весна Томић описала и стања и душевне патње кроз која је Чедна пролазила борећи се да сачува свој стан од алавих предузимача и грађевинара нашег доба. Ипак она је излаз из свега стално налазила у вери и духовности као и у својим пријатељима, посебно песницима Удружења „Поета“ који су јој својом подршком помогли да нађе излаз из „безизлаза“. О поеми „Патријарх Павле у Ђаковици“ Милица Лилић напомиње да је велика храброст и велики задатак писати о тако великој личности као што је патријарх српски г. Павле. Али, да је Весна оживела његов лик и да је нашег најпоштованијег савременика расветлила из свога угла као личност која је мит и легенда у свести нових генерација у времену бешчашћа. Др Јован Јањић ја напоменуо да је реч владике Павла водила песникињу Весну Томић и кроз радости и кроз жалости. И кад је Бога славила и кад је од људи туговала. Топлина његове руке коју је осетила још као дете у Ђаковици, грејала је кад год би какву год студен осетила. Владика Павле је био и остао њено духовно светло. – У овом случају ми имамо стиховно житије патријарха Павла, као посебну новину која је пред нама и која ће, верујем бити потенцијално универзална, речи су Наде Аничић Црљанице.
С.Ђукић