ЗАВЕТ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА СРБИМА: ЧУВАЈТЕ СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО ЦРКВЕ И НАРОДА И КОСОВО
Ковчег са телом преминулог поглавара Српске православне цркве (СПЦ), патријарха Иринеја положен је у крипту у Храму Светог Саве на Врачару. Са одра ковчег су у крипту испод централног дела Храма пренели гардисти Војске Србије.
Архијереји СПЦ су формирали колону, а гардисти су понели ковчег са зеленом одеждом, жезлом и панакамилавком Заупокојену литургију и опело служио је митрополит дабробосански Хризостом, уз саслужење архијереја и свештенства СПЦ. Након заупокојене литургије, опела и беседа, којим су се од патријарха опростили митрополит дабробосански Хризостом, протојереј – стваврофор Петар Лукић, члан председништва БиХ Милорад Додик и председник Србије Александар Вучић, као и писма – поруке патријарха московског и целе Русије Кирила.
ХРИЗОСТОМ: ИРИНЕЈ БИО НЕПОКОЛЕБЉИВИ СТУБ ЦРКВЕ
Патријарх Иринеј био је непоколебљив стуб Српске православне цркве, бескомпромисни борац за част, углед и достојанство Цркве и народа и по томе је већ ушао у историју, поручио је митрополит дабробосански Хризостом у беседи током литургије над одром почившег поглавара СПЦ. „Ово је тежак и велики губитак за нашу цркву и наш народ“, истакао је Хризостом. Митрополит Хризостом, који је после смрти патријарха Иринеја именован за чувара патријаршијског трона, до избора новог поглавара Цркве, рекао је да је патријарх, поред свих искушења и невоља које је Црква са народом пролазила, остао непоколебљиви стуб Цркве светосавске и да се показао достојан свог великог претходника и учитеља патријарха Павла, што, како је навео, није било лако и једноставно. „Зато смо поносни на њега и Богу захвални што смо га имали као 45. патријарха“, навео је митрополит и истакао да је тужна вест о смрти патријарха Иринеја растужила милионе Срба широм света, као и браћу са истока, запада, севера и југа. Хризостом је навео да је патријарх Иринеј, колико до јуче, неуморно радио и бринуо о Цркви, српском роду и патио и туговао због трагичних раскола и подела у православљу. Он је рекао да је Иринеј имао велику и узвишену врлину служења СПЦ, а не жељу за влашћу и положајем. „Томе нас је учио и научио патријарх Иринеј, а научио нас је како стрпљењем да служимо јединству и саборности наше цркве. Црква је светиња и мора бити изнад свих наших људских слабости и недостатака“, навео је Хризостом. Митрополит Хризостом је рекао да се патријарх Иринеј показао као бескомпромисни борац части и угледа Цркве и достојанства и Цркве и народа и да је по томе већ ушао у историју наше цркве. Он је навео да смо пре 20 дана изгубили митрополита Амфилохија, да данас испраћамо патријарха и да сви осећамо терет овог губитка, не само за цркву већ и за народ, али да и поред тог великог искушења не смемо дозволити да туга савлада срца, већ да треба да будемо храбри и одважни, што, како је навео, очекују и патријарх и митрополит Амфилохије. Како је навео, патријарх Иринеј је десет година предводио Цркву мудро и стрпљиво, а пре тога и 36 година као викар и епископ нишки, својом добром нарави и благим примером, господском одмереношћу којом је сведочио љубав и доброту Божију. Митрополит је рекао да се патријарх Иринеј никада није предавао ни малаксавао у служењу Богу и роду и да није поклекнуо ни кад је био телесно слаб. „У живом је сећању лик здравственог стања 2010. године када га је Сабор бирао за поглавара Цркве, а он говорио ‚Немојте, ја сам болестан човек‘. Али када се кроз Сабор наше цркве појави воља Божија да он у својим здравствено-физичким слабостима узме кормило Цркве и прихвати избор који га снађе, десет година јој је био слуга верни“, навео је митрополит. Митрополит је истакао да је патријарх Иринеј и данас ту, у Храму Светог Саве, храму његове велике љубави и жртве, као и на Косову и Метохији, граду Призрену, Чачку и Острогу, Бањалуци, Америци, Канади, Аустралији, Европи и Москви.
БЕСЕДА ЕПИСКОПА БАЧКОГ: МНОГИ СУ ГА НЕПРАВЕДНО ОСУЂИВАЛИ, А НАШ ПАТРИЈАРХ ЈЕ БИО ОВАПЛОЋЕЊЕ МИРА – ОН НИЈЕ УМРО, ОН СПАВА
Епископ бачки Иринеј одржао је беседу на сахрани патријарха Иринеја. – Драга браћо и сестре, одлуком Светог Синода, пада ми у дужност да овим тужним и у исто време радосним поводом упутим неколико речи прикладних за овај тренутак. Ми смо у данима када се у свету говори, виче и кличе, пише објављује о миру, можда више него у свеколикој историји човечанства. А опет, у ове наше дане, мир ни спољашњи, а поготово мир унутрашњи, духовни, као да никад није био удаљенији од човечанства, па и од нас православних хришћана. Зашто је то тако? – започео је беседу епископ. Епископ Бачки Иринеј рекао је да је пратријарх Иринеј био понекад изложен неправедним осудама – неки су говорили да није довољно савремен, а други да је ригидан, да показује нетрпељивост коју преписују и Цркви, а трећи како је сувише попустљив и спреман на компромисе. – Блажене успомене наш новопредстављени патријарх чије тело лежи пред нама, а његова душа се заједно са на- ма моли у овом часу растављајући се од свог тела. Многи су спремни да по себи, судећи о другима олако осуђују и пресуђују. Тако је, као и сви наши архијереји, тако и наш блаженопочивши патријарх неправедно био осуђиван. Неки су говорили и писали на своју и нашу срамоту да није довољно савремен, данема осећања за савременог човека, а други да није довољно ригидан. А трећи, опет, како је сувише попустљив. Ништа од тога није истина, зато што је патријарх наш Иринеј био човек мира, оваплоћење мира. Све могуће ратове, страдања, расколе, све је он то морао да преживи и свему томе да да истински светосавски и косовско-лазаревски одговор. Зато је био и омиљен код огромне већине људи, пре свега код људи са духовном и црквеном свешћу. Сви су разумевали ту јеванђељску доброту којом је његова личност зрачила. На највећа могућа понижења, умео је да сачува хладнокрвност и да узврати пажњом и добротом управо онима који су му наносили неправду. Он није умро – он спава – завршио је епископ Иринеј беседу.
ЛУКИЋ: СМИРЕНОШЋУ ПРОЛАЗИО ИСКУШЕЊА, ПРИДОБИЈАО ЉУДЕ ЗА ДИЈАЛОГ
– Патријарх Иринеј учио нас је да нам бити човек није доста само рођењем, већ да је то тежња којој целог живота стремимо и никад не смемо од тога посустати – рекао је протојереј-ставрофор Петар Лукић у својој беседи над одром упокојеног патријарха. Лукић се опростио од патријарха у име београдских и карловачких свештеника, Епархије нишке и свих ученика Призренске богословије, којима је Иринеј био професор. У својој беседи посвећеној лику и делу патријарха, Лукић је казао да се Иринеј на свом животном путу богатио људским врлинама, а нарочито смирењем којим је не само сва искушења преовладавао, него и људе различитих становишта придобијао за дијалог. Истакао је да његов долазак на трон српских патријараха, после патријарха Павла, чије је, подсећа, поштовање већ за живота било огромно у народу, није био лак. „Није било лако преузети кормило Српске цркве након патријарха Павла, али патријарх Иринеј је без имало оптерећења наставио у духу најбоље традиције наше цркве и све године свог патријарховања посветио суочавању са свим проблемима који су оптерећивали Цркву“, рекао је Лукић. И дан данас се, каже, памте његове речи које је изговорио ступањем на трон српских патријараха – да ће његов програм рада бити само и једино Јеванђеље Исуса Христа. Навео је да ће се плодови тог рада и одлуке, које су увек служиле на добробит Цркве, тек показати као храбре и корисне. Лукић је нагласио да је благост патријарха Иринеја увек пратила његова одлучност и разборитост, а које су, казао је, нарочито значајне особине за поглавара Цркве у сваком времену, а нарочито у последњих 10 година. Истовремено, казао је, да се чувао од гордости и мишљења о себи као „о некој величини“ и као такав је, додао је Лукић, био пример смирења, доброте и честитости. Увек је, нагласио је, налазио времена и за друге, било да су у отаџбини или у расејању. У једном тешком времену, подсећа Лукић, као епископ нишки, Иринеј је нашао снаге да обнавља старе и порушене храмове и гради нове. „Као патријарх наставио је свој пастирски, али и градитељски рад. Бисер тог градитељства јесте овај велелепни Храм Светог Саве о коме се, не само као патријарх, већ и као епископ нишки старао“, рекао је Лукић.
ВУЧИЋ: ПОСЛЕДЊА ПОРУКА КОЈУ МИ ЈЕ ПАТРИЈАРХ УПУТИО ЈЕ – „ВИДИ ДА ОКО СРПСКЕ И КОСОВА УРАДИМО СВЕ ШТО МОЖЕМО“
Председник Србије Александар Вучић опростио се у емотивном говору од патријарха Иринеја: „Љубав је била основа вере почившег патријарха Иринеја, а његова Србија била је она коју је и сам стварао – Србија мира, Србија која разуме и која окупља“, рекао је председник Александар Вучић. Он је у беседи на сахрани патријарха Иринеја, поручио „да је почивши поглавар СПЦ склопио очи онако како је и живео – у миру, са собом, Богом, са црквом и људима“. „Тај живот је имао јасне циљеве: Бога, љубав и Србију. И не мање од тога, целокупан српски народ, ма где да живи. Његов Бог је био Бог разума, онај који прашта, који разуме, који воли. Бог свих нас, онај који не дели, него спаја, онај који нас учи и који нас чува“, рекао је Вучић. Како је истакао, љубав је била основа сваке патријархове вере, и као код сваког правог хришћанина, била је већа од свега осталог, јер је добро знао да су и вера и нада немогуће без љубави, без срца које се предаје и Богу и људима. „А његова Србија је била управо она, коју је и сам стварао. Србија мира, Србија која разуме, Србија која окупља, која побеђује радом и мудрошћу, Србија која не уме и нема потребу да мрзи“, указао је председник Вучић. Патријарх Иринеј, додао је председник, градио је Храм градећи све нас, верујући да његова величина није само у велелепности, у божанственом мозаику, него у заједништву које тај свети храм симболизује и на које позива. Председник је навео и да је Храм Светог Саве, који је патријарх толико желео и завршио, храм баш те и такве Србије. „На много начина, он је и био и овај наш храм. Саборни, мудри, пун милости и љубави. Пред њим, нашим духовним оцем, ми се нисмо делили. Пред њим није било зађевица, зависти, злобе и мржње“, рекао је Вучић. Почивши патријарх склопио је, казао је, очи и предао душу Богу, са само једном жељом, једним аманетом, за све који смо остали: „Да његов храм, његов сан, никада не порушимо. Да останемо оно што је стварао, посвећени Богу, љубави, Србији и српству. Да верујемо, волимо и да то радимо заједно, окупљени у храму мудрости и мира“. Вучић је указао да је то велика обавеза за нас којима је, казао је, увек било лакше било да се делимо, него да се окупљамо, да се свађамо, него да се миримо, да се мрзимо, уместо да се волимо, да се светимо, уместо да праштамо. „И много храмова смо порушили, пре него што нас је он убедио да саградимо овај. Хоћемо ли га, учени његовом мудрошћу, сачувати, није више питање само пристојности, него и питање нашег даљег опстанка“, рекао је Вучић. Упитао је да ли ћемо знати, без њега, његове благе руке и мирне речи, да останемо једно, без злобе, верујући једни другима, разумевајући се и праштајући. „Када је, толико пута, његова светост тврдила да је то могуће, ја сам му веровао. Ви сте му веровали, сваки човек у овој земљи му је веровао. Зато, верујем и данас. Да ће његово учење да остане. Да ћемо наставити да градимо, и храмове, и Србију. Да ћемо имати памети, заједничке циљеве, исту веру и исту љубав“, поручио је Вучић. Када се громада стене одвоји од планине, на њеном месту остаје вечита празнина коју ни векови не могу попунити, поручио је председник Србије. Упокојени патријарх Иринеј оставио је иза себе дело вредно дивљења, поручио је Вучић и истакао да је патријарх ујединио српски народ, као и да је његова највећа брига била Косово и Метохија, а да је према том питању поступао рационално и хладне главе, разумевајући тешку реалност и све историјске грешке. Вучић је, у обраћању, казао да је челник СПЦ обновио дух јединства и заједништва српског народа. „Србију и Српску није одвајао једну од друге. Рођени Чачанин којег су сви прекодрински Срби волели и поштовали. Захваљујући и његовом ангажману, молбама и молитвама није било зађевица и свађа између Срба источно и западно од Дрине. Чували смо и бринули једни о другима као никада у својој историји и притом никога не угрожавајући“, рекао је подвукавши да је патријарх Иринеј оставио дело вредно дивљења. Патријарх је бринуо и о судбини нашег народа у Црној Гори, не прихватајући, и по том питању је био бескомпромисан, поделу наших људи и нашег народа по авнојевским шавовима, иако је поштовао сваку од тако признатих, новостворених држава. Председник је рекао да је упокојеном патријарху највећа брига била Косово и Метохија. „И ту, и по том питању, иако је део живота провео у Призрену, поступао је рационално и хладне главе, тражећи начине да сачувамо, или бар не признамо независност Косова, разумевајући тешку реалност и све историјске грешке које смо починили, али је веровао и у нарастајућу снагу српске државе и, понекад, помало и наивно, њену моћ да убеди свет да је за Косово и Метохију добро само правично и праведно решење. Поштовао је западни свет и био уверења да ће кад-тад разумети Србе и прихватити бар део наших аргумената“, објаснио је он. Патријарх Иринеј, рекао је Вучић, суштински је изградио најлепши не само православни, већ хришћански храм на свету. „Заједно смо овде били много пута и знам колико је чекао дан када ће храм бити завршен, колико је енергије и љубави уложио у то, а ја, ја сам спреман да кажем да њега није било, градили бисмо овај наш храм још деценијама. Он је тај који је за овај храм рекао да је нова Света Софија, да ће бити најважније стециште православних верника у целом свету. Волео је Русију, председнику Путину био је бескрајно захвалан за подршку у изградњи овог храма и веровао у блискост наших народа“, указао је он. Вучић је истакао да је патријарх Иринеј заслужан и за обнову културе сећања. „Он је био тај који нас је окупио, као прави светосавски духовни витез, око борбе и жртве нашег народа. Срамотили смо се годинама, ћутали о патњи нашег народа, чињенице због страха од политичких санкција сакривали од народа, од себе, док Иринеј, Његова Светост, то није променио. Захваљујући њему, више него било коме другом, данас са поносом говоримо о јунацима са Кошара, они добијају своје улице, булеваре, споменике. Не стидимо их се, као што је то доскора било, већ се њиховим делом поносимо“, рекао је он. Подсетио је да се већ шест година са патријарховим благословом обележава Нато агресија, „не кампања“, како су нам неки у аманет оставили, и да се не плашимо да истину кажемо у лице целом свету, борећи се за мир и пријатељство и са оним народима који су у тој агресији учествовали. „Патријарх Иринеј благословио је вечно сећање и свакогодишње одржавање заједничког помена Србије и Српске поводом страшног злочина почињеног над крајишким народом, над јуначним Србима Крајишницима. Зато сваке године уз сузе и бескрајну тугу обележавамо страдање нашег народа у Олуји“, додао је он. Вучић је истакао да је Иринеј био велики патријарх, наводећи да је помирио и ујединио подељену Цркву у Америци и изборио се за повратак одузете имовине. „Успоставио је партнерски однос са државом говорећи да ’држава треба да ради свој посао а Црква свој’. Радећи тако јачали су и држава, и Црква, на срећу народа. Успоставио је дијалог са Ватиканом и убедио папу Фрању да Степинац није светац“, подсетио је он. Иза патријарха Иринеја, према речима Вучића, остају обновљене цркве, манастири, богословије и никада снажнији добротворни рад цркве од народних кухиња до помоћи болеснима. „Завршио је Храм Светог Саве, сан девет српских патријарха и београдских митрополита, од митрополита Михаила, који траје 125 година. Он има са чим да изађе пред Светог Саву, Светог кнеза Лазара и пред своје претходнике. А нама, и народу, и Цркви, биће потребно много мудрости да сачувамо оно што нам је оставио. Такву Србију могуће је заступати и на небу и на земљи. И док он то несебично буде чинио у вишим сферама, овде, на земљи, то можемо само ми“, подвукао је он. Безгранично поштовање и огромну љубав код свога народа патријарх је, казао је председник, стекао непрестано делајући са патријархом српским Павлом, сталном спремношћу на жртву, дубоко свестан учења светих отаца да без велике жртве нема велике љубави, а без велике љубави нема ни великих дела. „Управо та љубав подигла је из пепела десетине и десетине разрушених светиња, и из темеља дигла нове храмове крунишући веру овим велелепним храмом у коме нас је данас окупио наш деда, наш патријарх, да га са свечаном тугом испратимо у Царство небеско, где га са радошћу чекају Св. Симеон и Св. Сава, Св. Василије и Св. Петар“, додао је он. Захвалио се патријарху и на свакој речи којом је све нас подучио, на љубави коју је усадио у нас, на мудрости коју смо пратили. „Остаће Србија на твом путу, свесна да је сваки други пут пут пропасти, верна твом делу, твом храму, окупљена око твојих циљева. То нам је обавеза, то нам је услов, то нам је заједничка жеља, од данас подељена, а иста, на небу и на земљи“, поручио је Вучић. – Не брини за мене, него види да око Српске и Косова урадимо све што можемо – последња је порука упокојеног патријарха Иринеја председнику Србије, коју је Александар Вучић пренео данас, опраштајући се, лично, од његове светости. Вучић је, на крају беседе у својству председника Србије, додао неколико речи, којима се лично опростио од патријарха, којег је, како је навео, бескрајно волео. „Отишао је велики човек, наш патријарх Иринеј“, рекао је. „Не могу само да говорим о односу једног председника и патријарха. Бескрајно сам волео патријарха Иринеја. Он је волео и пазио на моју децу једнако као и ја, као што је волео све у Србији и све у нашем народу“, рекао је Вучић, изван припремљеног говора над одром упокојеног патријарха. Указао је присутнима на велику скромност патријарха Иринеја и велику бригу о српском народу. „На дан када је отишао у болницу позвао ме је и рекао: ’Је л‘ морам да идем у болницу? Слушао сам на телевизији како говориш колико болесних има и зашто бих заузимао неку постељу једном болеснику’, пренео је Вучић и приметио. „Такав је то човек био”.
ДОДИК: БИО ЈЕ ПАСТИР СВИХ НАС, БИО ЈЕ НЕОБИЧНО ОБИЧАН И СКРОМАН ЧОВЕК
Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик опростио се над одром патријарха Иринеја поручивши да је он имао снагу и моћ да сабере Србе где год они живели. Окупљени и данас, додао је, испуњавамо свештеничку жељу патријарха да се окупимо и будемо заједно. „Данас нас је сабрао његов одлазак, а до сада су нас сабирали његови доласци“, рекао је Додик. Присећајући се његових долазака у Бањалуку, Додик се присетио и његових речи да је за Републику Српску и Србију најважније јединство, љубав у Бога, љубав према отаџбини и човеку. Истакао је да у последњих 11 година у Републици Српској није било весеља ни туге, а да патријарх није био присутан, без обзира на његове обавезе. „Био је пастир свих нас, био је необично обичан и скроман човек, човек благих речи и чврстих дела“, поручио је Додик. Историчари ће, казао је Додик, сведочити једног дана да је патријарх управљао Српском црквом у комплексном, сложеном и захтевном времену. Патријарх је Цркву изводио на сигурно без буке, живео је тихо, рекао је Додик и додао да је то био само параван иза којег се крио човек којиникада није устукнуо. Указујући да је био цењен у целом православном свету, Додик је истакао да је патријарх водио рачуна да, како је рекао, наша црква не буде „камен спотицања“, већ актер помирења. Додао је да и Храм Светог Саве завршен његовом заслугом након једног века, али се он тиме није хвалио, јер је то био само један од храмова у чијој градњи је учествовао. „Његов одлазак долази у изузетно тешком тренутку за нашу цркву, док се нисмо опоравили од одласка епископа Милутина и митрополита Амфилохија. Године ће проћи док се такав губитак надомести“, рекао је. Додик је рекао и да је Српска црква научила на искушења и није јој било лако и изразио наду да ће архијереји „управити кормила наше цркве у правом смеру“. Истакао је и да патријарх није био само пријатељ Републике Српске, већ и његов лични који је сведочио неким од најлепших тренутака у његовој породици, па је зато, рекао је Додик, Иринејев одлазак, за њега лично велики губитак.
МИТРОПОЛИТ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ ПРОЧИТАО ЈЕ ПИСМО РУСКОГ ПАТРИЈАРХА КИРИЛА
У писму се, између осталог, наводи да је у име архипастира и пастира, монаштва и мирјана Руске православне цркве изразио саучешће. „Бог је Цркви светитеља Саве даровао мудрог патријарха који је цео свој живот посветио њеној духовној бризи. Испуњен хришћанском љубављу за људе, новопросветљени патријарх се не штедећи своју снагу увек трудио да буде поред своје пастве, радујући се са радоснима и тугујући с онима који тугују. И у последњи час свог земаљског живота је поделио страдања оних верника чији је живот прекинула страшна епидемија“, истиче се у писму. Како се наводи у писму, последње и неостварена жеља новопрестављеног патријарха била је да освешта Храм Светог Саве у Београду. „Завршетак унутрашњег уређења овог храма ући ће у историју као једно од главних достигнућа његовог патријархслужења“, каже се у писму које је прочитао митрополит Иларион. Пре почетка литургије, у Храм Светог Саве стигли су премијерка Ана Брнабић, председник Скупштине Ивица Дачић, министри Александар Вулин, Небојша Стефановић, Ненад Поповић, Татјана Матић, Вања Удовичић, начелник Генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић, представници Града Београда, надбискуп Станислав Хочевар… Међу учесницима литургије био је и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко. Сахрани патријарха Иринеја у Храму Светог Саве на Врачару присуствовали су мандатар Здравко Кривокапић и лидери владајућих парламентар них странака Црне Горе Андрија Мандић, Милан Кнежевић, Владимир Јоковић, Дадо Шћекић, Горан Даниловић и Марко Милачић. Сахрани су присуствовали и прваци Српског националног савета Црне Горе, др Момчило Вуксановић и Баћко Милачић. Како је саопштено из Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке сахрани су присуствовали епископ диоклијски Методије, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намесник никшићки и архимандрит Арсеније, игуман манастира Косијерево. Испред Храма верници су од раног јутра долазили да одају последњу пошту патријарху, стрпљиво чекајући да дође ред на њих да уђу у сам храм. На уласку у Храм су стојали припадници гарде Војске Србије, а велики број верника у мимоходу два дана су се достојанствено и тихо опраштали од свог патријарха, а палили свеће у малој цркви посвећеној Светом Сави, која се налази поред храма. На дан сахране за вернике су била постављена два видео-бима на којима је био пренос свете заупокојене литургије и сахрана патријарха Иринеја, како би верници који су желели, могли да учествују и прате, с обзиром на то да је задржавање у Храму било ограничено због епидемиолошке ситуације. У свих храмовима и црквама наредних 40 дана током служби и литургија спомињаће се име патријарха Иринеја.
КОСОВО И МЕТОХИЈУ НОСИО У СРЦУ
Вест о смрти Његове Светости српског патријарха Иринеја Срби на читавом Косову и Метохији прмили су с великом тугом и жалошћу. Ивана Вановац, Косовска Митровица: Црква је увек била брод на коме је народ проналазио утеху и снагу у тешким временима какво је ово. Одлазак најпре митрополита Амфилохија, а сада и патријарха Иринеја, је велико напрснуће на телу тог брода, и народ осећа велику тугу и стрепњу… Као хришћани, верујемо у Божји наум и не сумњамо да ће на трон доћи личност довољно мудра и јака за све предстојеће борбе… а биће их.
Саша Николић, Косовска Митровица: У ово тешко време по српски народ изгубили смо духовног вођу, нашег патријарха, и то после само две недеље од када нас је напустио и митрополит Амфилохије. Напустиле су нас две значајне фигуре за српство и православље на овим просторима. За нас на Косову и Метохији посебно, јер знамо колико су бринули о српском живљу на овим просторима, тако да жалимо за нашим духовницима, али и бринемо за нашу будућност после њих.
Драган Ђукић, свештеник из Лепосавића: Вест о смрти патријарха Иринеја примио сам веома тужно. Сваки патријарх је на челу у црквеној хијерархији, то мора да сви поштујемо, нити има Цркве без патријарха, нити јединства без међусобних молитава. Све што можемо да урадимо за Њега је да се молимо, пре свега на Св. Литургији. Он је отишао из ове у Небеску Србију, Небески Јерусалим.
Драган Стојковић, Лабљане: Патријархова смрт ме је потресла. Са великим жаљењем сам примио ту вест и осећам велику тугу. Отишао је велики човек, који је волео Косово и Метохију.
Вања Влаховић, Косовска Митровица: Веома ме је растужила вест о смрти патријарха. То је велики губитак за читав српски народ, посебно за нас на Косову и Метохији који знамо колико је био уз нас, посећивао нас. Заузимали смо посебно место у сваком патријарховом обраћању, у свакој његовој беседи. Раде Стајић, Прековце: Страшно ме погодила вест о смрти нашег патријарха. Очекивао сам да ће да оздрави. Све се некако на брзину догодило. Нек почива у миру.
Снежана Перић, Прековце: Шта друго рећи него да је жалосно и прежалосно. Био је надасве велики човек, наш драги патријарх. Вечна му слава. Чедомир Стојановић, Клобукар: Кад сам чуо да је наш патријарх умро осетио сам велику жалост и тугу. Изгубили смо драгу особу, дивног човека, великог човека. Нек почива у миру.
Зоран Симијоновић, Манишинце: Не могу да вам опишем како ми је било тешко када су јавили да је наш патријарх Иринеј умро. Имао сам прилику да га видим уживо пре две године када је био на Косову и Метохији и овде код нас у Косовском Поморављу. Кад бих могао отишао бих на сахрану, али нисам у могућности. Нек му је лака земља и нек почива у миру.
Срећко Савић, Лабљане: Осећам велику жалост у срцу због смрти патријарха. Кад сам видео на телевизији да је умро, сузе су ми потекле и мени и мојим укућанима.
Драгутин Перић, Забељце: Као да је отишао неки мој најближи члан породице, тако се осећам. Велика туга у срцу је завладала кад сам примио вест о патријарховој смрти. Био је велики човек, велики патријарх, прави искрени православац који је Косово и Метохију имао у срцу.
Драган Танчић, Лепосавић: За српски народ, а посебно за Србе на Косову и Метохију, Српску православну цркву, православље у светским размерама, смрт Његове Светости патријарха српског Иринеја представља ненадокнадив губитак. Српски патријарх Иринеј био је велики човек, човек разума, праштања, љубави. Време које је патријарх Иринеј провео у Пећкој патријаршији остаће у колективном сећању српског народа а посебно код Срба на Косову и Метохији. Патријарх Иринеј је био велика подршка српском народу на Косову и Метохији за које је увек имао разумевање и истицао да је Косово и Метохија света земља, наш Јерусалим, срце и душа српског народа и Србије.
Станко Ђорћевић, Забељце: Жао ми је свих људи који нису могли да добију битку са короном, али сам посебно са великом тугом примио вест о смрти патријарха. Да сам ближе Београду волео бих да идем на сахрану. Видео сам га кад је пре две године био код нас у Косовском Поморављу.
Момчило Миљковић, Липљан: Много ми је било тешко када сам чуо да се патријарх Иринеј упокојио. Још увек смо под утиском смрти митрополита Амфилохија, а сада и ово. Велики је то губитак за све нас Србе. Отишао је наш поглавар, велики човек. Његове речи о Косову и Метохији су нас охрабривале, давале нам наду. Много нам је значило када он каже да је КиМ света српска земља и да не може бити другачије. Ово су дани туге за нас.
Саша Костић, Ново Насеље: Није ми било свеједно кад сам чуо да је патријарх умро. Мислим да није било лако ни једном Србину, без обзира где живи. Увек ћу се сећати његових беседа, посебно када је долазио на Косово. Његове речи су за нас овде биле веома важне, јер није мала ствар када поглавар Српске православне цркве шаље тако снажне поруке.
Силвана Марковић, Грачаница: Била сам да упалим свећу за покој душе нашег патријарха. Много сам тужна због његове смрти, много. Некако нас брзо напустише митрополит Амфилохије и он. То је велики губитак за српску цркву, али и за српски народ. То су били мудри и паметни људи, наше духовне вође, примери поштења, скромности. Патријарх се борио за нас на Косову, храбрио нас и надам се да ће се пред Господом и даље молити за нас. Молитвама и паљењем свећа грађани на ким се опростили од патријарха Паљењем свећа, молитвама, служењем помена, грађани и свештенство на Косову и Метохији опростили су се од патријарха Иринеја. Верници свеће за покој душе патријарха Иринеја палили су у свим православним храмовима где је на литургијама служен и помен патријарху. Стрпљиво се чекало у реду, јер су се поштовале мере прописане због епидемије коронавируса.
– Тужни смо, ово је тежак дан за све Србе. Сећамо се његових долазака и колико нам је значило његово присуство у овој порти. Сећамо се и беседа, како је говорио да се никада не смемо одрећи нашег Косова – говоре верници. У црквама је био и велики број деце коју су родитељи довели да запале свећу за покој душе патријарха Иринеја. У капели манастира Свети Архангели код Призрена, посвећеној Св. владици Николају српском, помен патријарху Иринеју, на празник Светог Архангела Михаила, служио је умировљени владика захумско-херцеговачки Атанасије уз саслужење игумана Св. Архангела оца Михајла, игумана Светих Врача у Зочишту о. Стефана и пароха призренског о. Јована.
– Иако смо се у неким стварима разилазили, данас се молимо заједно за покој његове душе као и за покој душе митрополита Амфилохија и монахиње Нине из Пећке патријаршије који су се упокојили од ове савремене пошасти. Отићи ћу на сахрану и рећи ћу му ,,Ваша Светости, опростите ми ако сам Вас као човека некада увредио. Вероватно јесам, па ми сада опростите на томе – рекао је владика Атанасије. Владика Атанасије је претходног дана, помен патријарху Иринеју служио и у Призренској богословији са професорима и ђацима ове установе у којој је патријарх Иринеј провео део свога живота прво као ђак, а после и као професор и ректор. Извештачи „Јединства“
