Звона која не звоне

 Након јуна 1999. године на Косову и Метохији срушено и запаљено 155 српских цркава и манастира а са њима страдали звоници и десетине звона која су украдена, уништена или продата као стари метал. Девичка звона украдена без трага

 

 

Како су историчари, монаштво и хроничари забележили у историјским и црквеним књигама, у средњем веку, у време недељне свете литургије, у манастирима и црквама Метохије звонило је више од 3.600 црквених звона. Додају ли се томе и звона са цркава и манастира Косова онда се може замислити о коликом се броју звона ради и о каквој се симфонији тонова говорило у долини фресака, с правом, светој српској земљи. Црквена звона на Косову и Метохији су верна тапија која говори о вековној српској земљи. У то доба, у средњем веку, на Косову и Метохији је било, према подацима Завода за заштиту споменика културе Србије, 1.181 црква и 113 манастира од којих је тек неколико њих сачувано у првобитном облику. Тешко страдање које су доживеле српске цркве и манастири после 1999. године, доживела су манастирска и црквена звона у њима. Бројна од њих су уништена, украдена док су многа продата као стари метал на бројним отпадима широм Космета. На срећу, нека од њих су пронађена од стране Кфора, УНМИК-а па су касније враћена црквама и манастирима. Албански вандали су порушили више десетина звоника и из њих односили и уништавали звона.

НЕЧУВЕНИ ВАНДАЛИЗАМ

Неколико донекле обновљених манастира и данас имају импровизоване звонике. Украдена три манастирска звона из запаљеног и опустошеног до темеља манастира Девич код Србице од 17. марта 2004. године још нису пронађена. – Мислили смо да су их албански вандали бацили у бунар поред цркве који су до врха напунили црквеним стварима марта 2004. године. Но, после детаљног чишћења од стране француског Кфора звона нису била ту. Једно од тих звона је пре шест деценија донето из Самодреже цркве код Вучитрна и имало је најлепшу боју тона. До данас та звона нису пронађена а манастир је добио нова звона. Пар година после 2004. звона је мењало клепетало које смо добили из манастира Високи Дечани али се још увек надамо да ће се пронаћи стара Девичка звона – вели игуманија Девича Анастазија. Украдена звона са цркве Светог Саве из јужног дела Косовске Митровице, такође од 17. марта 2004. године, пронађена су на отпаду у Косову Пољу после две и по године од стране једног УН- полицајца. Враћена су, и сада су код новосаграђене цркве Светог Димитрија у северном српском делу Косовске Митровице. Од једног Албанца чешки војници Кфора су одузели украдено велико звоно са цркве Светог Илије у Подујеву после годину дана од мартовског пустошења 2004. године. Ово звоно је цркви Светог Илије у Подујеву поклонио лично краљ Александар 1932. године. Два Албанца су украла три звона са цркве у селу Новаке код Призрена и тек у априлу 2010. године их продали отпаду у Призрену за 105 еура како су касније у истрази признали. Пошто их је Кфор случајно уочио на отпаду враћена су опет Србима у селу Новаке а два Албанца крадљивца нису одговарали за пљачку.

СВЕТИЊЕ НАДЖИВЕЛЕ ГЛАВОСЕКЕ

У историји српске цркве, можда никад страшнији период, него онај који је наишао после 1999. године када су занемела звона на 155 срушених, запаљених и опустошених цркава и манастира. Бројна звона у манастирима која данас звоне не чују Срби, јер их нема у окружењу. Но, и у најтежем периоду за српски народ, историја сведочи, и сада, Срби су знали да чувају звона од пљачкаша, пустахија и некрста. Тако су Срби из села Бање, на крајњем северу Метохије и подно Мокре Горе, после више рушења цркве Светог Николе у селу закопали два звона у ХVIII веку. Једно је било са ликом Светог Николе а друго са ликом Свете Богородице да их Албанци не би уништили. Тек после два века, у ХХ веку, звона су пронађена, једно, поред обновљене цркве у селу Бање, а друго, крај Студенице код Истока. Данас се Родопова звона чувају у музеју у Београду. Протовестијар Родоп је ова звона поклонио цркви Светог Николе у селу Бање у ХV веку где је и сахрањен. Нажалост, данас се црквена звона не чују са цркве Самодреже у Вучитрну, Сувој Реци, Клини, Подујеву, Обилићу… Но, историја је много пута до сада показала да су српске цркве и светиње са звонима надживели бројне рушитеље и главосеке. З. Влашковић