Уз „Трепчу” процветао, данас подељени град

 У северном српском делу Косовске Митровице, који је данас једина мултиетничка градска средина на Косову и Метохији, поред 20.000 Срба, живи још и 2.000 Албанаца у три одвојена насеља, 400 Горанаца, 400 Бошњака, 80 Турака, мањи број Рома и других. Срби и остали неалбанци протерани из јужног дела града

 

 

У разним историј ским документи ма за Митровицу су раније била ве зана имена: Дми тровица, Митрикс, Митрови за, Високи град Митровица, Базар Митровица, Пазарска Митровица, Шехер Митро вица, Косовска Митровица, Титова Митровица (од 1981. до 1992. године) и сада Се верна Косовска Митровица. Први писмени помен села Дмитровица срећемо у пр вом турском попису станов ништва из 1445. године. Та да је село имало 13 хришћан ских кућа. Име села истори чари и хроничари везују за цркву Светог Димитрија Со лунског која се налазила у подножју Звечана. Косовску Митровицу први пут помиње путописац Ар нолг Харф 1499. године као „Митрикс”. За време Отоманске им перијe, Митровица, односно рудник „Трепча” били су на важном средњовековном пу ту Дубровник – Сарајево – Солун. Прави напредак вароши це поред Ибра, са 150 кућа, настао је после 1874. године када је Митровица повезана железничком пругом са Ско пљем и Солуном. Митровица је тада постала међу најва жнијих варошицама на Косо ву и Метохији али и за околи ну Новог Пазара у привред ном и трговачком погледу. Након Првог Балканског рата 1912. године, Косовска Митровица заједно са Косо вом и Метохијом ослобађа се и улази у састав Краљевине Србије. У периоду између два светска рата Косовска Митро вица почиње веома брзо да се развија.Тај развој је везан за једну енглеску компанију ко ја 1927. године оснива компа нију „Трепча Минес Лими тед”. На месту старог рудника из средњег века, 1930. године се отвара нови рудник, Стари Трг. До Старог Трга изграђен је и новi пут од 9 километара из Косовске Митровице. Изградњом железничке пруге 1931. године Косов ска Митровица – Краљево – Београд град на Ибру поста је један од најважнијих ин дустријских центара Срби је, као и после Другог свет ског рата и у време бивше Југославије. Најтежи период за Косов ску Митровицу настаје до ласком међународне војне и цивилне мисије (Кфор и УН МИК) на Косово и Метохију половином јуна 1999. године. Тада је град на Ибру буквал но подељен реком, на јужни албански, и северни српски део града. Од града са 47 села, од ко јих је у осам било Срба, и ко ји се простирао на 350 ква дратних километара, Срби у северном делу сада живе на непуна два квадратна ки лометра (тачније 1.750 м2). Из јужног дела Косовске Митровице, који данас бро ји 50.000 Албанаца, проте рано је поред 4.000 Срба и 4.000 Бошњака, 6.000 Рома, 100 Горанаца и ово је данас скоро апсолутно чисто албан ска средина. У северном српском де лу Косовске Митровице, који је данас једина мултиетнич ка градска средина на Косо ву и Метохији, поред 20.000 Срба, живи још и 2.000 Алба наца у три одвојена насеља, 400 Горанаца, 400 Бошњака, 80 Турака, мањи број Рома и других. Од јуна 1999. године до са да на главном градском мо сту на Ибру је било равно 120 великих сукоба Албанаца на једној, и Срба, Кфора и УН – полиције на другој страни углавном у насилним наме рама Албанаца да уђу у се верни српски део града. У северном српском делу Косовске Митровице налази се Приштински универзитет са привременим седиштем у овом граду са 10.000 студена та а ту су и све српске инсти туције: школе, болница, број не организације и удружења које раде искључиво по зако нима државе Србије. Косовска Митровица, мост на Ибру, се налази на 508 – 510 метара надморске висине. З.Влашковић