ПРОФЕСИОНАЛНА НАЧЕЛА ИЗНАД ПОЛИТИЧКЕ ОСТРАШЋЕНОСТИ

 Мантра да ваљаш као новинар само ако критикујеш власт, да добар новинар мора да буде против власти, није важила у време када је НУНС подржавао опасне пројекте Демократске странке попут реформе правосуђа и драконског медијског закона, а НДНВ Бојана Пајтића. Велика је грешка било привођење Ане Лалић, контролисање њеног телефона и компјутера. Добро новинарство се мора стимулисати, новинари морају да буду цењени, и материјално и морално – нагласила је Љиљана Смајловић

 

У земљама много моћнијим и богатијим од Србије, пуца здравствени систем и броје се на хиљаде мртвих. И, у тим ситуацијама медији настоје да очувају јединство грађана, објективно извештавајући и не оптужујући никога посебно за глобалну пандемију коронавирусом. У нашој земљи је управо сада приметна велика поларизација медија и покушаји искоришћавања Ковида-19 у политичке сврхе. О стању у медијима у Србији за „Јединство” говори Љиљана Смајловић, новинар.

  • Сведоци смо да професионализам, новинарска пожртвованост и храброст за време коронавируса не могу да дођу до изражаја од новинара пропагандиста и политикантства. Како тим ружним стварима у новинарству стати на пут?

Не бих била тако строга. Не мислим да смо своје најгоре издање показали током пандемије. Пре бих рекла да смо показали исто што и иначе – да је наша штампа политички острашћена, да се сувише мало наших колега труди да буде непристрасно, да не странчари, да смо подељено друштво и да провладина штампа гледа како да подржи владу у добрим стварима које ради, и да је брани и у оним мање добрим, док опозициона штампа покушава да докаже да влада ништа не ради добро. То се само лакше препознаје у кризним тренуцима као што је овај, и више иритира већину грађана који би да чују и шта власт добро ради, али и шта лоше ради.

  • Зашто су новинарска удружења дозволила да критеријуми за квалитетно, професионално и непристрасно новинарство буде „за и против председника Вучића”, те да се сви који нападају председника називају независни и слободни,  а сви други брука професије?

Не мислим да су то удружења „дозволила“. Слажем се да НУНС и НДНВ упорно пропагирају начело по ком је добро само оно новинарство које је против ове власти – са нагласком на ову власт. Правим дистинкцију зато што мантра да ваљаш као новинар само ако критикујеш власт, да добар новинар мора да буде против власти, није важила у време када је НУНС подржавао опасне пројекте Демократске странке попут реформе правосуђа и драконског медијског закона, а НДНВ Бојана Пајтића.

  • Зашто се млади новинари у Србији, као нигде у свету, уче да је држава највећи њихов непријатељ и зашто тако није било 2009. године, када је НУНС подржао антиевропски и антиуставни закон о информисању, који је усвојен у Народној Скупштини Републике Србије?

Не волим категоричне тврдње типа „нигде у свету“. Оне по правилу нису тачне. Свагде се новинари уче да су дужни да контролишу и критикују власт када год то заслужи, односно да дају глас људима који критикују власт. На нашим универзитетима многи професори новинарства строги су критичари власти, и ове садашње и оне која је водила државу за време грађанских ратова деведесетих. Њихова политичка уверења су понекад неодвојив део њихових предавања, али не произилази нужно да сви њихови ђаци заједно са градивом преузимају и та уверења. Не потцењујмо студенте.

  • Шта да раде неутрални новинари који постављају питања из своје главе и по својој савести, јер уколико се њихово питање или коментар  не односи на осуду председника државе бивају разапети по друштвеним мрежама на највулгарнији и најпримитивнији начин, чак и од „новинарске елите”?

Слажем се да је то судбина превеликог броја новинара, да их прогања анонимна гомила којој наше колеге „бацају месо“. Дешава се и мени, што не значи да сам неутрална, већ да на друштвеним мрежама имам много хејтера, као што их имам и међу нашим колегама које су активне на друштвеним мрежама. Мислим да је веома важно да се новинари уче да то све игноришу. Као кад васпитавате децу, па се трудите да игноришете лоше понашање двогодишњака, а да охрабрујете добро понашање. Не сме новинар да се деморалише само зато што има пуно хејтера. Многи грађани желе да чују само оно што желе да чују, оно што потврђује њихове давно заузете ставове. И власт жели да чује оно што жели да чује. То не значи да би ми требало да једнима или другима чинимо по вољи. Морамо се владати по професионалним начелима, било да нас хвале или куде.

  • Пратећи конференције за медије лекара сусрели смо се први пут са одређеним медијима, али и са контрадикторностима. Док удружења вапе за материјалну помоћ медијима, посебно локалним, на другој страни нови медији ничу као „печурке после кише”. Како то објаснити, као и чињеницу да данас у Србији свако са пар стотина евра постаје власник медија и новинар?

Нећете ме ухватити да се жалим што медији ничу као печурке после кише! Слажем се, наравно, да мало који нови медиј настане само зато што неки инвеститор жели да улаже у добро новинарство или што је уочио добру пословну прилику. Углавном су то све политички пројекти. Управо зато се не треба чудити што је све више политикантства у нашим медијима. Али и у другим професијама људи покушавају да напредују рачунајући на политичке предрасуде, мржње и симпатије колега или шефова. Многи нови медији неће опстати, али ја се тешим да ће барем наше колеге неко време имати где да раде.

  • Да ли медији као коректори власти треба да базирају своје садржаје искључиво на оптужбама и нападима на власт? 

У идеалним условима сви би новинари радили у складу са професионалним и етичким стандардима нашег заната. Мислим да не мораш нужно да нападаш власт да би био добар новинар, али мораш да даш глас и онима који из неког разлога нападају власт, као и онима који је подржавају. И једно и друго мора да буде присутно у медијима, и ту не говорим само о гласу лидера опозиционих странака, већ и о угроженим групама, биле оне социјалне, класне, националне… Ми не смемо да дозволимо да њих нико не чује, морамо да им дамо глас, простор, време. То је смисао појма разноликости у праћењу друштвених појава.

  • Да ли је власт злоупотребила ванредно стање да би угрозила слободу медија?

Велика је грешка било привођење Ане Лалић, контролисање њеног телефона и компјутера. Њен текст можда није испуњавао критериј о два и више извора, али је писан у ванредним околностима и није се разликовао од мноштва текстова које читам у светској штампи, у којим медицински радници, каткад и анонимно, тврде да болнице не воде довољно рачуна о њиховој безбедности, да нема довољно заштитне опреме. Уосталом, у пандемији су све болнице овог света, и чувена Слоун Кетеринг у Њујорку, откриле да немају довољно заштитне опреме. Не разумем са којим је оправдањем задржана у притвору целу ноћ, то сматрам застрашивањем и тај ефекат се не може отклонити њеним пуштањем из притвора. Постоји и ефекат застрашивања извора информација о ком једнако морамо да бринемо.

  • Где су највеће грешке власти када су у питању медији и медијска сцена у Србији?

Власт мора да подржи до бро новинарство, чак и ако приватни инвеститори то не желе да раде. Добро новинарство, као ни респиратори, неће доћи као последица деловања тржишних закона. Неко мора на време да планира и да улаже у то, односно да некога стимулише да у то улаже. Добро новинарство се мора стимулисати, новинари морају да буду цењени, и материјално и морално. Оклевам да говорим о листу „Политика” због моје личне везаности за тај лист, али зар није то медиј који је могао, и морао, да буде огледно добро кад је реч о томе како власт да подржи добро новинарство? Р. Комазец

Подели на: