четвртак, 19. маја 2022. | 19:35
Најновије вести

Албанци масовно купују храну на северу КиМ Евро се купује по курсу од 130 до 135 динара код Албанаца. На северу Космета Албанци масовно купују брашно, уље, шећер и другу прехрамбену робу Почетак специјалне војне операције Русије у Украјини, 24. фебруара, врло брзо се одразио на Косову и Метохији, нарочито код Албанаца који су већ лансирали теорију о руској инвазији на Балкану.

 

 

Специјална војна операција у Украјини, која се помно прати на Косову и Метохији, довела је и до тога, посебно Албанаца, који су почели масовним куповинама да стварају залихе и приватне магацине прехрамбеним производима. Панично куповање посебно се одразило на Албанце са југа, а највише је тражено брашно и уље којег, судећи по рафовима продавница у Косовској Митровици, Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу има довољно.

ПУНИ РАФОВИ НА СЕВЕРУ

Пуни су и рафови са шећером, сољу, млеком и млечним производима, а крцати су и на одељку већих маркета и радњи где су изложене остале потрепштине за кућну употребу. Испред бројних радњи изложена је некварљива роба, углавном хемија, а на камаре су послагани детерџенти од три, шест и 11 килограма. Од почетка прошле недеље посебан атак с јужне стране подељеног града на Ибру, Косовске Митровице, био је на зејтин, а како говоре власници маркета у центру северног дела Митровице Албанци су га куповали на „пакете”. – Код нас је зејтин од 200 до 220 динара, док је у јужној Митровици отишао на чак три и по евра, односно четири стотине динара. Албанци долазе и купују брашно, шећер, квасац, пециво… Морам да кажем да Срби нису у паници каква влада код Албанаца, јер купе тек џак брашна и по неки литар зејтина – каже за „Јединство” власник маркета у центру града који је, као и уобичајено био снабдевен брашном, млеком, шећером, месом, месним прерађевинама, а било је и довољно хлеба на полицама. Како каже, „има довољно свега за извесно време”, не страхује, али и наводи да је скочила цена брашна, па се тако сада оно од пет килограма продаје по цени од 450 а, доскора је коштало 360 динара. Хлеб се продаје по цени од 40 до 60 динара, а то је цена „коју су пре два месеца формирали пекари”. Иначе, цена брашна у зависности од продавнице, у џаку од 25 килограма, иде од 1.370 до 1.500 динара.

ПОМАМА АЛБАНАЦА ЗА БРАШНОМ И УЉЕМ

У неким радњама у граду није било уља, а како нам власници рекоше, „све су покуповали Албанци, с јужне стране”. У многим продавницама, стиче се утисак да власници „одока” и по сопственој вољи формирају цену, односно зараду, па је примећено да се 250 грама „нес кафе” продаје и за 1.000 динара, док многи држе цену од 680 до 750 динара. Срби мање купују и не стварају залихе и нема панике као код купаца Албанаца. Српска пијаца на отвореном у центру града је снабдевена свим врстама воћа и поврћа, али са нешто већим ценама. Јужно воће се продавало за 10 динара скупље, па су тако мандарине биле 150 док је за лимун требало издвојити 110 динара. Најскупљи је био парадајз који је коштао 250 динара, колико је требало издвојити и за краставац, а како рече продавац који је опслуживао купце, „продаја је уобичајена, али углавном се купује лук, кромпир, пасуљ”… Цене су скочиле и у бурекџиницама, па је тако сада бурек са месом 140 динара (био је 120), док се са сиром продаје за 130, а био је до пре пар дана 110 динара. Очигледно је да у овој пометњи неко профитира, с обзиром да се цене разликују од продавнице до продавнице, мада сви власници имају исту причу да им цене „диктира добављач”. Порасла је и потражња за девизама, којих „има мало”, а један улични продавац каже да је куповна цена евра 121 динар, док је продајна 119 динара. Албанци јужно од Ибра евро већ продају од 130 до 135 динара. Добро су снабдевене и апотеке и углавном има довољно свих врста лекова. З. Влашковић

Подели на: