ЗА СРБИЈУ НИЈЕ ПРИХВАТЉИВ „МОДЕЛ ДВЕ НЕМАЧКЕ„
Немачки модел полази од признања косовске државности, без обзира што нема признања од стране Србије, али има чињенице да би Косово добило статус пуноправне чланице УН-а, а то обезбеђује међународно правни субјективитет Косову и тиме би питање статуса Косова и Метохије било завршено. Неважно је што га Србија не признаје, али преко тог статуса нестала би Резолуција 1244, међународно право не би било примењиво, сви преговори који се сад воде би практично били стављени ван снаге и могли би да се воде само око неких питања која се тичу интереса суверених држава
Прво треба рећи да се у основи „ модел две Немачке” не може примењивати на Србију и на питање Косова и Метохије јер је различит. Немачки модел је настао из чињенице да је Немачка подељена после Другог светског рата као земља која је виновник рата, као земља која је изгубила рат и то на линији где су се среле савезничке војске, са једне стране СССР-а с друге стране савезници на челу САД. Тада је вештачки подељена Немачка и основ приступа питању Косова и Метохији је сасвим различит. Прво, није у питању исти народ, друго, резултат садашњег положаја Косова и Метохије као протектората УН-а је противправна агресија на суверену државу и онда се просто ти основи не могу узимати за било које озбиљно разматрање. То је прва ствар. Друго, немачки модел полази од признања косовске државности, без обзира што нема признања од стране Србије, али има чињенице да би Косово добило статус пуноправне чланице УН-а, а то обезбеђује међународно правни субјективитет Косову и тиме би питање статуса Косова и Метохије било завршено. Неважно је што га Србија не признаје, али преко тог статуса нестала би Резолуција 1244, међународно право не би било примењиво, сви преговори који се сад воде би практично били стављени ван снаге и могли би да се воде само око неких питања која се тичу интереса суверених држава – рекао је Зоран Миливојевић, каријерни дипломата одговарајући на питање „Јединства”, како види немачко-француску иницијативу да се модел две немачке примени на Косово и Метохију и додао: – По „ моделу две Немачке” Србија би престала да буде чланица УН- -а у садашњим границама која подразумева Косово и Метохију у њеном саставу, то би једноставно било да тако кажем ад акта и морала би да се верификује као нова чланица УН-а, али у новим границама без Косова и Метохије. Дакле, признање од стране Србије не би било релевантно, фактичко стање би било сасвим другачије. Међународни положај Србије би се значајно променио и на унутрашњем и на спољном плану би дошло до озбиљних промена. Садашњи Устав више не би производио правна дејства на унутрашњем плану јер би се избацила преамбула и све оно што је везано за Косово и Метохију. Дакле, то је нешто што је за Србију неприхватљиво. Сваки приступ, сваки предлог који полази од тога да би Косово могло да потврди самопроглашену државност, за Србију није прихватљива. Може се о томе разговарати, има места о разговорима из простог разлога што се ради о озбиљним предлагачима, дакле ради се о Немачкој и Француској, треба те предлоге разјаснити детаљно видети шта они значе, али било који разговор који би подразумевао потврду косовске државности на овај или онај начин у било којој варијанти за Србију није прихватљиво. Дакле, то је просто и став око овог најновијег предлога и примене немачког модела.
- Бриселски договори не би постојали …?
Бриселски споразум би био потпуно ван снаге уколико би Косово постало држава јер би био решен статус. Не би било никаквих преговора везано за бриселски дијалог или било шта што би подразумевало Косово и Метохију у саставу Србије. Према томе, север Косова, положај српског народа тамо би имао статус мањине у сувереној држави Косово. Све то не би било могуће даље примењивати у било ком виду. Једноставно, не би било ни УНМИК-а, ни КФОР-а. Ако би Косово постало пуноправна чланица УН-а, имала би пун међународно правни капацитет, могла би одмах да поднесе захтев да се учлани у НАТО или свугде тамо где већина која је признаје одлучује. Отворило би се питање и шта са земљама које нису признале. Друго, отворило би се питање какав би онда био положај Србије и у очима тих земаља. Вероватно би ових 5 земаља чланица ЕУ које нису признале преиспитале свој став на овај или онај начин. Оно што је најважније, уласком Косова у УН западни центри моћи би потврдили тезу о специјалном случају, ако би то Србија прихватила. Не би била више меродавна Резолуција 1244 и све оно што је међународно право у случају Косова као преседана, на шта би ми могли да се позивамо, више то не би био инструмент у нашим рукама јер би Савет безбедности скинуо тему Косова са свог дневног реда.
- Зашто се Западу толико жури да заврши питање Косова?
Па управо због овога, жури му се да то заврши управо због овога о чему причамо. Прво да скине то питање са дневног реда, да потврди да се ради о јединственом случају а не о преседану, да одстрани Резолуцију 1244 и позивање на преседан, ово што Русија рецимо сада ради. Да потпуно искључи могућност позивања на преседан и позивање на међународно право и да себе амнестира, ја бих рекао, од агресије. Друго, да реши најважније питање у овом региону и да се овај регион дефинитивно угради у западну сферу интереса, а да се српска позиција везано за то отклони као сметња. Да се успоставе нове границе на Балкану које подразумевају Србију без Косова и Метохије, дакле и Косово као нову државу, да се омогући и проширење НАТО- -а и обезбеђење западних интереса. То је суштина. Скине се једно питање с дневног реда у корист западних интереса зато они журе. Журе и због тога што виде прилику у овом рату да та нерешена питања реше брзо, да реше постављање питања безбедности на један нови начин, да покушају да на мала врата реше и ова питања и да тиме затворе питање Западног Балкана те да га дефинитивно удену у западну сферу интереса.
- Мислите ли да управо због тога долазе Лајчак и Ескобар ?
Наравно, они искључиво долазе због тога. Они целу ту причу убрзавају са жељом да то што пре реше. То им је главни циљ и нема ту велике филозофије.
- Да ли је на видику грчевита борба да опстане униполарни свет?
Униполарног света више нема. Дакле, мултиполарни свет је на сцени. То је мој став, то је моје мишљење. Главни аргумент је управо овај рат, а Русија је својим упадом у Украјину потврдила да је свет мултиполаран. Све ово како се понашају Кина, Индија и друге земље Залива, Саудијска Арабија, Емирати, Катар везано за Опек плус итд., где игноришу захтеве Америке, све то показује да већ имамо мултиполарни свет на сцени. Према томе, то је потпуно јасно. Чињеница да је могућ сукоб између Русије и НАТО-а на једној директној линији, показује да је свет мултиполаран. Не постоји дириговање глобалним односима и глобалном ситуацијом из једног центра и то нам све показује управо ова ситуација којој смо сведоци.
- Шта је Србији сада чинити по питању Косова и Метохије?
Нема шта Србија да чини, осим да не мења став. Дакле, што се нас тиче, кад је реч о Косову и Метохији то је прворазредни државни и национални интерес Србије и око тога нема погађања и нема трговине. Према томе, Србија остаје чврсто на позицијама да штити државни и национални интерес, чврсто на позицијама Резолуције 1244 и међународног права. Р. Комазец
