Вулетић: Тешко је имати дијалог када је једна страна искључива

Тешко је говорити о било каквом дијалогу када је једна страна, у овом случају Приштина, искључива у захтевима а то је инсистирање на признању, рекао је за РТС социолог и професор на Факултету политичких наука Владимир Вулетић.

 

 

Косовски премијер Аљбин Курти се поново вратио на политичку сцену и за њега је то прилика да се позиционира и на међународној сцени, навео је Вулетић за РТС.

“Позиција Брисела и Приштине су ближе у односу на Београд и Курти зна да је улога ЕУ да пре свега истисне Русију са Балкана, а онда и све остале. ЕУ покушава да покрене дијалог али је тешко имати дијалог ако је једна страна искључива у захтевима, као Приштина која инсистира на признању. Дијалог не одговара Куртију а Мирослав Лајчак је свестан те ситуације и њему ће бити много теже на разговорима у Београду”, рекао је Вулетић.

Када је реч о међустраначком дијалог у коме посредују европски представници Вулетић каже да дијалог пре свега мора да постоји у оквиру Скупштине, између странака. Међународни посредници ће увек покушавати да увећају свој утицај на овом простору, сматра Вулетић.

“Чим имате међународне посреднике онда треба очекивати да ће они заговарати оно што је у њиховом интересу. У Србији постоји довољно потенцијала да се у свакој области, уколико има воље, странке договоре. Странке најбоље знају шта су им креаткорочни али и дугорочни интереси јер када ваљано поставите неке стандарде онда они трају јако дуго. Често се овде предствљају неки модели који не постоје у другим европским земљама и важно је да се то не дозволи већ да се инсистира на моделима и стандардима који важе и у ЕУ”, рекао је Вулетић.

“Наћи баланс да не дође до потпуног затварања”
Коментаришући тренутну ситуацију са коронавирусом у нашој земљи и најаве пооштравања мера, Вулетић је са позиције социолога рекао да ћемо увек имати игру у којој ће бити оних који ће организовати журке, и слична већа окупљања која нису дозвољене, као и оних који ће бити заинтересовани да у њима учествују.

“Нормално је да држава реагује и превентивно делује. Читава прича је наћи баланс да не дође до потпуног затварања. Очигледно то не може да се промени сталним апелима посебно код младих који не шватају да су и они угрожени а јесу. Мислим да ће грађани имати разумевања и ако дође до пооштравања мера али је питање каоко ће економија реаговати. Србија има доста либералнији приступ у односу на остатак Европе”, истакао је Вулетић.

О Закону о пореклу имовине, бесплатним уџбеницима
Нови Закон о пореклу имовине треба пре свега да пошаље поруку да се богатсво стиче само радом а не криминалом, сматра Вулетић.

“Увек су постојале такве најаве и питање је да ли ће се овог пута одговорити на очекивања грађана и да свима буде јасно да само рад може да буде гарант за стицање богатства а не шпекулације и криминал. И то је најважнија порука, пре свега младима”, рекао је Вулетић.

Најављеном изменом закона о уџбеницима којом би се под окриље државе вратила брига о уџбеницима из српског, географије и историје с једне стране скинуће терет са приватних издавача када се упире прстом на њих када год нешто није добро а са друге стране Завод за уџбенике ће бити више укључен.

“Када чујете да су на тржишту доминантни страни издавачи онда то не оставља добар утисак. Истовремено, Завод за уџбенике, који је некада био монополиста, сада једва опстаје а има обавезу да штампа уџбенике на језицима националних мањина, што је непрофитно”, каже Вулетић.

Идеја о бесплатним уџбеницима није добра ако о тој теми немамо јавну расправу и не чујемо све стране. Према мишљењу Вулетића једино балансиран приступ може да задовољи очекивања јавног мњења.

Подели на: