Вучић: Шта је следеће, људи неће више да трпе Куртијев терор; Вархељи: Потребна нам је Србија за столом у Тирани

Председник Александар Вучић, у обраћању медијима након састанка са европским комесаром за суседску политику и проширење Оливером Вархељијем и потписивања три споразума са ЕУ, наводи да је посебно захвалан због споразума финансијске подршке Србији, као и да ћемо добити буџетску подршку од 165 милиона евра до краја године.

 

 

Говорећи о ситуацији на КиМ, Вучић каже да се у Приштини не баве ничим другим осим хиперпродукцијом напада на све што је српско. Упитао је и шта је следеће, али и нагласио да је ситуација узаврела и да људи неће више да трпе Куртијев терор. Оливер Вархељи поручује да је процес проширења један од три приоритета ЕУ. Потребна нам је и Србија за столом у Тирани, истакао је Вархељи.

Вархељи о изјави Стана: То није критика, правило ЕУ да без обе стране нема успеха
Европски комесар за суседство и проширење Оливер Вархељи изјавио је да без ангажмана обе стране дијалог Београда и Приштине не може бити успешан и да је то основно правило којег се Европска унија придржава.

После разговора са председником Вучићем, одговарајући на питање новинара о изјави Петра Стана који позива обе стране да поштују споразуме, а реч је о потезу Аљбина Куртија, Вархељи је рекао да изјаву Петра Стана изјавио не треба шватити као негативну напомену Србији.

“Да поједноставим, то је основно правило дијалога између Београда и Приштини – да без ангажмана са обе стране не може бити успешан и не може да се одржи. То желимо увек да нагласимо зато што смо видели шта се догодило када смо имали бројне једностане акције током ове године и зато је ова реченица увек неопходна да желимо да видимо ангажман обе стране. Ту нема никакве критике, то је проста изјава правила”, објаснио је Вархељи.

Вархељи: Пакет енергетске помоћи од 2,5 милијарде евра за регион
Европски комесар Оливер Вархељи рекао је да је ЕУ направила пакет енергетске помоћи који ће мобилисати најмање 2,5 милијарде евра за регион.

Он је рекао да су приметне преокупације око тога како ће се проћи кроз зиму, као и да ли ће бити новца за рачуне и то, не само у европским земљама, већ нарочито у земљама са мање финансијских средстава на Западном Балкану.

“Поносан сам и срећан што могу да допринесем решавању овог проблема, можда већ и ове године, а најкасније на почетку следеће године донећемо 165 милиона евра како бисмо помогли најугроженијим домаћинствима и малим и средњим предузећима како би могли да премосте велики ценовни јаз који је настао због енергетске кризе”, каже Вархељи.

Како је напоменуо, други део програма за решавање енергетске кризе биће посвећен улагањима која треба да промене енергетску слику Западног Балкана. Вархељи каже да се са председником Вучићем договорио да је за то потребан нови план јер актуелне руте и добављаче морају променити.

“Морамо да промовишемо енергетску транзицију и сигурност, краткорочно и дугорочно, али је неопходно да донесемо и нове руте, нове изворе енергената и зато морамо да погурамо бугарске пријатеље да убрзају изградњу гасног интерконектора са Србијом преко ког се надамо да ћемо већ идуће године видети азербејџански гас који ће се допремати до Србије”, навео је комесар.

Додаје да се управо зато “гура” тај интерконектор и са Северном Македонијом како би и ту имали диверсификацију извора енергије.

“Зато гурамо и за један нови терминал за течни гас на Јадрану, гурамо пројекте који би донели зелену електричну енергију на Западни Балкан из земаља као што су Египат и Тунис, они су спремни да инвестирају у зелену енергију и надам се да ћемо успети брзо да допремимо електрицну енергију до Западног Балкана. Све то значи да Западни Балкан би могао да постане нова улазна тачка за енергенте у ЕУ”, казао је европски комесар.

Вархељи наводи да постоји огроман изазов, не само у Србији, већ и у земљама чланицама, а то је, како каже, огромни совјетски стил изградње стамбених објеката. Ти објекти, како наводи, троше огромне количине енергије.

“Ми желимо да их обновимо што брже, да учинимо од њих енергетски независне, да саме производе енергију, како бисмо могли да смањимо енергетску зависност. Све је то део економског инвестиционог плана вредног 30 милијарди евра, али овај енергетски пакет долази поврх тога јер су потребе много веће од онога што смо планирали пре две године”, навео је. Додаје да су још пре две године, када је био у Београду и представљао план, имали намеру да у Србији замене гас са азербејџанским гасом.

Вархељи: Србија може да рачуна на ЕУ, потребна нам је и за столом у Тирани
Европски комесар за проширење Оливер Вархељи рекао је на конференцији за новинаре да захваљује на добродошлици и да је увек срећан када дође у Београд.

На критичној смо раскрсници, процес проширења привлачи пажњу, али видимо велику геополитичку дестабилизацију на нашем континенту, рекао је Вархељи.

Европски комесар изјавио је да је потребно одржати замах процеса проширења ЕУ и у том смислу истакао да лидери ЕУ први пут долазе у регион – Тирану да ту разговарају те да је потребно да се сви ангажују, али да је потребна и Србија на том самиту, као и лидер Србије.

Вархељи је рекао да су претходне две недеље и месеци показали да проширење ЕУ привлачи пажњу, али и да постоје и велике геополитичке дестабилизације на европском континенту.

“Сада смо одговорни за испуњавање ишчекивања и да одржимо замах јер процес проширења је један од три главних приоритета лидера ЕУ. То је управо разлог зашто имамо самит у Тирани где ће наши лидери доћи први пут у регион, да разговарају са регионом о региону. Потребно је да се сви ангажују и потребна нам је и Србија да буде за столом и лидер Србије који ће седети за столом”, рекао је Вархељи.

Према његовим речима, велика пажња посвећена је односима ЕУ и Србије и политици проширења јер једна ствар коју је показала, како каже, агресија Русије на Украјину јесте да једино право дугорочно решење за мир, стабилност, просперитет јесте чланство у Унији.

“Имамо три земље које су одлучиле одмах након руске агресије да се пријаве за чланство, шта ће вам већи доказ”, навео је евроспки комесар.

И у Србији се могу видети користи од процеса прикључења, али да би се све то реализовало, мора се заједно радити, напоменуо је он.

“Морамо заједно да делујемо када имамо заједничке изазове, а можда чак и када изазови нису заједнички. У јуну ове године наши лидери су потврдили једногласну посвећеност перспективи чланства за цео регион јер за нас то није само геополитички приоритет, већ је то и основна фундаментална веза и стратешки избор за цео континент”, истакао је Вархељи.

Нада се да ће у Тирани бити потписан споразум о ромингу чиме ће Западни Балкан ући у роминг простор ЕУ што би значило да следеће године када људи оду на одмор, сви могу да имају користи од тога.

“Ситуација је узаврела, нико неће да чује”
Председник Вучић рекао је да се у Приштини не баве ничим осим хиперпродукцијом напада на све што је српско и изазивањем тензија за које ће оптужити Србе.

“Срби јужно од Ибра су близу одлуке да напусте све институције, а Срби са севера КиМ да никога више не пусте на север. Ситуација је узаврела и људи више неће да трпе Куртијев терор, само то нико неће да чује”, поручио је Вучић.

Вучић: У наредним данима донећемо одлуку о одласку у Тирану
Председник Србије је рекао да је упознао Вархељија са нашим виђењем ситуације на КиМ.

“Указао сам на све што се дешавало од почетка године и како се урушавала могућност разговора са приштинском страном. Све што сам рекао и о Куртију, и о Трајковић, и о Рашићу, мислио сам. Да ли је требало да користим бирократски или дипломатски речник, могао сам, али нас нико не би чуо”, рекао је Вучић.

Председник је указао на све кризе изазване од стране Приштине од почетка године.

“Од почетка године имали смо реферндум и грађанима Србије је било ускраћено право да изађу на тај референдум. Из Квинте су тада рекли да ће све бити у реду за изборе, а онда је Приштина укинула 60.000 гласоваа добили смо само саопштење ЕУ да осуђује то”, рекао је Вучић.

Поменуо је пресуде Теодисијевићу за вербални деликт, противзакониту изградњу база специјалне полиције у близини Брњака и Јариња, упаде специјалних полицијских снага на север КиМ, измишљене кризе о личним картама, цене регистарских таблица.

“Свакога дана су понављали на свим форумима да никада неће формирати ЗСО. И на крају су суспедовали Ненада Ђурића, шефа полиције на северу КиМ и покушавају да у скупштину уведу своје Србе па када то није прошло онда ће да их уведе у Владу”, рекао је Вучић.

Моје питање је шта је следеће, упитао је председник Србије.

“Доста тих прича о две стране јер ми нисмо учинили ништа осим оног што смо морали да гасимо пожар. Девет месеци нас оптужују да ћемо изазвати сукобе у региону. Поводом те расправе Верхељи ме је обавестио да је врло важно да Србија буде заступљена у Тирани. Лично нисам сигурам да ли то има смисла. Поштујем мишљење Вархељија, а и став Ане Брнабић је да треба да будемо присутни у Тирани, и у наредним данима ћемо донети одлуку”, рекао је Вучић.

Вучић: Србија неће бити оруђе за оне који желе да заобиђу санкције ЕУ Русији
Председник Србије је рекао да је са европским комесаром говорио и о пројектима као што су брза пруга Београд–Ниш за који је ЕУ предвидела велику подршку и у грантовима.

“Разговарали смо о владавини права и премијерка заједно са министарком Тањом Мишчевић ради на пакету реформи и верујем да ће Европска комисија уважити све те промене и да ће их подржати, а да ћемо ми напредовати на демократизацији друштва”, рекао је Вучић.

Председник Србије је рекао да је добро разумео критике на рачун усаглашавања наше спољне политике са европском.

Вучић је поручио да неће дозволити да Србија постане оруђе за оне који желе да заобиђу санкције ЕУ Русији.

“Реаговали смо у случајевима реекспорта одређене робе и наши државни органи су приводили људе из компанија које су се бавиле заобилажењем санкција Руској Федерацији”, рекао је Вучић.

Вучић о споразуму о финансијској подршци: То је за нас велики и значајан новац
Председник Александар Вучић рекао је, након састанка са Оливером Вархељијем, да је имао отворене и веома добре разговоре са искреним пријатељем Србије.

“Разговарали смо о свим важним темама и наставићемо то да чинимо и после ове конференције за новинаре”, рекао је Вучић.

“Наравно да смо увек показвали поштовање према свакој врсти подршке, посебно финансије помоћи и знања, коју смо добијали од наших европских партнера и никада нисам крио захвалност због те помоћи”, додао је председник.

Указао је да је посебно срећан због Оквирног споразума финансијске подршке Србији за период 2021. до 2027. године.

Нагласио је и да разговарали нарочито о подршци у области енергетике.

“Србија ће добити кључну буџетску подршку 165 милиона евра већ до краја ове године”, рекао је Вучић додајући да је због тога захвалан председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен.

Истакао је да је то за нас велики и значајан новац.

“То је важна и велика ствар коју је на веома конкретан начин Европска унија завршила у интересу земља Западног Балкана, а Србија је добила најзначајнија и највећа средства”, навео је Вучић.

Указао је да на гас сада на месечном нивоу по комбинованим ценама не трошимо мање од 200 милиона евра, а на струју само на увоз 42 милиона евра у новембру и очекиваних 90 до 100 милиона евра у децембру.

“Да људи знају колико је за нас ово важна подршка и важна ствар око које нам је ЕУ изашла у сусрет”, поручио је Вучић.

Потписана три споразума са ЕУ
Србија је потписала три споразума са ЕУ – Оквирни споразум о финансијском партнерству, Споразум подршке ЕУ о управљању миграцијама у Србији и приступу здравственој заштити, као и Споразум подршке ЕУ о управљању миграцијама у Србији и јачању система управљања миграцијама и контроли граница.

Састанак председника Вучића са европским комесаром
Након састанка са премијерком, европски комесар за суседску политику и проширење Оливер Вархељи разговара са председником Александром Вучићем.

Након састанка, како је саопштено из Председништва, планиране су изјаве за медије.

Гашић с Вархељијем о сарадњи у оквиру поглавља 24
Министар унутрашњих послова Братислав Гашић састао се са комесаром Европске уније за суседску политику и проширење Оливером Вархељијем с којим је разговарао о даљој сарадњи у области Преговарачког поглавља 24 – правда, слобода, безбедност.
Министар Гашић је упознао комесара Вархељија о плану рада МУП-а у наредном периоду.

Током састанка, Вархељи је похвалио сарадњу са Републиком Србијом и изразио наду у јачање сарадње у области сузбијања илегалних миграција, истакавши да је Европска унија заинтересована да пружи помоћ у овој области кроз пројектну сарадњу, наводи се у саопштењу МУП-а.

Орлић са Врхељијем о КиМ, одлукама Брисела и евроинтеграцијама
Председник Народне скупштине Србије Владимир Орлић састао се са комесаром Европске уније за суседску политику и преговоре о проширењу Оливером Врхељијем.

Током разговора, председник Народне скупштине се осврнуо на ситуацију на КиМ и реакцију Брисела поводом још једног кршења споразума од стране Приштине.

“Прекршен је не само Бриселски споразум, прекршено је све. Упознати сте са реакцијом председника Србије Александра Вучића на јучерашња дешавања. Будите уверени да иза речи председника стоје сви у Србији”, рекао је Орлић.

На дневном реду данашњег разговора било је и убрзање европских интеграција кроз примену нове методологије приступања. Констатован је и значајан допринос Народне скупштине Србије који се односи на реализоване уставне промене, реформу правосуђа и постигнуте резултате кроз међустраначки дијалог.

Премијерка Брнабић се састала са Вархељијем
Председница Владе Ана Брнабића састала се у згради Владе Србије са европским комесаром за суседску политику и проширење Оливером Вархељијем.

Европски комесар за суседску политику и проширење Оливер Вархељи у посети је Србији, а данас је одвојено разговарао са председником Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић.

До састанака долази након што је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти именовао Ненада Рашића за министра за заједнице и повратак.