Велика ми је част и одговорност да браним боје своје земље Србије

Наталија Савић Чупка, члан Кик-бокс клуба „028” другу годину заредом успела је да обрадује и учини поносном Косовску Митровицу. Подсетимо, Наталија је пре десетак дана, у дресу репрезентације Србије, освојила злато на Европском јуниорском првенству у Мађарској, у категорији 60+ кг.

 

Овим је ова 16 – годишња девојчица потврдила своју доминацију након што је прошле године, такође као члан српске репрезентације постала светска шампионка и уписала златним словима име Косовске Митровице на мапи спорстких градова. Када смо у јуну прошле године први пут разговарали са Наталијом, пре него је освојила светску титулу, могло се наслутити да ће постићи велики успех. Не зато што је обећала да ће победити, јер ни разговор није ишао у том смеру, већ нам је говорила о својој великој љубави према борилачким вештинама, о посвећености и о томе да за кик-бокс није пресудна снага, већ концентрација у рингу и памет. Сада, када је постала светска и европска шампионка, у разговору са њом шватате да нико није предодређен за успех, да не постоји тајна успеха, а није ни питање среће. Постоји само један пут до успеха, а то је циљ и посвећеност, односно много рада и залагања.

  • Прошло је тек десетак дана од како сте освојили злато, али довољно да се среде утисци. Како вам то све изгледа сад након ове мале дистанце?

– Наравно да сам срећна и да се осећам сјајно због тога. Срећна сам што се труд исплатио, напорно сам тренирала, ишла на припреме, у друге градове на спаринге и исплатило се. Титула је дошла само као круна на уложени труд.

ДО ТИТУЛЕ БЕЗ ИЗГУБЉЕНЕ РУНДЕ

  • Како је текао пут до шампионске титуле на Европском првенству у Мађарској?

– Искрено, били су тешки мечеви. Могу рећи да сам увек на тој тежој страни жреба, увек ми западне тежи пут. У финалу сам радила поново са Рускињом са којом се борила и у финалу Светског првенства, али овога пута сам била спремнија и физички и тактички и зато ми је ово финале било лакше него прошле године. Генерално, била је боља борба са моје стране. Увек имам највећи притисак у четвртфиналу, ту је све или ништа, имам медаљу или немам. Први меч је оно преломно, зато ми је можда био и најтежи. Осим тога путовала сам 17 сати. Одмах по доласку смо отишли у халу, увече сам имала меч. Али ми је све то била додатна мотивација да однесем убедљиву победу у четвртфиналу са резултатом 3:0. У полуфинале сам ушла одморнија, јер сам имала дан паузе. Имала сам тешку противницу, Туркињу, такође европску и светску шампионку. На крају се све завршило поново резултатом 3:0.

  • Чланица сте трофејног митровачког Кик бокс клуба „О28”. Какви су услови у којима вежбате?

– Просто навикнете на то што имате и то је то, посебно у почетку када немате искуства. Кад би ме раније питали какви су ти услови, нисам ни знала шта да кажем. Сада кад одем негде на страну и видим каве услове имају други такмичари шватам да ми овде, да уопште деца овде код нас имају много скромније услове, не само у спорту него иначе. Међутим, то што нам недостаје у материјалном смислу надокнађујемо напорним и добро осмишљеним тренинзима. Велика ми је подршка мој тренер Марко Божовић. Он ми је и тренер и друг и брат… Прошли смо много тога заједно, гурамо једно друго напред, бодримо.

Како су текле припреме за Европско првенство?

– Интензивно сам се спремала 2 месеца. Почетком јуна била сам на припремама у Грчкој, са Кик-бокс клубом из Ниша, у сопственој организацији. Цео јул била сам овде и тренирала са мојим тренером а средином августа била сам са репрезентацијом на припремама на Копаонику. Напорно смо тренирали 12 дана, два пута дневно. Након тога по повратку у Косовску Митровицу трудила сам се да доведем своје тело у најбољу форму, тренинге сам свела на једном дневно како бих сачувала снагу за првенство.

ОСИМ У СПОРТУ ОДЛИЧНА И У ШКОЛИ

  • Тренинге и припреме, осим када идете са репрезентацијом, финансирате сами. Колико је кикбокс скуп спорт?

– Као и сваки спорт и кик-бокс је прилично скуп спорт. Не ради се ту само о такмичењима, већ ту су и припреме и тренинзи, пожељно је да мењам спаринг партнере па је потребно повремено да одем у неки други град ради тога. Поред свега тога бављење овим спортом захтева посебан режим ишране, те се и у том смислу повећавају трошкови. У вези са тим, ових дана ме је обрадовало обећање директора Канцеларје за КиМ Марка Ђурића, који ми је након освојеног Европског првенства приредио пријем, да ће ми бити додељена стипендија због постугнутих резултата као и већа помоћ мом матичном клубу.

  • Имате само 16 година, ученица сте другог разреда природноматематичког одељења митровачке Гимназије. Како усклађујете школу и такмичења?

– Улажем много и времена и труда. Не могу да кажем да није напорно. Волела бих све и у школи да стигнем, с друге стране и тренинзи и такмичења. Увек ми је школа била на првом месту јер знам да без школе нећу моћи далеко да стигнем. Волим да идем у школу а то ми је и обавеза, а кик-бокс само волим није ми обавеза. С друге стране кик-бокс много волим. Спорт ми помаже и у учењу. Просто после тренинга сам сконцентрисанија. Срећа је да у школи цене мој спортски успех. И директор и разредна имају разумевања за моја повремена одсуствовањеа и веома сам им захвална на томе. Такође, трудим се да када завршим са обавезама што се тиче спорта, да се увек максимално посветим школи да надокнадим то градиво које сам пропустила због одсуствовања. Ове године поред свих ових обавеза учествовала сам и на републичким школским такмичењима из латинског и српског.

  • Какав сте ђак и како другови из одељења реагују на ваш успех?

– Скроз одличан. Моји другови из школе веома су поносни на мој успех и трудим се да и на њих пренесем моју љубав према спорту. Сматрам да је бављење спортом или рекреацијом драгоцено у психичком и физичком смислу за сваког човека. С. Кецман

Подели на: