Заповест за живот врлинским животом

Милутин Попадић, ђакон у храму Св. Николе у Новом Пазару, вероучитељ и песник

 

Црква је, по речима Св. Јована Златоустог и лечилиште и бања, која позива све људе којима је помоћ потребна, каже ђакон Попадић
Ђакон у храму Св Николе у Новом Пазару Милутин Попадић, вероучитељ и песник рођен је у Приштини, 30. октобра 1981. године, у породици православног свештеника оца Мирослава и мајке Бранке, као четврто најмађе дете. Основну школу „Вук Стефановић Караџић” је завршио у Приштини, а потом је уписао Богословију „Св. Кирила и Методија” у Призрену. Попадић је 1999. године (НАТО бомбардовање), морао да напусти Косово и Метохију, тако да школовање наставља у Богословији „Св. Арсенија Сремског” у Сремским Карловцима. После завршене Богословије у Сремским Карловцима и Богословског факултета у Београду, прихватио се одговорне дужности вероучитеља у ОШ „Стана Бачанин“ у Лешку и на том месту је био све до краја претходне школске године. Разговарамо са њим о новој дужности ђакона у храму Св Николе у Новом Пазару и неким питањима православне хришћанске вере.

  • Како сте дочекали вест о рукоположењу за ђакона у цркви Св. Николе у Новом Пазару, и како је кренуо рад на новом месту?

-После ступања у брак, поднео сам епископу Рашко – призренском Теодосију молбу за рукоположење на коју је он позитивно одговорио и обавестио ме да ће моје рукоположење у чин ђакона бити на празник Св. Козме и Дамјана 14. 07. 2019. године у манастиру Врачеву недалеко од Лешка.
Иако сам одрастао у свештеничкој породици и кроз школовање се спремао за свештеничку службу, позив епископа ме је изненадио, али и обрадовао, будући да је то нешто за шта сам се спремао још од малена. Свестан сам одговорности коју сам преузео на себе и надам се да ћу, уз Божију помоћ, бити и цркви и отаџбини на корист. Поред тога што сам ђакон у храму Св. Николе у Новом Пазару, сада сам вероучитељ у економској и две основне школе у овом граду. Поред тога, мој задатак је и да радим са омладином, пре свега, у организовању црквеног хора. Благословом епископа Теодосија припремам и трећу збирку песама под називом „Знамен“ која ће, ако Бог да, ускоро изаћи.

  • Реците нам како се и колико чува православна вера на Косову и Метохији и југу Србије, из вашег досадашњег искуства?

– Свети владика Николај Велимировић је рекао:“Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе“. Наш народ је ове речи Св. владике Николаја чувао у себи и свестан је да је црква увек и у свим временима била уз свој народ, а и чињеница да се и данас на Косову и Метохији обнављају манастири и цркве и подижу нови говори да кандило вере у нашем народу није угашено, већ да се уље вере, наде и љубави у њега непрестано долива.

  • Ваљало би да наши читаоци сазнају нешто више и о значају поста и исповедања?

– “Пости и моли се и остварићеш велика дела “, речи су Св. Јована Конштатског. Пост је неопходан у животу сваког православног хришћанина. Бог је дао човеку заповест да живи врлинским животом, што, превашодно, подразумева да непрестано напредујемо у сазнавању и откривању истина наше вере, да се учесталије молимо и настојимо да духовно и побожно живимо. Неопходна лествица у овом успињању јесте пост.

  • Коју поруку имате овом приликом?

-Греховни живот удаљава човека од Бога, свог Творца и највећег добротвора, али ова чињеница не сме бити повод за лењост, неспремност за промену и истрајавање у пролазним насладама света, који по речима нашег Спаситеља и Господа Христа „сав у злу лежи“. Као светлост и нада, утеха и охрабрење, пред очима верујућег православног човека искрсава лек, а то је исповест. Црква је, по речима Св. Јована Златоустог и лечилиште и бања, која позива све људе којима је помоћ потребна. Свако може да приступи исповести, у току сваког дана, а нарочито је то потребно управо у данима поста, када се спремамо за Причешће. Један од највећих хришћанских учитеља из 4. века, Св. Василије Велики, рећи ће о повезаности наше душе и поста следеће: „Анђели бораве са онима који су душу своју очистили постом.“

Славица Ђукић

Подели на: