У част прве српске светитељке после седам векова обновљен монашки живот

Јелена Анжујска је оснивач прве женске школе на Балкану. У Брњаку је преминула 8. фебруара 1314. године. Жена краља Уроша подигла је цркве и манастире у Котору, Бару, Улцињу, Градцу на Ибру, Јелеч град на Рогозни и Двор у Брњацима подно Мокре Горе

 

 

На крајњем северозападу Косова и Метохије, тамо где је Јелена Анжујска, жена краља Уроша Првог, имала своје дворе и прву женску школу на Балкану, у Брњаку код Зубиног Потока, после седам и по векова прошле, 2020. године, обнављен је монашки живот изградњом храма Светог Георгија и доласком монахиња у њега. А ко је била Јелена Анжујска, која је проглашена и за прву српску светитељку? Око 1250. године краљ Урош, (владао 1244 – 1276) се оженио Јеленом из Француске, из краљевске лозе Анжујаца. Женидба је била потребна ради јачања савеза са западом, јер су у то време са истока Турци већ надирали. Неколико година пре, у част будуће краљице, долином Ибра од Рашке до Краљева, засађени су јорговани, тако да се и данас овај део долине Ибра зове Долина јоргована. Јелена Анжујска имала је велики утацај и на политички живот краља Уроша. Како каже архиепископ Данило, она је била омиљена жена, како међу Србима тако и међу Латинима у Приморју, поштована једнако и од српске и од латинске цркве. Најпознатија је била по томе што је несебично подизала цркве. У дукљанској области је обновила Дривост са осталим градовима који су приликом монголске инвазије били порушени. Осим тога, подигла је римокатоличке цркве и манастире у Котору, Бару, Улцињу, Скадру, али и у унутрашњости, манастир Градац на Ибру, Јелеч град на Рогозни који је био њен летњиковац, Двор у Брњацима подно Мокре Горе…

УТИЦАЈ НА ДУБРОВНИК

Марија, сестра краљице Јелене, после смрти мужа Анзелма, који је био генерални капетан напуљског краља Карла IV, као удовица живела је у земљи своје сестре, где јој је био уступљен Улцињ као седиште. О утицају Јелене Анжујске на политички живот мужа краља Уроша најбоље сведочи једно њено сачувано писмо упућено архиепископу Алеарду у Дубровнику и кнезу Сторлату у овом граду. Србија у то време није имала добре односе са Дубровником, а Францускиња на српском престолу, заклела се пред дубровачким посланицима, да ће „љубити цео град“, и трговце код себе штитити чак и без дозволе краљеве, буде ли краљ Урош имао каквих рђавих намера против Дубровника, опремао војску, или оружао пљачкашке чете, она ће, што год брже може, известити град о томе. О добрим односима са суседима сведоче и примери да је краљица Јелена у неколико махова са дозволом Карла Другог Напуљског, снабдевала своје градове житом из Апулије. Краљица Јелена је подигла дворац у Брњацима у другој половини тринаестог века. Као Јеленин дворац, Брњаци се помињу 1267 – 68. године. У свом дворцу у Брњацима Јелена Анжујска је основала прву женску школу на Балкану. У једном свом спису архиепископ Данило пише: „Она заповеди у целој својој области сакупљати кћери сиромашних родитеља, и њих хранећи у свом дому, обучаваше сваком добром раду, који приличи за женски пол. А кад су одрасле удаваше их за мужеве да иду у своје куће, обдарујући их сваким богатством, а на место њих узимаше друге девојке као прве“.

ДОБРИ ОДНОСИ

Карактеристични косовски мотиви и везови на женском рубљу, који су у овом крају очувани и данас, добили су основне линије у првој женској школи на Балкану. Краља Уроша са власти збацио је његов син Драгутин 1276. године, а као „млађи краљ“ обећао је оцу Урошу половину државе. После непристајања оца Уроша на ту одлуку сина, долази до битке између њих, у којој Урош доживљава пораз. Исте године Урош зе замонашио у Захумљу где је убрзо и умро. Сахрањен је у манастиру Сопоћани. Краљ Урош и Јелена Анжујска су имали три сина: Драгутина (1276 – 1282), Милутина ( 1282 – 1321) и Уроша III (1321 – 1331). Син Драгутин је после преузимања престола 1276. године оставио мајци Јелени поседе у Приморју, од Дубровника до Скадра који су се дуго називали земља краљице матере. У унутрашљости Јелени су припали Плав, двор Брњаци и Јелеч град. Иначе, бивши двори Јелене Анжујске у Брњацима, Саставцима, повремено се појаве из воде језера Газиводе, која их скрива у својој дубини. Јелена Анжујска је живела више од 80 година. Умрла је пре седам векова, тачније 8. фебруара 1314. године а сахрањена је у свом манастиру Градац крај Ибра, недалеко од Рашке. Како је написао архиепископ Данило тога дана у Брњацима се сакупио цео народ српске земље. У знак сећања на Јелену Анжујску, жену доброте и дарежљивости, покренута је иницијатива да се у Брњацима изгради манастир Јелене Анжујске. Као покровитељи први су се јавили представници Српске светске заједнице са седиштем у Женеви. У знак сећања на Јелену Анжујску већ две деценије је устаљена културна манифестација „Дани јоргована“ која се одржава у Краљеву, Зубином Потоку и другим местимa.  З.Влашковић