Копају бушотине на српским имањима

Два месеца како у атару села извесна турска компанија копа земљу и мештани претпостављају да траже угаљ. Кажу да је то компанија „Бинди” коју је ангажовала Косовска енергетска компанија.

 

– Шта могу друго да траже него угаљ – говоре у Кузмину Мештани Кузмина, њих неколико колико смо срели, поле толико година празних прича и разговора не пристају да говоре, ни да се фотографишу. Од око 550 становника, колико их је било до 1999. године, сада у селу живи њих око 300. Било је 115 српских кућа, али се последњих година оне продају, људи одлазе. Протекле две деценије провели су чекајући боље дане живећи од умањених примања својих некадашњих предузећа. Највећи број њих радио је у Електропривреди Србије (60 процената запослених) и косовопољској железници (20 процената). Окружени албанским селима Добри Дуб, Враголија и Белаћевац живе прилично неизвесним животом. Готово сви се баве пољопривредом и то им помаже да опстану. После толико година борбе, овог пролећа суочени су са још озбиљнијим, можда и највећим, проблемом, јер је неко проценио, бар у овом тренутку на то сумњају, с обзиром на њихову близину селу Белаћевац, односно површинским коповима, да у атару Кузмина има угља. Село Кузмин припада општини Косово Поље. Да би до њега стигли треба добро да познајете пут, јер треба проћи кроз Косово Поље, па онда пругу односно рампу без икаквих обележја, возити уском улицом кроз импровизовану ромску пијацу, па махалу, проћи депонију која се налази са обе стране пута. Иако се чини да је одлазак у ово село скоро па депресиван, демантује вас сам боравак у њему. Српска домаћинства у Кузмину су сређена, свуда цвеће, расцветало воће – потпуно други свет у односу на оно што смо долазећи видели. Тако изоловани већ 21 годину опстају ни сами не знају како. Од тренутка проглашења епидемије, посебно нових мера које су увеле власти из Приштине, које подразумевају да се дневно људи могу кретати само 90 минута на основу претпоследњег броја у личној карти, село Кузмин изгледа још затвореније и некако сабласније. – Годинама причамо своју муку а ни један проблем се није решио. Овде ретко навраћа неко ко жели искрено да помогне. Два месеца како у атару села нека турска компанија копа земљу и ми не знамо шта траже, претпостављамо угаљ. Кажу да је то компанија „Бинди” коју је ангажовала Косовска енергетска компанија – и на основу тога, шта могу друго да траже него угаљ. Ми само знамо да су дошли неки људи са тешком механизацијом и почели да праве неке бушотине. Причају да ће бити око 150 бушотина и да је свака дубока 200 метара – рекли су нам у Кузмину. Према њиховим речима, ископавања су почела на државној земљи и поменута механизација је стварала ужасну буку. Од пре извесног времена почели су да копају и на приватним имањима, на њиховим засејаним површинама и, како тврде, нису ни тражили дозволу. Имају сазнања да ће се бушотине копати и у самом селу. Јована Филиповић је из Кузмина, по занимању је адвокат, каже да мештани сазнају да ће на њиховом имању копати тек онда када су бушотине већ направљене.

– Ништа нису потписали, немају никакав документ, већ су мештанима, на чијој земљи су копали, усмено рекли да ће им штета бити надокнађена – каже Филиповићева. Др Стефан Стојковић из Кузмина каже да је чуо да поменута турска компанија планира да ископа 130 бушотина у атару села. Он упозорава да ако наставе да се овако односе према Кузмину, сигурно ће их иселити. Мештани су због новонастале ситуације, поврх свега што се дешава са епидемијом Ковида -19, свакодневно изложени стресу. Срби из Кузмина причају да су покушали да од радника турске компаније сазнају о каквом ископавању се ради, али нису добили одговор.

– Били су нељубазни и према нама и према новинарима који су дошли да раде свој посао. Фотографисали су наша и њихова приватна возила и захтевали од новинара да избришу све снимке са терена. Све смо пријавили полицији и ваљда ће наредних дана неко да нам објасни шта копају и какве су им намере. Откуд им право да улазе на наше приватне поседе? Очекујемо и да нам надокнаде штету коју су већ направили на нашим имањима – рекли су нам мештани Кузмина. До сада су муку мучили са депонијом на улазу у селу, јер скоро две деценије не успевају да сазнају ко их затрпава отпадом. Док је ситуација са струјом и водом у осталим српским срединама донекле сређена, мештани овог села се нису померили са места на којем су били пре више од 15 година. Генерације одрастају уз ригорозне рестрикције струје, воду немају по неколико дана. Сви су у селу убеђени да се то намерно ради, јер је српско село у питању. Исто мисле и сада када су почели да врше ископавања. Кузмин се налази у близини планине Чичавица и није повезан са ниједним српским местом. Од укупног броја становника у поменутој општини Срби су мањина, потпуно зависни од воље Албанаца –када је у питању однос институција и грађана. Да напоменемо и да до сада није стигло никакво објашњење о новонасталој ситуацији од надлежних из општине Косово Поље. М. Ч.