Пише: Рада Комазец   [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]А[/mkd_dropcaps]ко бисте једну београдску, новосадску или нишку породицу упутили да живи у Мердару, Белољину, Куршумлији или Рашки, уз претходно обезбеђене куће и све услове за живот, без поговора би одбили.

Пише: Рада Комазец     [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]И[/mkd_dropcaps]ако јутро, сунце је  брзо загосподарило и усијало плочник поред главног моста који дели јужни и северни део Косовске Митровице. Главни мост стоји непомично док испод њега  жури Ибар као

Пише: Рада Комазец   Смењивали су се облаци и сунце на дан када је српска војска примила причест у цркви Самодрежи, кренувши у највећи бој у историји Србије. Као ономад „када је сунце пало у таму, а

Пише: Рада Комазец     [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]К[/mkd_dropcaps]ако је бити у збегу, у колони знају само они који то доживе, разумеју само они који то доживе и носе ожиљке на души само они који то доживе. Сећања

Пише: Рада Комазец   [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]Н[/mkd_dropcaps]а митровачком шеталишту смењивали су се облаци и сунце. Деловало је као да се пробија сунце са Газиместана да отера сивило дана и облаке, али они су се ваљали иза

Пише: Рада Комазец   [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]Т[/mkd_dropcaps]ек је календарски наступило пролеће. Топлије него претходних година. Тог јутра 24. марта 1999. године у Голешкој улици у Приштини, данас Реџепа Луција, пробудило ме је лупање комшија низ степениште.

Пише: Рада Комазец     [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]М[/mkd_dropcaps]разеви нестају, а испод зимског сивила назиру се боје и ускоро ће зашаренити ливаде и крошње дрвећа, кроз које се пробијају златне нити сунца и граде прва гнезда. Ласте доносе

Пише: Рада Комазец     [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]У[/mkd_dropcaps] гужви разноврсних понуда и музике са околних штандова, на којима се нуде нове дестинације и атракције, зачух добро познате ноте, које носе тугу, али и тренутке радости и љубави.

Пише: Рада Комазец     Пећка, Призренска и Дечанска Бистрица нечујно ходе ка Белом Дриму, а тиши од њих је српски народ на својој земљи, у своме дому, поред својих средњовековних храмова. Зима господари Метохијом, Косовском котлином, Шаром

Пише: Рада Комазец   [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]У[/mkd_dropcaps]пркос свим забранама, претњама, увредама