понедељак, 28. новембра 2022. | 18:17
Најновије вести
Rada-Komazec

RADA KOMAZEC: PO 54. PUT ODRŽANI PESNIČKI SUSRETI “LAZAR VUČKOVIĆ” NA KOSOVU I METOHIJI

Косово је корен нашег језика, културе и духовности

– Ови сусрети који чувају српску реч и идентитет, овде где је настала и где је најугроженија, имају посебни шарм и емоцију која привлачи не само живу песничку реч него и нашу људску емоцију да дођемо и уживамо у нечему што је јединствено, што траје и што има традицију – рекла је на отварању

– Полагање цвећа на гроб Лазара Вучковића

у име организатора „Панораме-Јединства”, директорица Рада Комазец. Традиционална награда „Лазар Вучковић”, за најбољу поезију објављену у часопису „Стремљења”, између два сусрета, ове године додељана песнику из Београда, Видаку М.
Масловарићу за песму „О Видовдану, седам векова доцније”.

 

Дводневна књижевна манифестација Песнички сусрети „Лазар Вучковић” коју организује „Панорама-Јединство”, и ове године почела је окупљањем песника у Горњем Селу код Призрена – родном месту Лазара Вучковића. На његов гроб положено је цвеће, док су песнички сусрети отворени књижевним часом одржаним у дворишту његове родне куће. Вођени тиме да је кључни сегмент сваког човека породица, родна кућа и завичај, и још ако је тај човек песник или уметник, онда то постаје извор његовог рада. Песници су посебно били дирнути чињеницом да стихове говоре не само у родној кући Лазара Вучковића, већ и пред члановима његове продице. Песничке сусрете, 54. по реду, отворила је Рада Комазец, директорица Установе за новинско-издавачку делатност „Панорама-Јединство”. Она је том приликом нагласила да је Вучковић за собом оставио значајно књижевно дело у историји савремене српске поезије. Иако већ 56 година, рекла је она, Лазар није са нама, он живи кроз његову ванвременску поезију коју нам је подарио.
– Нажалост, отишао је прерано и није завршио своје певање до краја. Иако је прерано завршио Лазар Вучковић је у свој земаљски круг оставио значајно дело у историји савремене српске поезије. Појавио се као покретачки дар који је изменио и дух и естетику тадашње српске поезије на Косову и Метохији. У стиховима је хвалио лепоте завичаја кроз јединствене палете поетских акварела а слојевитост и суптилна филозофија његову лирику чини трајном као што ће, дубоко верујем, бити и ови сусрети који носе његово име – рекла је Комазец и додала: „Прелиставајући пожутеле странице листа „Јединства” могу се прочитати дивне репортаже пуне емоција и људске топлине од нашег песника и новинара Лазара Вучковића. И ови сусрети који чувају српску реч и идентитет, овде где је настала и где је најугроженија, имају посебни шарм и емоцију која привлачи не само живу песничку реч него и нашу људску емоцију да дођемо и уживамо у нечему што је јединствено, што траје и што има традицију”.

 

СТАЛНИ НАСРТАЈИ НА СРПСКО ПОСТОЈАЊЕ, СРПСКУ КУЛТУРУ И СРПСКО ИМЕ

– Песници испред Призренске богословије

Комазец је подсетила и на вандалски чин рушења споменика Лазару Вучковићу у његовом родном селу, рекавши да су вероватно мислили да ће тиме срушити и српско постојање, српску културу и српско име.
– Исувише су давно Срби пустили корење на овим просторима да би били избрисани диљем Косова и Метохије – поручила је Рада Комазец у Горњем Селу код Призрена. Песнички караван је првог дана манифестације наставио свој боравак у Метохији и са обронка Шар планине спустио се до царског града Призрена где су песници своје стихове казивали у Призренској богословији. Топлим речима добродошлице поздравио их је отац Исидор. – Добро сте дошли у нашу заједничку и велику кућу Симе Игуманова, у име нашег ректора епископа рашко-призренског Теодосија, и свих професора и ученика. Благодарим што сте и ове године пожелели да након пар година паузе, када се нисмо могли овако сусретати, да са нама поделите делић своје душе. То је посебно важно из разлога јер у времену када се техника и технологија и апсолутна прагматичност постављају као једина вредност, ви показујете дубину људске душе и показујете да је човек много више од било какве рактичности. Показујете његову ширину, дубину, показујете оне светове које никаква технологија и никакви технички параметри не могу да детектују. Зато, хвала вам на томе. Хвала што стварате и што по том дару личите на Бога – рекао је отац Исидор.
Да песничко царство на најбољи могући начин чува језик и културу доказали су песници стигавши и до централног дела наше јужне покрајине, где су у грачаничком Дому културе казивали своје стихове окупљеној публици. Госте је у поменутом храму културе поздравила директорица Установе за новинско издавачку делатност „Панорама-Јединство” Рада Комазец и рекла нешто више о Лазаревој поезији.
– Лазар Вучковић се појавио као покретач и дар који је изменио и дух и естетику тадашње српске поезије на Косову и Метохији и допринео њеном осавремењивању. Лепота поезије, вредност магичне речи, мисаоност, филозофски немири, јаке слике, емотивност, складне версификације карактеришу његову поезију. Код њега песма нема тренутак настајања, она је беспочетна, бескрајна и неуништива. Слојевитост и суптилна филозофија песама његову лирику чине трајном. Он фасцинантно пева о изгубљеном мору, о бескрајним дубинама како би дошао до фаталног сазнања у коме је све било могуће и одређено. Његово песништво је на неки начин дело његове судбине и интимна биографија – рекла је Комазец. Према њеним речима, Песнички сусрети „Лазар Вучковић” у свом трајању преко пола века, запамтили су, на косовском тлу где су и настали, пуно тога. – Било је и звезданих тренутака, али више тешких и комплексних ситуација. Од вариоле вере, ратних страхота и короне. Болести су се мењале али  потискивање нашег језика, писма и културе на КиМ је стално и континуирано. У том непрестаном преплитању тешкоћа и звезданих узлета песнички сусрети су се обогаћивали и проналазили путеве до слушаоца, љубитеља писане речи јер косовско-метохијски човек има исконску потребу за културом. Овај фестивал поезије је чувар нашег језика, писма и традиције. Уколико желимо да изградимо себе и свој став о животу морамо да имамо темеље, а Срби имају чврсте темеље управо овде на светој земљи која није само колевка српске државе и цркве, већ је и поетска и културна постојбина српског народа. А наша ћирилица је везивна нит српског језика кроз векове и луча која треба да осветли видике будућим поколењима – казала је Комазец. Комазец је посебно нагласила да нигде као у Грачаници, на Косову, песници не стоје са страхопоштивањем препознајући метафору живота и свега што јесте.- За Косово и Метохију човек моли, моли за педаљ починка и мира у немирној околини. Косово у стиховима прераста у место којему и природно припада место богослужења, место на којемсе све природне појаве и сви људски осећаји клањају пред творцем.

– Млади богослови уживали су у стиховима песника

Песници у себи препознају потребу стапања са Косовом, потребу која није само израз српске жеље, хтења или дивљења, него потребу за коју је Србин још унапред биолошки предодређен, која је уписана у његов генетски код – рекла је Рада Комазец и додала да ће „Панорама –Јединство” као оснивач и организатор Песничких сусрета „Лазар Вучковић”, наставити и наредних година да обогаћује сусрете младим песницима и промоцијама књига поезије.

 

 

ЛАЗАР НЕКАКО ОЖИВИ НА ЈЕДАН ДАН

Брат трагично настрадалог песника Лазара Вучковића, Слободан, који живи у Горњем Селу, каже да долазак песника и отварање манифестације која носи име његовог брата у селу где је рођен, њима много значи. Због услова у којима опстају у овим тешким временима подно Шар планине, већ годинама је то дружење прерасло у нешто много више.
– Поред чувања успомене на мог покојног брата на чему сам организаторима веома захвалан, нама много значи и то што нас сви ови људи обиђу, питају како смо. Једва чекам ово дружење, и последњих неколико недеља стално сам се питао када ће доћи песници. Када ми дођу, напуне двориште, као да Лазара видим, оживи ми његова слика барем на тај један дан – рекао нам је Слободан Вучковић. Милица Стојановић из Штрпца, рођака Лазара Вучковића, каже да је она као потомак поносна на све што је он за време свог кратког живота урадио и што је оставио такав траг у поезији Косова и Метохије.

1

– Отварање песничких сусрета у Горњем Селу код Призрена, испред родне куће Л. Вучковића

Ови Песнички сусрети породици значе много. Долазак песника из целе земље за њих је знак да он није заборављен, да није заборављено његово дело и да га његово „Јединство” чува од заборава. Услови за долазак у Горње Село нису идеални, слобода кретања је и даље упитна и није баш лако све ово организовати. Поред тога, чињеница да петоро Срба још увек опстаје у селу довољно говори како им је тешко, и сваки долазак и могућност да са неким попричају за њих је велики догађај.

 

 

 

– Песници казују стихове ђацима у основној школи у Прилужју

НАГРАДА „ЛАЗАР ВУЧКОВИЋ” ВИДАКУ МАСЛОВАРИЋУ
Установа за новинско-издавачку делатност „Панорама –Јединство”, по традицији, додељује награду која носи име прерано преминулог песника ЛазараВучковића, за најбољу поезију
објављену у часопису „Стремљења” између два сусрета. Ове године лауреат Песничких сусрета је песник из Београда, Видак М. Масловарић за песму „О Видовдану, седам векова доцније”. У образложењу жирија се каже да ако је поезија најсложенија и најсуптилнија честица језика, ако треба да сведочи и да сања, онда поезија Видака М. Масловарића носи уверљиву драму људског страдања, порушених домова, затурених путева, подигнутих вешала и изгубљених нада.

– Ова поезија дубоко залази у мит и историју, и у могућности је да нам Јефимијиним и Ракићевим поетским везом реконструише прошлост и осветли ововременске људске драме, додајући им притом универзалне поруке и значења. Ова поезија носи овоземаљски, али и космички бол, доживљеног и наслућеног, где се реално ближи иреалном и обрнуто, поезија која носи кондезовну човекову зебњу пред косметским и свеопштим удесом, запитаност о себи, свету и времену на начин који потврђује песникову аутентичност и зрелост поетског поступка. Али, ова поезија такође, одвраћа мрак да падне на косметску земљу, чува сан о небу, кућном прагу и кућној змији. Она има моћ да осветли човеков удес, али и да у стих унесе бруј манастирских звона, да омлади заборављен говор и да запали пламен свеће славске – каже се у образложењу које је прочитао председник жирија Радомир Стојановић. Захваљујући се на награди песник Видак М. Масловарић рекао је да говорити о пострадању и смрти, а не поменути Косово и Метохију није могуће, јер овај усудни простор вековима сведочи инфериорност једних и бахатост других и непрестано шири слику на којој доминирају тамни валери, допрли у видно поље страдалника и у овом тек започетом и у свему несмирајном веку.
– У којој мери је поменута усудност инкорпорирана у личну и колективну трагику његових житеља Србаља одвећ је познато, нема сумње, али, нажалост, не и којим би речима песник Лазар Вучковић данас вековечио страдалништво својих сународника да је време потрајало, да му је живот био наклоњен, да је доживео да сведочи и ову немилицу у којој ми ововремени живимо своје животе -рекао је Масловарић и запитао: „Би ли Лазар Вучковић својом поезијом резистирао тињајућем злу, би ли залазио у смисленост каже о некдањој свебратској љубави и верности, да ли би се сушстост одговора на ово питање могла тумачити у дослуху са стиховима из једне од његових најбољих песама „Жути пас” који гласе: „Не знам да ли то верност ћути, или моју смрт слути?” И, без обзира на његову издвојеност из контекста, могла би се применити неспорност да би нас таква регресивност још дубље увукла у косовскометохијске ране. Али, за ово вече и свебудуће време трагања за таквим одговорима је излишно. Јер, Косово је наша колевка и наш гроб, оно је наша клетва и заклетва. Косово је наша кућа староставна, наш језик и корен наше духовности, а без њих шта бисмо били?”

 

-Додела награде „Лазар Вучковић”

СУСРЕТИ НАД СУСРЕТИМА

Песнички караван другог дана посетио је Основну школу „Вук Караџић” у Прилужју, а ђаци и наставници ове школе уживали су у стиховима песника. Највеће аплаузе добили су песници који пишу за децу, а дечија срца посебно је разгалио дечији песник, Метохијац Милутин Ђуричковић. У обраћању ђацима и запосленима ове школе директор „Панорама – Јединство” Рада Комазец рекла је да су ова деца српска будућност на Косову и Метохији. – Ви сте будућност на Косову и Метохији и желим да растете у слободи и развијате се у добре људе. Чувајте свој језик и културу и никада не заборавите да сте у својој земљи упркос свим покушајима да то не буде тако. Косово је постојбина српског језика, културе, поезије и свега што јесмо. Будите вредни и марљиви. Постављајте себи планове и имајте амбиције да их остварите јер то води до успеха. Читајте и прозу и поезију, будући да се тако упознајете са новим стварима, људима, али и са неким прошлим временима”, поручила је Комазец, пожелевшиђацима успех у новој школској години. Завршна манифестација песничких сусрета „Лазар Вучковић” одржана је у петак, 30. септембра, у сали Митровачког двора. Директор и главни уредник издавачке куће „Панорама– Јединство” Рада Комазец поздравила је учеснике и остале посетиоце сусрета и истакла да је Лазар Вучковић својом поезијом оставио дубок траг у српској књижевности и постао путоказ младим песницима. Наша издавачка кућа „Панорама – Јединство” сваког дана је на задатку, на стражи већ скоро осам деценија на очувању српске писане речи, културе и традиције. Томе сведоче и ови 54. песнички сусрети. Идентитет једног народа траје док траје његова култура, језик и духовност, зато не смемо ни помислити да то на овом светом месту изгубимо. У материјалном свету недостају лепе речи, искрена дружења и љубав, а ми то све имамо у нашим сусретима песника. Желим да уживате са нашим драгим песницима и у њиховим стиховима – рекла је Комазец. Милан Михајловић директор Културног центра „Драгица Жарковић” пожелео је добродошлицу свим песницима и поручио да је Косовска Митровица град културе, песника и разних уметника.
– Зато је моја жеља, као и председника Привременог органа општине Косовска Митровица Александра Спирића, а се тако нешто дешава и у континуитету, из године у годину. Наравно у Косовској Митровици постоје културна дешавања, а наши гости су већ били и у Звечану и у нашем граду и широм Косова и Метохије, али када дође тај дан он вуче увек нешто више, јер знамо ко је и како је страдао велики Лазар Вучковић – рекао је Михајловић. Завршну манифестацију су отворили ученици митровачке Гимназије који су казивали стихове Лазара Вучковића. У програму су, осим гостију, учествовали и завичајни песници из Косовске Митровице и Звечана. Добитник награде за најбољу поезију „Лазар Вучковић” песник Видак Масловарић захвалио се свим колегама и љубитељима писане речи након чега је и казивао стихове из књиге „Невидљиви изумитељи будућности”.

– Синоћ сам у Грачаници, наравно лепим поводом, био у прилици да кажем присутнима да сваки долазак на овај наш простор доживљавам као повратак међу своје. Заштоповратак, па зато што сам  једним делом везан за овај простор, мајка ми је из Пећи, а тамо су и гробови мојих. Увек ме прати нека емоција,која је изван круга уобичајеног – рекао је Масловарић.

– Братислав Бата Милановић казује стихове у Грачаници

Манифестацију је стиховима затворио директор Културног центра „Драгица Жарковић”, песник и домаћин ових сусрета Милан Михајловић. Овогодишње песничке сусрете током два дана песничког каравана водила је глумица Приштинског позоришта Јасмина Стоиљковић. Лазар Вучковић био је новинар и репортер листа „Јединство” у Приштини. Један је од првих српских послератних песника на КиМ. Писао је приче и репортаже за „Јединство”. Своје прве радове објавио је управо у поменутом листу и часопису „Стремљења” које издаје Установа „Панорама-Јединство”. Утопио се у Охридском језеру заједно са црногорским песником Блажом Шћепановићем, учествујући на Струшким вечерима поезије 1966. године.

 

М.Чанковић
Ј.Цветнић

Подели на: