Вучић: Никад нисмо били даље од компромиса за КиМ, не кривицом Србије

Сукоб Јерменије и Азербејџана показао је колико су опасни тзв. замрзнути конфликти, јер све што је замрзнуто једног дана неко ће да “одрмзне”, указао је председник Александар Вучић на састанку Националног конвента о ЕУ. Додаје да никада нисмо били даље од компромисног решења за Косово и Метохију, али не кривицом Србије.

 

“Ја ћу дати све од себе да и Влада Србије и сви који у разговорима учествују дају све од себе да се приближимо компромисном решењу. Иако, како ми то сада изгледа – готово да никада даље од компромисног решења нисмо били”, рекао је Вучић.

Истакао је да је то најмање “захваљујући” Србији и српској кривици, осим, каже, ако неко не мисли да би требало да само признамо независност Косова и да кажемо да нас баш брига за српски народ и да ли Србија нешто треба да добије.

Вучић је додао да су услови у разговорима око КиМ врло тешки.

“Јер, када неко каже да је за њих завршена прича о ЗСО, коју је требало да испуне пре осам година, а да при том чујете благе тонове из ЕУ, питате се шта би било да смо ми то рекли и урадили. Али, за њих (Приштину) ћете увек да чујете оправдање. Да ми нешто нисмо испунили седам или осам година, боље да не говирим какаве би биле последице”, рекао је Вучић.

На то смо, констатује, навикли, јер шта год Приштина да уради, они који су створили тзв. независно Косово, биће на њеној страни, те поручује да ми морамо тога да будемо свесни, да разумемо своју позицију, чувамо своје интересе и инсистирамо на дијалогу, да гледамо как ода сачувамо људе.

Вучић је рекао је сада 95.000 Срба на КиМ, те да је мањи пад у одласку људи са Космета него икада, што значи да је, посебно на северу, обезбеђена сигурност за грађане.

“Али, свеједно, то је живот од данас до сутра, не само за људе на КиМ, већ и за Београд, Приштину, Тирану, све нас… Нико не зна шта доноси следећи дан и јутро”, констатовао је председник.

Подсетио је да су 22 од 27 земаља ЕУ признале Косово, а са друге стране има замаља у свету које га нису признале и штите наша политичка права и чувају интегритет у Савету безбедности.

Због тога не можемо и не смемо да им окренемо леђа, иако су, каже, неке од њих повређене што, упркос томе, истрајавамо на нашем ЕУ путу, јер је будућност Србије у европској породици народа.

Додао је да Србија и са Русијом и Кином има добре односе.

Истакао је да су за Србију важне регионалне иницијативе, јер смо сви ми овде “мали” и увек су сви користили наше сукобе, на Западном Балкану.

“Против стања замрзнутог конфликта”
Говорећи о сукобу Јерменије и Азербејџана, Вучић је рекао да је тај сукоб показао колико су опасни тзв. замрзнути конфликти, јер све што је замрзнуто једног дана неко ће да “одрмзне”

“У том конфликту видели смо апсолутну немоћ комплетне међународне заједнице. И зато сам против стања замрзнутог конфликта на Балкану”, рекао је Вучић.

Истакао је да је довољно да једна регионална сила каже “протерајте их, нападните их”, и нико ништа не може да уради, сем да изда два саопштења.

“То је нама за наук. Ситуација у свету се променила, постоји више партикуларних интереса и морамо да будемо спремни у сваком тренутку земљу да сачувамо. Против сам задржавања замрзнутог конфликта било где на Балкану, укључујући и код нас”, рекао је Вучић.

Зато је, каже, од пресудног занчаја да покушамо да направимо компромис са Албанцима, као што треба да урадимо све што можемо да не допринесемо разбуктавању било каквих додатних страсти у БиХ, а не може, истиче, да каже да није забринут због ситуације и порука које добијамо и са те стране реке Дрине.

“Не смемо оставити замрзнути конфликт нашој деци, јер ће се једног јутра пробудити и – ‘почео је рат'”, казао је Вучић.

“Најважније очување мира”
Навео је да је најважније, и зато то, каже, увек и понавља, да Србија жели да очува мир и стабилност, што, подвлачи, није флоскула, већ се то мора урадити готово по сваку цену.

Вучић је поручио да је ситуација у свету комплексна и да се Србија, као мала земља на раскрсћу путева, која има проблема са територијалним интегритетом, налази у посебно тешкој ситуацији.

“Не морам да говорим колико сам представника различитих земаља, који су желели да ми указују на потенцијално кршење Резолуције 478 по питању Јерусалима, подсетио да су сви већ одавно прекршили Резолуцију 1244 и да не хају због тога, не боли их глава. Јер, они имају право да крше све сто желе, а ми не смемо да размишљамо да прекршимо нешто”, рекао је Вучић.

Истакао је да комплетна спољна политика Србије има два основна циља, а то су: позиционирање земље и очување стабилности и мира у региону, и економски напредак државе.

Пошто, како је констатовао, увек желимо да видимо само негативне ствари, жели да подсети да је Србија, у последњих пет година нарочито, после изведених економских реформи, фискалне консолидације, не само лидер на Западном Балкану, већ и међу најуспешнијим европским земљама, убедљиво по стопи економског раста, у борби против корона вируса, и стању буџетског дефицита, а од мање и средње развијених земаља – по односу јавног дуга и БДП-а.

“То смо успели верујући у свој рад, труд, упркос скептичности свих”, рекао је Вучић.

Успели смо, каже, захваљујући огромном броју инвестиција, указујући да је држава успела да диверсификује инвестиције.

Рекао је да је раније Русија имала нешто значајнију позицију због куповине НИС-а, а данас имају неке азијске земље, али да кључну улогу има ЕУ, посебно Немачка.

“Снага државе на три стуба”
Навео је да је Србија, у првих седам месеци, упркос пандемији, имала 1,615 милијарди евра директних страних инвестиција, што је, констатовао је, нестваран резултат.

Што се животне средине тиче, каже наравно да ће се држава посебно посветити зеленој агенди, али неће бежати од реиндустријализације земље, иако у Европи раде на деиндустријализацији.

Указао је да Србија данас има раднике, и да је стопу незапослености са ранијих 29,5 одсто свела на историјски минимум од 7,3 одсто.

Указао је да се снага државе данас заснива на три основна стуба, и да је све промењено у време ковида.

Рекао је да је важна политичка снага, колико може једна држава да остварује добре контакте, уговоре са различитим земљама и организацијама, да се политичка моћ огледа у прављењу савеза, те да је још важна снага економије, војске, али и здравства.

Указао је да је свет мултиполаран са четири велике силе – ЕУ, САД, Руска Федерација, Кина.

Истакао је да је Србија улагала у војску, и да највише, у односу на своју величину и економију, улаже и у здравство.

“Политички гледано, да правимо савезе са свима. Налазимо се на европском путу, наставићемо да се боримо за убрзање евроинтеграција, али се нећемо одрицати права на мишљење, права да искажемо истину било коме, ма како се он зове. Поносимо се да је Србија независна држава која самостално доноси одлуке”, рекао је Вучић.

На почетку скупа, председник је рекао да му је тешко да говори на оваквом скупу, јер у Србији у којој је свако “бољи председник од председника, бољи селектор од селектора и бољи редитељ од редитеља” није једноставно говорити о темема о којима сви све знају, и то, примећује, знају “најбоље”.

“Говорим отвореније, али никада не могу сасвим отворено, јер бих имао шта да кажем пред многим земљама, организацијама и институцијама које нам причају о дијалогу, а када чују неку реч која им се не свиђа, ставиће на ‘црну листу’ Србију, јер дијалог је важан само кад су други у питању”, додао је Вучић.

Драгојловић: Питање КиМ и даље одређује однос Србије са другима
Координаторка Националног конвента за ЕУ Наташа Драгојловић изјавила је да је за Србију питање Косова и Метохије “питање свих питања” и да је управо то питање оно које одређује односе Србије са ЕУ, Америком, односе у региону и са другим државама.

На отварању састанка Националног конвента, Драгојловићева је указала да Вашингтонски споразум, наставак Бриселског дијалога, бројни билатерални сусрети са државницима широм света остављају утисак да се велике силе занимају, пре свега, за решавање питања КиМ.

“Требало би и да се запитамо како ће изгледати наши односи са њима, када се једном питање КиМ реши и шта ће остати од стратешких партнерстава насталих само или претежно у том контексту”, рекла је Драгојловићева.

Да бисмо се сложили око стратешких интереса, наводи она, потребан је дијалог у друштву о томе шта су за Србију стратешки интереси, како да их остваримо и уз помоћ којих савезника, али и како да допринесемо да се други око нас развијају.

Драгојловићева је истакла да је председник Србије Александар Вучић одговорио на иницијативу радне групе за поглавље 35 да се поново обнови унутрашњи дијалог о потенцијалним питањима КиМ.

Каже да дијалог треба да омогући свестрано и свеобухватно сагледавање комплексности тренутка у коме се налази читав свет и Србија на измаку 2020. када је све под знаком питања – концепти, иделологије, савезништва досадшња пракса и начин живота у савком његовом семгенту.

“Пандемија претумбала редослед националних интереса”
Драгојловићева је истакла да је пандемија убрзала промене у начину живота код обичних грађана, поставила нове изазове међународним организацијама и “претумбала” редослед националних интереса и претње по њих.

Наводи да се много променило од децембра 2019. када је усвојена нова Страгегија националне безбедности Србије, документа који, каже Драгојловић, штити националне интресе наше земље у свим областима живота.

Додаје да је то и кровна стратегија из које би требало да произађу и све друге стратегије, којих, истиче, Србија има више од 100 и које истичу ове године.

“Њихово креирање и спровољење подразумева заједничко ангажовање свих актера у друштву, и владиних и невладиних. У нашем случају, и према тој стратегији, једином документу којим су дефинисани сви национални циљеви Србије, приступање Србије ЕУ и европска интеграција спадају у један од кључних националних интереса”, подвукла је Драгојловићева.

Угрожавање тих интереса сматра се угрожавањем безбедности Србије, додаје Драгојловићева, те истиче да су ти интереси обавеза сваког грађанина ове земље и додатно обавезују оне који управљају овом земљом.

Она је указала да се питање миграција у Стратегији националне безбедности налази тек на 13. месту и изнела податак да се од 2006. до 2016. пола милиона становника иселило из Србије.

“Овај демографски проблем Стратегија препознаје тек на 13. месту, а први је оружана агресија коју нисмо имали од 1999. године”, навела је Драгојловићева.

Истакла је да се циљеви и национални интереси морају другачије поставити под дејством свих криза са којима се свет суочава и да средства треба усмерити на најреалније претње, а тренутно је то јавно здравље грађана.

Драгојловићева је указала и да Србија нема и да никада није имала стратегију развоја, ни стратегију спољне политке, а било је, подсећа, бројних покушаја да се оне дефинишу.

Теме састанка
Национални конвент о Европској унији организовао је састанак чији је циљ да се поново покрене дијалог о решавању питања Косова, као и теме спољне политике Србије.

Састанак у Палати Србија је део стратешког дијалога који има за циљ да омогући дебату представника цивилног друштва са највишим званичницима Србије о кључним аспектима приступања Србије Европској унији.

На састанку ће говорити стручњаци за спољну политику, међународне односе и европске интеграције, као и чланови Радне групе Националног конвента за Поглавље 35.

Теме састанка су “Спољна политика Србије” и “Перспективе дијалога Београда и Приштине”.

Представници Националног конвента су у два наврата од 2018. године имали прилику да на тему Поглавља 35 и решавања питања Косова у контексту европских интеграција разговарају са председником Вуцицем.

Последњи пут то је било у јулу 2019. године када је објављен Извештај ЕК о напретку.

“Ове године, с обзиром на интензивиране спољнополитицке активности председника, потписан Вашингтонски споразум, као и обновљен Бриселски дијалог са Приштином уз посредовање ЕУ, сматрамо да је веома важно да се отвори дискусија о положају Србије у савременим међународним односима и битно измењеним околностима у свету, о главним правцима спољне политике и европској перспективи Србије, као и о последицама по регионалне и односе са суседима”, наводи се у саопштењу Конвента.

Подели на: