Отац Сава: Подела Косова значила би нестанак Срба из албанског дела

Апсолутно смо против поделе Косова и Метохије, јер би се већина Срба нашла испод те линије и ту не би више било Срба. Подела и признање Косова узајамно су условљени. Не видим скоро решење, систематски се затиру трагови српског постојања, али разговори између Београда и Приштине о свему важном за нормалан живот људи треба да се наставе, каже у интервјуу за Спутњик игуман Високих Дечана Сава Јањић.

 

Jедногласни став Светог архијерејског Сабора на последња три заседања је — СПЦ се противи подели и признању Косова и зато постоје конкретни разлози. Они нису само политички, то су пре свега ставови засновани на пастирској бризи према нашем народу. Свака врста поделе де јуре територије Србије по Резолуцији 1244, значила би аутоматски признање осталог дела за (такозвану) независну државу Косово. Или, у крајњем случају, повезивање Косова и Албаније, као дела (такозване) „велике Албаније“. Дакле — подела и признање су узајамно условљени”, каже отац Сава и додаје да већина нашег становништва од 130.000 живи јужно од реке Ибра, ту су и сва четири Унеско споменика, тешко је веровати да би после таквога споразума ико од Срба могао да опстане. “То није само принципијелно питање једне државе која треба да има своје достојанство, већ, пре свега, питање које се односи на живот људи. Суочавамо се са новим процесом својатања светиња, служењу римокатоличких миса на темељима српских цркава, деца у школи уче да су то албански манастири, стичем утисак да се формира друштво које је искључиво скројено само за косовске Албанце и које треба да постане потпуно етнички чиста територија, где ће сви трагови српског историјског, културног и духовног постојања бити потпуно затрти”.

Оцењује да су се велике силе увек сукобљавале над овим простором, и да смо дан данас заправо сведоци прожимања тих интереса, и то у великој мери утиче на начин решавања косовског питања.

“САД имају принципијелан став да морају да се заштите права Срба, посебно да морају бити заштићене наше светиње и наша верска права. И Стејт департмент је више пута изнео подршку одређеним напорима наше Цркве, конкретно на примеру одлуке уставног суда (привремених институција) Косова око манастира Високи Дечани, али инсистирање на признању (самопроглашене независности) Косова, које би решило проблем, једноставно није реално. Оно не да не би решило проблем, него би се учврстила ситуација која је заснована на дискриминацији једне етничке заједнице која је аутохтона, до потпуног отварања пута за стварање етнички чисте албанске територије. Овде се не поштују ни закони, чак ни одлука уставног суда (привремених институција) Косова. То ће бити једна од првих прилика за будућег премијера (привремених институција) Косова, пошто је претходни упорно инсистирао на томе да неће да изврши одлуку свог сопственог суда. Да видимо какав ће бити његов однос према закону, јер се господин Курти позива на владавину права и закона”.

Један од кључних темеља става Русије јесте Резолуција 1244 СБ УН, каже игуман Високих Дечана Сава Јањић.

“Нажалост, неки политичари у Србији сматрају да Резолуција 1244 нема никаквог значаја, међутим, то је обмањивање јавности и део шире политичке игре, да се на мала врата уведе неко решење које би ишло у том правцу. Став Русије је врло принципијелан и јасан. Они желе, пре свега, нормалне односе међу људима овде — не желе насиље, већ заштиту. Више пута је и Руска Црква изнела забринутост због заштите православних објеката. Надам се да ће Русија да остане при томе, и да се наставља мисија УН, која, нажалост, у неким аспектима није одговорила својим задацима. Допустила је многе ствари након рата, на известан начин саучествујући у једној трагедији послератне мисије на Косову, која је довела практично до нестанка једног народа пред очима васцеле међународне заједнице”.

Сматра да треба оставити да се види какво ће бити понашање нове владе (привремених косовских институција).

“Што се тиче такси на нашу робу, то је нешто што се доста лоше одразило на наш народ. Ипак, можемо приметити да снабдевеност није критично угрожена, барем на северу Косова. Овде јужније практично и нема српске робе, врло мало, али мислим да се то ипак одражава на наше становништво и да је у 21. веку, без обзира на комплексност односа Београда и Приштине, апсолутно неприхватљиво да се уводе такве селективне санкције које су противне духу ЦЕФТА-е, која макар омогућава циркулисање робе и услуга, свега што је потребно за нормалан живот”, каже отац Сава.

Наводи да је непосредно после рата било јако велико интересовање да се људи врате и тада су пропуштене многе прилике, а да се Епархија јако много залагала и играла кључну улогу у томе.

“Систематски се спречава повратак, људи су били спремни да се врате у Мушутиште у Сувој Реци, и онда је Србин који је предводио ту иницијативу ухапшен. Албанац који је узурпирао његову имовину ођедном се досетио да је он ратни злочинац. Наравно, то се показало нетачним, али тај човек је био неколико месеци у затвору и њему више није до повратка. Тиме је послата порука свим другим људима који хоће да се врате”.

Каже да има људи које је упознао и пре рата, који су разумни, нису мрзитељи српског народа, али постоји прец́утна сагласност или страх да се било ко јавно заузме за страдање Срба. “Немате ни једну хуманитарну организацију из цивилног друштва која би се бавила питањем дискриминације Срба и нашег језика, који је по уставу (привремених институција) Косова једнак са албанским, имамо ту потпуно ц́утање. Овај манастир је четири пута нападан оружано, Високи Дечани су најчешће нападан хришћански објекат на територији Европе од Другог светског рата. Само један случај је решен, Албанац је осуђен на две и по године, а након два месеца је пуштен. Осуђен је због узнемиравања јавног реда и мира, иако је реч о отвореном терористичком нападу. Тешко ми је, јер нисам видео спремност да се то осуди, формира се расположење да су Срби под извесном колективном крвном осветом, да је српско време прошло. Срби као да треба да нестану, а ми овде вековима живимо. Ми не негирамо Албанцима право да и они живе овде дуго, свако има своју историју, обичаје, културу, али морају поштовати и наше”.

На питање да ли је један од сценарија и оснивање такозване “косовске православне цркве”, која би могла да служи у нашим храмовима једног дана, одговара да може да се прогласи шта год, али то нец́е бити легално и није реално. “Неће имати никаквог значаја у православном свету. Не видим ко би био члан такве организације, пошто су православни хришћани на простору КиМ етнички Срби. То би била авантура која би се онима који би у њу ушли разбила о главу. По уставу (привремених институција) Косова, какав год да је, захваљујући међународном притиску признато је име Српске православне цркве. То је још на снази, видећемо да ли ће тако и остати. Било би веома важно да се ураде додатне мере, како би се таква авантура правно онемогућила”.

Осврнувши се на разговор са председником Александром Вучћем, отац Сава истиче да је важно да се никада не заборави да народ са КиМ гледа у Србију. “Председник зна о чему смо причали, зна и мој епископ и патријарх, не бих улазио у детаље. Пренео сам му забринутост нашег народа, надам се да ће председник то имати у виду и било би добро да има, јер наш народ остаје дубоко забринут. Такође је јако важно да се никада не заборави да наш народ овде гледа у Србију са великом надом да би остао и опстао”.

Најважнија молитва „Оче наш“, истиче, је у множини, јер се сви молимо, као Црква, као заједница, делови једнога тела, не можемо без наше браће у централној Србији, на Балкану, у дијаспори. “Уосталом, Косово и Метохија је суштински, цивилизациони, културни елемент, који чини српски народ оним што јесте. Косово и Метохија су духовни појам, суштина нашег духовног идентитета, који превазилази национално. Православни Србин, српство, Светосавље — нису етнички појмови. Моја покојна бака је говорила „и Руси су Срби“, зато што је под Србима сматрала православне. Црква не сме да раздваја, већ да повезује, али не да повезује на основама пролазних идеологија и интереса или неке геополитике, него на вечним основама истине у Христу, која нас је вековима одржала”.

Додаје да су светиње и манастири нешто што треба да нас повезује, а не да нас раздваја, да не буду камен спотицања.

“Волео бих да косовски Албанци осете поштовање према њима, јер то никада раније довођено у питање, већ су и штитили Дечане. Када су нам били браћа и сестре из Албаније, певали смо и на словенском и на албанском и на италијанском. Долазе људи из свих крајева света, који се никада не би срели, имамо и помоћ Руске православне цркве, посебно Сретењског манастира, преко нашег оца Игњатија. Он је амбасадор нашег народа у Русији, толико је велика његова љубав према српском народу. И владика Тихон и владика Иларион, који је на челу Одбора за спољне послове Московске патријаршије, дивно је било причати са човеком који је изванредан интелектуалац, али и композитор”, каже игуман Високих Дечана Сава Јањић.

Подели на: