У порти манастира Грачаница одржано “Видовданско песничко бденије”
У порти манастира Грачаница одржана је централна манифестација Видовданских свечаности “Видовданско песничко бденије”. Манифестацији су присуствовали свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, локални званичници, гости из наше земље и региона, као и многобројни грађани Косова и Метохије.
На овој свечаности, као и сваке године, уручене су Видовданске књижевне награде. Овогодишњи добитник награде Златни крст Кнеза Лазара је књижевник Радован Бели Марковић, који није био у могућности да присуствује додели награде, а на свечаности је прочитана његова беседа у којој се између осталог каже да зна српски народ да је Косово најскупља српска реч.
“Зна српски народ докле и шта може, да сме и преко оног што се може, и да му је Косово скупа, најскупља реч и сама срчика постојања. Поменимо, стога, данас и овде, честитога Кнеза, Обилића, Ивана, Милана, све Југовиће и слугу Милутина. Поменимо Косовске јунаке, од славне битке до данашњег дана”, истиче се, између осталог у беседи овогодишњег добитника Златног крста Кнеза Лазара.
Жири манифестације „Видовданско песничко бденије 2021“, радио је у саставу: проф. др Бојана Стојановић Пантовић (председница), Жарко Миленковић и Милисав Савић у својству прошлогодишњег добитника “Златног крста кнеза Лазара”, а који се повукао из жирија у
току одлучивања, донео је одлуку да овогодишњу награду „Златни крст кнеза Лазара“ додели писцу Радовану Белом Марковићу из Лајковца за “импозантан и изразито самосвојан прозни опус”. “Радован Бели Марковић креира дело које пропитује и проблематизује границе романа као жанра. Штавише, он га у приповедачком смислу изглобљује из линеарне фабуле, компонујући га фрагментарно и мозаички, са пуно лирских дигресија. Удвајањем наратора и деконструисањем књижевног јунака у традиционалном смислу речи, Радован Бели Марковић ефектно доприноси књижевном експерименту који је, међутим, изузетно слојевит, заснован на различитим перспективама мита и (српске) историје.”
Гојко Божовић добитник је „Грачаничке повеље“, Бранка Касаловић добитница је „Кондира Косовке девојке“, а Николи Живановићу припала је награда „Перо деспота Стефана Лазаревића“.
„Грачаничка повеља“ припала је Гојку Божовићу, песнику из Београда. „Поетичка и књижевна мисао Гојка Божовића резултат је непристанка на компромисе и књижева ситничарења. Поезија је за овог песника “краљица”, а простори песме су “краљевства без граница”. Иако је “Стварност запосела простор поезије”, а његове песме и хронике махом говоре о ужасима свакодневице, његово песништво проговарајући о тим болним и трауматичним искуствима садашњице, неизоставно проговара о нади и опстанкуˮ истиче жири.
Бранка Касаловић, песникиња из Зубиног Потока добитница је награде „Кондир Косовке девојке”. „Глас Бранке Касаловић, је аутентичан лирски глас који тражи љубав, који тражи разумевање, који тражи слободу. Поезија ове песникиње показује сву силину „вечног женскогˮ, крећући се по маргинама љубавног дискурса проговарајући о темама које муче не само савременог човека, већ и савремени свет, огољен, пун предрасуда, лажи, симулакрумаˮ закључио је жири.
Награда „Перо деспота Стефана Лазаревића“ припала је песнику из Београда Николи Живановићу. Поезија Николе Живановића, образлаже жири: „представља нову врсту поетске духовности, ону, која преиспитује духовно кроз телесно, добро кроз зло, лепо кроз ружно. Поетика овог песника се гради на темељима великих остварења како европске и светске поезије, тако и српске и регионалне, освајајући и надограђујући на тај начин просторе своје баштине и традиције, које је поставио још раније Томас Стернс Елиот.“
Како то обично бива на манифестацији “Видовданско песничко бденије” своје стихове казивали су песници са Косова и Метохије и из региона, а београдски хор отворио је манифестацију извођењем химне Боже правде.
