Пише: Рада Комазец     [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]О[/mkd_dropcaps]бично пред изборе у стилу великог „демократе“ Аљбин Курти обрати се на српском Србима на КиМ. У наизглед „помирљивом” и „добронамерном” тону, он је повредио, не само Србина, већ сваког

Пише: Рада Комазец     [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]Ч[/mkd_dropcaps]овек не може бирати време у којем ће се родити и живети. Од њега не зависи ни од којих родитеља ни од ког народа ће се родити, али од њега

Пише: Рада Комазец     [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]Т[/mkd_dropcaps]ај јун 1999. године био је неуобичајено топао. Сунце је било огромно, изразито жуто, скоро наранџасто, а при заласку би се претворило у велику црвену куглу. Није било ни

Пише: Рада Комазец     [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]  Д[/mkd_dropcaps]ок су  Велуша и Приштевка вијугале од извора у Којловици према центру града, чуло се рзање митраљеза и одзвањање чизама непријатељских војника приштевачким сокацима, група антифашиста склапала је први број

Пише: Рада Комазец   [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]А[/mkd_dropcaps]ко бисте једну београдску, новосадску или нишку породицу упутили да живи у Мердару, Белољину, Куршумлији или Рашки, уз претходно обезбеђене куће и све услове за живот, без поговора би одбили.

Пише: Рада Комазец     [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]И[/mkd_dropcaps]ако јутро, сунце је  брзо загосподарило и усијало плочник поред главног моста који дели јужни и северни део Косовске Митровице. Главни мост стоји непомично док испод њега  жури Ибар као

Пише: Рада Комазец   Смењивали су се облаци и сунце на дан када је српска војска примила причест у цркви Самодрежи, кренувши у највећи бој у историји Србије. Као ономад „када је сунце пало у таму, а

Пише: Рада Комазец     [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]К[/mkd_dropcaps]ако је бити у збегу, у колони знају само они који то доживе, разумеју само они који то доживе и носе ожиљке на души само они који то доживе. Сећања

Пише: Рада Комазец   [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]Н[/mkd_dropcaps]а митровачком шеталишту смењивали су се облаци и сунце. Деловало је као да се пробија сунце са Газиместана да отера сивило дана и облаке, али они су се ваљали иза

Пише: Рада Комазец   [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]Т[/mkd_dropcaps]ек је календарски наступило пролеће. Топлије него претходних година. Тог јутра 24. марта 1999. године у Голешкој улици у Приштини, данас Реџепа Луција, пробудило ме је лупање комшија низ степениште.