Жал за књигама које су остале у Приштини
– Толико тога је остало, попут архивске грађе вашег листа „Јединства”, на пример. Ваша новина пратила је сва дешавања на Косову и Метохији деценијама. Ту су подаци од велике важности. Више пута смо инсистирали да нам доставе, барем, вредне књиге, али жеље за сарадњом нема – каже директорка Бранкица Костић
Народна библиотека у Грачаници у свом фонду има 32 хиљаде књига, односно око 40 хиљада самих физичких јединица. Директорка ове установе Бранкица Костић каже да су у поменути број урачунате и књиге у истуреним одељењима у Чаглавици, Лапљем Селу и Доњој Брњици. Делимо са њом своје утиске по уласку и разгледању ове установе у Грачаници, како све делује уредно, сложено, са препознатљивом тишином када су установе оваквог типа у питању. Обишли смо бројна одељења са утиском да смо у неком већем граду, и онда сазнајемо информацију да је то највећа библиотека јужно од реке Ибар. – Трудимо се да испунимо све своје задатке у овом тешком времену, са посебним акцентом на последње две године. Заједно са народом то тешко време морамо и ми као институција да поднесемо, и морамо да издржимо. Сви они који су мислили да ће уништити један народ, тако што ће му уништити знање, образовање, протерати институције, уништити књиге, апсолутно су запоставили чињеницу колико смо свесни свега што имамо и колико смо пожртвовани у том смислу да то очувамо – казала нам је Костић.
ФУНКЦИОНИШЕ КОБИС ПРОГРАМ
Народна библиотека нема шири спектар друштвених активности, објашњава Костић, баш из разлога прогона српских институција у последње две године, али испуњавају своју мисију и врата библиотеке су отворена за све оне којима је књига потребна, и то не само да дођу физички. – С обзиром да смо у Кобис програму и да постоји електронска размена, ми смо доступни за наше читаоце широм Србије, односно наша литература им је доступна. Имају могућност да нас позову и затраже да им фотокопирамо, скенирамо делове књига које њима требају, уз сво уважавање ауторских права. Оно што нам заиста недостаје јесу слободе у набавкама, технике у првом реду. Било је у плану да набавимо скенере којима бисмо скенирали ретке и старе књиге, да у то име контактирамо Епархију рашко-призренску и скенирамо црквене књиге од непроцењиве вредности, међутим, актуелна политичка ситуација је све променила – прича Костић и додаје да библиотека испуњава своју суштину, не само форму, без обзира на околности. Од прошле године у овој установи доступне су и књиге за слепе и слабовиде, као и приручник писан Брајевом азбуком. Добили су их из Црне Горе, из тамошње библиотеке за слепе и слабовиде. – Ради се о 30 ЦД снимака књига које су жанровски лепо распоређене, и већ се користе. Оне нису намењене искључиво поменутој категорији људи, већ њих могу да користе у људи у старачким домовима или особе које имају неку другу врсту инвалидитета, попут мултипла склерозе, на пример. Када је реч о књигама на Брајевој азбуци ми, на жалост, немамо кадар који би могао да олакша читање, тако да њих могу да користе они који су завршили специјалне школе и тамо научили да читају на тој азбуци – рекла нам је Костић. Недавно је урађена и ревизија целокупног фонда у Грачаници и истуреним одељењима. То се ради једном у 10 година и све је завршено, као и попис књига у депоу. Реч је о очуваним књигама, али се оне ређе користе. Костић каже да се са променом плана и програма у школи одређене књиге поново траже, па их износе из депоа на полице. То значи да књиге циркулишу, да се тако изразимо.
ПЕНЗИОНЕРИ НАЈОМИЉЕНИЈИ КОРИСНИЦИ
Током летњег периода библиотека ради од 8 до 14 сати са корисницима, док је радно време запослених до 16 сати. Ми смо их затекли у припреми промоције нове књиге која ће се одржати у истуреном одељењу у Лапљем Селу, а директорка подсећа да у библиотеци функционише и програм 65 плус и обухвата пензионере, али и све оне тих година. Они су ослобођени плаћања чланарине и, кажу у библиотеци, то су им најомиљенији корисници. Још увек важи правило да ако не могу да дођу до библиотеке, треба само да позову, кажу коју књигу желе и библиотекар ће им је однети на кућну адресу. Oгроман фонд књига библиотеке у Грачаници још увек je у Приштини и не могу до њега да дођу. Кажу нам да су више пута покушавали преко локалне самоуправе да успоставе неки контакт са колегама у Приштини. – Више пута смо инсистирали да нам доставе, барем, вредне књиге, јер смо ми правни наследници библиотеке „Миладин Поповић”. Заиста жалимо јер нам је толико тога остало, попут архивске грађе вашег листа „Јединства”, на пример. Ваша новина пратила је сва дешавања на Косову и Метохији деценијама. Ту су подаци од велике важности, између осталог, како су се градили и ко је градио Приштину, Вучитрн, Призрен, све наше градове. Још много тога вредног написано је на страницама вашег листа, али све је остало у Приштини, од првог броја – остали су нам укоричени примерци „Јединстава”, прича нам директорка библиотеке у Грачаници Бранкица Костић и наставља: Затим, ту су „Рилиндија”, „Политика”, „Политикин забавник”. Нагласићу да смо имали и чували лист „Политика” од првог броја. Имали смо и ретке књиге које су се у специјалним сандуцима износиле из библиотеке и односиле на светске изложбе. Тих књига више нема, контакта нема, чак смо чули и да је библиотека променила место. Она је била смештена у улици „ЈНА”, у кући број 10, коју су богати Призренци поклонили граду Приштини, наменски да се ту отвори библиотека. Остаје нам велика жал за свим тим књигама. Да кажемо на крају да у оквиру обележавања Светог Саве библиотека у Грачаници заједно са Културно-просветном заједницом Косова и Метохије, односно Ратком и Мајдом Поповић, негује лепу традицију награђивања својих читалаца, и то у категорији деце и одраслих. У Народној библиотеци у Грачаници посебно су поносни на дечије одељење. Оно се и даље допуњује, мада је све сада отежано јер пошта више не стиже. Кажу нам и да је проблем новац, али и да има људи добре воље и углавном се ослањају на донације. У депоу библиотеке чувају се вредне књиге М.Ч
