Предузете све превентивне мере
Формиран Кризни штаб и тим волонтера који су задужени за пружање помоћи становништву
У општини Исток остварен је повратак око 300 српских домаћинстава. Срби су се вратили у 18 места Осојанске долине. Седиште општине Исток је у Осојану, највећем повратником месту у Метохији. У Осојану су Дом здравља, пошта, средња и основна школа, продавнице… и ово је место које има највише елементарних услова за живот и одржив останак у Метохији. У ноћи између 12. и 13. августа 2001. године у организацији УНХЦР-а, УНМИК-а и КФОР-а вратило се у село Осојане, код Клине, 54 његових житеља који су већ две године живели као расељена лица у унутрашњости Србије. Разговарали смо са председником Привременог органа општине Исток, Малишом Ђурићем, о најактуелнијем проблему светске данашњице који није заобишао ни Косово и Метохију, коронавирусу и шта се овде све чини како не би дошло до заразе.
– Међу повратницима на територији општине Исток нема регистрованих на вирус ЦОВИД19, а ми примењујемо све предвиђене мере од стране Владе Републике Србије, па можемо слободно рећи да је ситуација стабилна и под контролом – казао је Ђурић. Он је истакао да одмах по увођењу ванредног стања, Привремени орган општине Исток са седиштем у Осојану, поступио је по „Инструкцијама и упутству Владе Републике Србије и Канцеларије за Косово и Метохију“ о хитном поступању у циљу праћења епидемијске ситуације као и предузимања мера и радњи ради спречавања појаве, ширења и сузбијања заразне болести ЦОВИД19.
– Формиран је Општински штаб за ванредне ситуације који броји осам чланова (чланови Привременог органа, директор Дома здравља, представници Црвеног крста и овлашћено лице РФЗО). Општински штаб је на седници од 17. марта 2020. године, потврдио пријаве
лица за вршење волонтерских послова за време трајања епидемије. У тиму волонтера ради осам лица којима је расподељен сектор деловања са препоруком о начину рада.
– Општински штаб је донео низ мера и препорука: забрана јавног окупљања у затвореном простору, обустава рада свих образовних установа, препорука суграђанима старијим од 65 година да ограниче своје кретање, односно да потпуно обуставе излазак из својих дворишта и кућа – навео је Ђурић. О томе како су повратничка села Метохије снабдевена Ђурић каже да до данас нису уочени недостаци у снабдевању основним животним намирницама повратника у повратничким местима.
– Проблеми су уочени у могућности набавке дезинфекционих средстава а што се пре свега односи на медицински алкохол и других средстава за дезинфекцију, осим тврдих сапуна – каже Ђурић. О томе како ради Дом здравља у Осојану, има ли лекова, заштитних маски и рукавица и колико је лекара и медицинских сестара, Ђурић је истакао: – За подручје општине Исток и Клина надлежан је Дом здравља Исток са седиштем у Осојану. Тренутно је радно ангажовано два лекара опште праксе и пет медицинских сестара. Апотека Дома здравља располаже лековима за пружање превентивне здравствене заштите становништва за краћи период, као и заштитних маски и рукавица. У поступку је набавка додатних количина. Председник Привременог органа Истока Малиша Ђурић напомиње да је из волонтерског тима одређено лице и за контакт са монахињама Манастира Гориоч изнад Истока. – У новонасталој ситуацији манастир се може посетити само недељом како би се избегли контакти са евентуалним носиоцима заразе – навео је Ђурић. Ђурић још каже, да су припадници словеначког КФОР-а, који су надлежни за наше подручје, ступили у контакт са представницима Привременог органа општине Исток у циљу заједничке сарадње за случај појаве оболелих од вируса.
ОСОЈАНЕ КАО ЦЕНТАР
Најбројнија концентрација повратника је у Осојанској долини чији костур чине места: Осојане, Тучеп, Шаљиновица, Жач, као и ободна места Кош, Опрашке и Суви Лукавац. Осојане као место које је имало највећи капацитет је изабрано за седиште локалне самоуправе и свих институција органа и установа у оквиру система Републике Србије. Осим у наведеним местима, повратници су се вратили у варош Исток, Ђураковац, Синаје, Дубрава, Драгољевац, Мужевине, Ковраге, Бело Поље, Доњи Драгољевац и у 2018. години у село Љубожда. Укупан број повратничких домаћинстава је око 300. У односу на број Срба који је живео у општини Исток пре 1999. године, повратници чине 12 – 15 посто становништва. Више од 50 посто становништва повратника је старије од 55 година.
З. Влашковић