Велики пријатељ српског народа
У Грачаници промовисани Зборник радова Призренске богословије и Сабрана дела Ивана Степановича Јастребова
Епархија рашко-призренска и Дом културе ”Грачаница” организовали су промоцију књига: Зборник радова ”Призренска богословија: живот, мисија, допринос” и Сабрана дела Ивана Степановича Јастребова.
Зборник радова ”Призренска богословија: живот, мисија, допринос” објављен је прошле године пововодом 150 година од оснивања Призренске богословије и 10 година од обнове рада у Призрену, али је због пандемије корона вируса тек сада одржана промоција зборника.
Поменута књига, чији су издавачи Епархија рашко-призренска, Призренска богословија и Косовскометохијски одбор Матице српске, садржи 46 научних радова.
О књизи је говорила уредница др Александра Новаков, рекавши да се у радовима једним новим, интердисциплинарним научним приступом, даје ново светло о раду ове значајне школе, имајући у виду историјске прилике у којима је остваривала своју делатност. Новаков је истакла да се кроз своју историју Богословија дизала из пепела и није посустајала.
Проректор Призренске Богословије, јеромонах Исидор Јагодић, говорио је о раду школе након обнове. Према његовим речима, наставу у Призрену слуша око 30 ученика из различитих крајева Србије а неколико њих је са Косова и Метохије.
-Трудимо се да у Призрену чувамо и баштинимо дух града Призрена и да градимо мостове, да разумемо и да се уклопимо у нове околности у којима српски народ у Призрену живи. Када је реч о зборнику, за нас је ово важан догађај и ово је прва презентација зборника посвећеног јубилеју – 150 година од оснивања Богословије, рекао је проректор Богословије у Призрену отац Исидор.
О сабраним делима Ивана Степановича Јастребова, али и о животу и раду руског конзула у Призрену говорили су уредници и приређивачи Борислав Челиковић, уредник у Службеном гласнику, и професорица Валентина Питулић.
Подсетимо, Иван Степанович Јастребов (1839–1894) провео је свој радни век на Балкану као дипломатски представник Руске царевине и остао је запамћен као велики пријатељ српског народа. Дужност руског конзула у европској Турској омогућила је Јастребову, пасионираном истраживачу, да пропутује и упозна Стару Србију, Македонију и Албанију, и да их свестрано изучи.
Према речима Борислава Челиковића, његово дело треба посматрати као важан извор за проучавање Подримља у другој половини XIX века, и то у географском, историјском, етнографском и демографском погледу.
Професорица Валентина Питулић нагласила је да је захваљујући Ивану Степановичу Јастребову велико благо Косоваца сакупљено и сачувано.
-Слободно могу да кажем да је он био Вук Караџић на Косову и Метохији. Да није било њега, с обзиром на то да Вук Караџић никада није долазио у Стару Србију, велико национално благо, усмено национално благо, остало би потпуно ван домашаја наше и светске јавности. Он је одлично познавао Призренце, волео их је, а и они њега. Позиван је на славе, свадбе и свуда је одлазио и бележио сваки обичај до најститнијих детаља. Примећивао је на пример, да постоји разлика између српске градске и сеоске свадбе, или обичаја око славе. Био је поштован и од стране Турака, и захваљујући томе успевао је да учини за Србе оно што нису многи пре њега, казала је Питулић.
Промоцији поменутих књига присуствовао је и владика рашко-призренски Теодосије а комплетан програм употпунили су ученици Призренске богословије извођењем традиционалник косовских песама.
М.Ч.
