Опстају успркос бројним искушењима

Нова кућа за две породице Ађанчић из Бабиног Моста. Пољопривреда добар извор прихода за многе породице

 

 

Средствима Канцеларије за Косово и Метохију две породице Ађанчић из Бабиног Моста у општини Обилић добиће нову, двоспратну кућу. Горан Данчетовић, председник Привременог органа Општине Обилић, казао је да је реч о две трочлане породице које су до сада живеле у импровизованом објекту који није био погодан за становање. – Услови у том објекту су били неадекватни, па је Привремени орган општине Обилић у сарадњи са Канцеларијом за КиМ донео одлуку да се њима изгради породична кућа на два спрата, где ће обе породице добити по један спрат – рекао је Данчетовић. Кућа Ађанчића имаће 124 квадрата и биће завршена до краја ове године. На тај начин ће се породицама Игора Ађанчића, самохраног оца двојице синова, и Борка Ађанчића, његове супруге и сина, решити један од важних животних проблема, односно обезбедити кров над главом. – Желимо да се захвалимо Канцеларији за КиМ и Привременом органу општине Обилић што ће нам створити боље услове за живот. То нашим породицама много значи – казао је Игор Ађанчић. Поменуте породице требало је да прошле недеље обиђе помоћница директора Канцеларије за КиМ Јелена Стојковић, али су јој приштинске институције забраниле улаз на Косово и Метохију. Поводом још једне неразумне одлуке званичника из Приштине, Данчетовић каже да их такви поступци не могу зауставити да пружају помоћ овдашњем народу, и да су, без обзира на такав вид репресије, свакодневно на терену. Село Бабин Мост у општини Обилић потпуно је издвојено од осталих српских села, али Срби у њему опстају свих ових година и подижу своју децу. На жалост, последњих година у жижи јавности је било по немилим догађајима, односно нападима Албанаца на српску децу. Подсетимо, прво је група младића средњошколског узраста претучена, а потом су узнемиравали једанаестогодишњу девојчицу на улици, док се враћала из школе. Сеоска Црква Покрова Пресвете Богородице је више пута обијана. Ово јесу догађаји из ближе прошлости али су у селу и даље, управо због њих, присутни страх и неверица. Од тада, Срби из Бабиног Моста, принуђени су да децу прате до школе, односно поделили су се по улицама и свако од њих по једну недељу дежура, односно допрати децу до школе и чека их када заврше наставу. Свако од њих је те недеље одговоран за децу из своје улице. Селом се и даље крећу у групама. У таквим условима, у Бабином Мосту се број становника смањује. Сваке године по неколико породица напусти село. Последњих година деца средњу школу уписују у остатку Србије. Тачан број становника тренутно је тешко утврдити, јер много је људи током радне недеље одсутно зато што раде у централној Србији и то су углавном радници „Електропривреде”. Знају само да је до 1999. године било више од хиљаду становника, односно више од 200 домаћинстава. Бабин Мост је једино српско село које се налази поред магистралног пута Косовска Митровица-Приштина и зато је притисак константан. Њихова имања су привлачна Албанцима. Већинско становништво су Срби, односно до 1999. године у њему је живело 95 одсто Срба, сада је тај број смањен. Срби у Бабином Мосту баве се пољопривредом. Њихова земља је плодна, све на њој успева. Надалеко су познати као узгајивачи чувене паприке сомборке, али и другог поврћа. Њихове тезге налазе се поред магистралног пута и кажу нам да сву паприку продају, купују је Срби и Албанци. Занимљиво је да по паприку долазе и расељени Срби из овог места који су до 1999. године живели у Приштини, Обилићу, Косову Пољу. – То је добар извор прихода за многе породице. Пуно се ради и зато успемо и да зарадимо нешто. И нас муче исти проблеми као и многе друге Србе на Косову и Метохији. Поред безбедности ту је и незапосленост – кажу Срби из Бабиног Моста. У селу постоји амбуланта у којој сваког дана ради лекар. По такозваном косовском систему припадају албанској општини Обилић и наилазе на проблеме, мада кажу да свуда има добрих људи. Најближа села су им Племетина и Прилужје и свих ових година упућени су на њих. Као проблем истичу и то што у селу нема места где би млади могли да се окупљају и проводе слободно време. У селу ради ОШ „Милан Ракић” и управо је двориште школе једино место где млади могу да се окупе и друже. М.Чанковић