субота, 18. септембра 2021. | 01:26

ВРАТИЛИ СЕ СА ПРАГА СЕЛА

 Обновљено само пет кућа. У селу до 1999. године у више од 60 домаћинстава живело 300 становника. Више од 20 мештана се вратило крајем 2009. године у прихватни центар у Бело Поље код Пећи, чекајући да им се обнове куће у завичају, међутим, спора градња их је натерала да се опет врате у централну Србију

 

 

Српско село Црни Врх налази се на око три километра северно од Пећи и смештено је у подножју Волујка и Асановог врха, на Проклетијама. Граничи се са селима Брестовик, Љевоша и другима. После десет година од протеривања јуна 1999. године из Метохије и села Црни Врх, више од двадесет носиоца домаћинстава овог села надомак града на Бистрици, одлучило је да се врати у завичај уз помоћ УНХЦР-а крајем 2009. године. Према плану УНХЦР-а, Београда и самих Црновршана мештани су се вратили у новембру 2009. у прихватни центар у Белом Пољу, надомак Пећи, где се већ вратило двадесетак носиоца домаћинстава овог села. Taкo je 25 носиоца домаћинстава из Црног Врха требалo да буде у прихватном центру у Белом Пољу све док се не обнове куће у селу. Имали су и представника из села који је требало да буде испред повратника и да координира са свима док се куће у Црном Врху не изграде и коначно се врате у село. Из Београда је обезбеђен и новац за куповину намирница док су били у прихватном центру у Белом Пољу. Веровали су да ће се наредне, 2010. године, после толико година, вратити у Црни Врх. Међутим, све је кренуло наопако и од повратка са прага села, из Белог Поља, није било ништа . У Црном Врху изграђено је само пет кућа и повратници из села, који су били у прихватном центру у Белом Пољу, почели су да се враћају опет у Србију. Пет изграђених кућа у Црном Врху је било опремљено свиме, и намештајем, али нико није хтео да се врати у село у тако малом броју, објашњавали су тада повратници из Црног Врха који су привремено били смештени у Белом Пољу. Од планираног и жељног повратка Срба у Црни Врх није остало ништа. Од пет изграђених кућа у селу сада су две продате Албанцима а продаје се и друга српска имовина. Нада за повратком исчезава. У Црном Врху код Пећи у 60 српских домаћинстава живело је више од 300 становника. У селу је постојала и четворогодишња Основна школа „Бора Вукмировић” а мештани су били запослени у Пећи. Живели су солидно и од пољопривреде све до протеривања јуна 1999. године. Село је било подељено по засеоцима, који су названи по презименима староседелаца: Гојковице (Гојковић), Лазине (Лазовић), Јочице (Јочић), Дашице (Дашић), Зоговице (Зоговићи). Из сваког дела села може се видети цео град Пећ. Поглед допире до Дечана и Клине. На Волујку су се налазиле сеоске бачије где су мештани преко лета истеривали стоку на испашу. Питање је без одговора, хоће ли неко организовати опет повраткак Срба у Црни Врх, или ће пак они сами да покушају поново да се врате у завичај у који су једном жељно кренули и били на прагу свог села. З. Влашковић

Подели на: