субота, 17. априла 2021. | 07:30

Трудићемо се да од традиционалне музилке направимо национални бренд

Интервју- Јована Бараћ, дипломирани теоретичар уметности- етномузиколог, једна од чланица групе Луча

 

 

Чланице групе Луча, њих четири, снимиле су први студијски албум за ПГП Радио телевизије Србије. Младе, амбициозне и пре свега образоване и талентоване основале су квартет Луча, који се све више намеће на домаћој музичкој сцени , квалитетом изводјења и оригиналношћу наступа. Једна од њих, Јована Бараћ, родом из Лепосавића, задаје и велике циљеве, настојаћемо, каже, да од традиционалне музике направимо национални бренд.

  • Лепосавић, децембра- Питали смо Јовану, одакле назив Луча и уједно да нам представи групу ?

Луча у директном значењу симболише светлост, док у контексту који се односи на нашу групу , та искра светлости симболизује традиционалну музику , пут повратка традицији, али и пут традиције ка будућности. Лучу чине четири стручно образована вокала у жанру традиционалне музике , четири девојке, Јелена Андјелковић, Јована Бараћ, Мирка Кешељ и Маја Стојановић. Упознале смо се на одсеку за српско традиционално певање и свирање у музичкој школи ”Мокрањаћ’ у Београду. Све четири смо биле у класи проф. Сање Ранковић, а потом су три од нас, наставиле да изучавају ову област на Катедри за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.

  • На аутентичан начин представљате наше богато музичко наследје. Шта је ваша инспитрација?

Инспирација нам је свакако простор Косова и Метохије, етномузиколошка истраживања , велики број записа традиционалних песама који су остали забележени у збиркама истраживача , попут Милоја Милојевића, Миодрага Васиљевића, али и свест о јачању идентитета кроз музику. Инспиришу нас људи који живе на овом простору и годинама се боре за очување музичког наследја Косова и Метохије , попут културно- уметничких друштава. Свакако да морамо да поменемо Културо –уметничко друштво” Копаоник”, које здушно негује фолклорно наследје Косова и Метохије , али које има и један континуитет у сакупљачкој пракси народног наследја. Управо у КУЂу ”Копаоник”сам први пут заиграла и запевала народне песме и игре.
Такодје, инспирацију проналазимо у богатом репертоару песама са овог простора , које шира публика није имала прилику да чује . Бирањем мање познатих напева , настојимо да кроз наше пројекте публици приближимо и откријемо корпус песама које су остале непознате широј јавности .

  • Простор Косова и Метохије и његова бурна историја опевана је од давнина , али у вашем начину интерпретације осећа се нота модернизма, потхрањена на ономе што је коренито и исконско. Како успевате да то помирите и звучите оригинално?

За нас то није тежак задатак у смислу реализације , као што сам већ поменула , наше школовање се заснивало на изучавању традиционалних српских облика певања у њиховом најизворнијем виду. Са друге стране , живећи у савременом контексту , упућене смо и на наче друге музичке жанрове . Одатле потреба да се база коју поседујемо повеже са нечим новим , актуелним. ”Модерност” показујемо и кроз визуелни идентитет , настојимо да кроз четири модерна карактера преносимо поруке које носи традиционална музика. Нарочито смо упућене на младе људе и овим начином модернизације и популаризације традиционалне музике желимо да се изборимо за то, да ова традиционална музика постане равноправни жанр , те да покажемо да је могуће слушати је на свакодневном нивоу.
Изашао је у продукцији РТС –а ваш први студијски албум, који се увелико рекламира, и који засигурно заслужује велику пажњу , како музичке критике, а уједно је веома слушљив и прима се код публике. Како сте изнели овај пројекат и како га ви оцењујете?
Коментари које добијамо су сјајни. Нисмо ништа очекивале, нити захтевале од публике, осим да поклонимо ову музику и израз који носимо у себи целокупном српском народу. Имале смо идеју и да младји људи посвете који тренутак свог времена и послучају материјал. Ето, то је можда нешто, што би смо волеле да постигнемо као реакцију на албум. Људи препознају емоцију и искреност и то је једино што нам је важно.
Од оног тренутка , када смо преслушале последњи мастеринг музичког материјала, знале смо да је наш посао заврешен. И од тог тренутка предат народу , због кога смо и отпевале све ове песме. Сада је на публици да да оцену, а нас четири једва чекамо да добијемо прилику и да и уживо запевамо на простору Косова и Метохије.

  • Ваша младост, ентузијазам и пре свега музичка писменост , уз још много тога , треба да вам обезбеде професионалну каријеру . Шта су ваше жеље у професионалној сфери , који су проблеми који вас прате и како видите свој квартет у будућности?

Наша жеља, али и мисија јестед а традиционалну музику популаризујемо кроз различите идеје и пројекте што већем броју људи , пре свега у нашој земљи , а потом И шире. Изазови свакако постоје , почев од медија, који засад нису у највећој мери наклоњени овом жанру, али и различите предрасуде које постоје у вези са нашом традиционалном музиком. Тако, често наилазимо на ситуације где је младе људе срамота да слушају нешто што је тако ‘’старо’’. Нас четири смо спремне да ту слику променимо И трудићемо се да од традиционалне музике направимо национални бренд. Верица Вукојевић

Подели на: