петак, 23. априла 2021. | 01:52

Вуковићи пример српском роду

 Сви знају за породицу са деветоро деце чији најстарији син Милан ове године улази у понолетство, док најмлађа Ксенија има нешто више од годину дана. Ана у шали каже да датуме рођења свих зна напамет али да не може „из прве“ да наброји године њиховог рођења

 

 

По много чему је породица Ане и Далибора Вуковића из Косовске Митровице пример српске породице и домаћинства, али сигурно деветоро златне деце заузимају најузвишеније место у том огледалу у целом српском роду. Анa (1980) и Далибор Вуковић (1975) са деветоро деце сигурно су најбројнија млада српска породица на Косову и Метохији али и шире. У сваком кутку стана на петом спрату, у центру српског дела Косовске Митровице, у улици Краља Петра Првог, преко пута „Полета“, зраче топлина, радост и осмех на лицима деветоро деце Ане и Далибора Вуковића. Тако је било и за време протеклог Божића, највећег породичног празника коме се деца и највише радују. На улазу у стан, оно што прво примећујете, је ципелар попуњен на свим „спратовима“ дечјом обућом а онда у дневној соби вас дочека „приватни вртић“ поносних родитеља Ане и Далибора Вуковића са деветоро раздрагане деце. И баш на почетку разговора о протеклом Божићу, најстарији у породици Ане и Далобора, Милан, који ове године улази у понолетство, каже да је нашао новац у божићној погачи, дар који сва деца теже да пронађу. Сви говоре да је било весело и радосно за Божић, који је домаћин уприличио да буде баш по традицији и старом обичају. Ана је с правом Косовка и с поносом Југовића мајка, која је родила деветоро златне деце која увесељавају радосни дом породице домаћина Далибора Вуковића, радника КБЦ у Косовској Митровици.

„ПРИВАТНИ ВРТИЋ“

– Кућа нам је пуна радости, игре, дечјег смеха, среће и захвални смо Богу на томе. Најбитније је да су нам деца здрава, онда је све друго лакше. Ништа нам не недостаје, хвала Богу на свему што имамо. Имамо да поједемо, да попијемо, шта да обучемо – шта би нам више требало – одговарају скромно на питање, како је живети у једном „приватном вртићу“ са деветро деце. На питање како су се он и супруга одлучили да имају толико деце, кроз осмех Далибор препушта супрузи да одговори. Док се присећа периода упознавања и забављања са Далибором, Ана каже да је још тада, пре двадесет година, говорећи о потомству, он увек говорио да жели деветоро деце. – Ја сам у шали одговарала, смањи барем за троје, али када нам се родила осма ћеркица, Тамара, рекла сам му да смо на путу да испунимо његов жељени број деце, тако да смо протекле године то и остварили – говори осмехујући се Ана. Далибор истиче да је верник и да децу учи духу православља, зато је његова порука младим паровима на Косову и Метохији да рађају што више деце и да чувају своје домове, али и светиње које су, како вели, поред деце, највеће богатство на Космету. – Имам солидну плату а обрађујем и једно имање, у близини у Житковцу код Звечана, где поред земље имам козе, краве, свињу, кокошке, све што је потребно једном сеоском домаћинству. После рада на послу највећи део времена проводим на селу где ми у свему помажу деца. Учим децу да се од рада мора живети – каже Далибор.

ШЕСТ ШКОЛАРАЦА

Ана наставља да су срећни што су им деца скромна и васпитана и да им заиста ништа не недостаје. – Деца се лепо слажу, старија помажу око млађих а навикли смо на гужву у трособном стану – говори Ана. Ана каже да је најозбиљније у кући када шест школараца раде домаће задатке и када сви морају да прискоче у помоћ. Ујутру када се полази у школу и вртић у стану Вуковића је најужурбаније али све организовано и као код војске у ред и под конац – кажу родитељи. Шест ученика одлази у школу, двоје у вртић а најмлађа Ксенија остаје са мајком. На Ани сада остаје да спреми по стану, спреми ручак, организује набавку… Но, у овом дому то им није никаква тешкоћа, знају за какву то радост раде. Ана је као мајка више деце добила признање, Рашко-призренске епархије, Орден „Мајке девет Југовића“, које се сваке године на Видовдан додељује у Грачаници. Одбор за помоћ Србима на КиМ Републике Српске, из Бања Луке, од 2020. године стипендира малу Ксенију, најмлађег члана ове срећне породице а Рашко-призренска епархија породици Вуковић месечно помаже са 100 евра. Зоран Влашковић

Подели на: