четвртак, 06. маја 2021. | 15:46

Срђан Поповић: Не радујемо се страдању Аљберта Краснићија, иако је он убица мог брата Димитрија

Срђан Поповић, рођени брат седамнаестогодишњег младића Димитрија, убијеног у центру Грачанице 5. јуна 2004. године, претходних дана се подсетио тог трагичног догађаја, након вести да је човек који му је усмртио брата и сам убијен у обрачуну у Приштини.

 

Шта да кажемо. И то је једна трагедија, али нас боли наша, јер смо без икаквог разлога и повода остали без једног младог живота. Димитрије је био младић пун радости, ведрог духа, вредан, и са плановима за будућност коју није дочекао”, одговорио је Поповић на питање “Новости”, како коментарише смрт Аљберта Краснићија, који је осуђен за убиство његовог брата.

Аљберта је пре неколико вечери, према наводима медија на албанском језику, убио отац. Како је полиција саопштила, поводом убиства ухапшен је Скендер Краснићи, а пронађено је и оружје из којег је пуцано.

Међутим, Поповићи који су остали без сина и брата, неће да коментаришу трагедију џелата њиховог Димитрија. Не желе да се свете или радују јер кажу – трагедија је трагедија! Али, не престају да жале и спомињу Димитрија који је, како су истицали и протеклих година приликом обележавања годишњице његовог убиства, био њихова нада и узданица.

“Наш Димитрије је убијен у седамнаестој години. Није дочекао ни матуру, ни да га мајка ожени“, оплакивала је Јоргованка сина приликом једне од годишњица.

Његов брат Срђан, који је актуелни градоначелник Грачанице, опомиње да је Димитрије жртва безакоња, али и да мора бити опомена за наредне генерације да се оваква брутална убиства на националној основи, усмерена према Србима, не смеју више дешавати на КиМ.

“Оно што се догодило Димитрију никада никоме не бих пожелео. Нити такву патњу породици, јер је на најсвирепији начин прекинут један живот. Иако је наша породица из Грачанице, до 1999. живели смо у Приштини, а потом када су сви Срби избегли из града вратили смо се у Грачаницу. И баш када смо помислили да ће престати са киднаповањима и убиствима Срба, која су обележила ту несрећну 1999. годину, као гром из ведра неба снашла нас је Димитријева смрт“, каже Поповић, док се присећа блискости са братом који му је поверавао младалачке тајне и планове.

Поповић се присећа како је био веома близак са својим братом који је, иако тинејџер, већ био веома зрео за своје године:

“Волео је медицину која му је била прва љубав, али је имао склоности и ка писању текстова, за спорт… Често се шалио са мајком да ће је када постане лекар лечити“, рекао је он.

Градоначелник Грачанице са жаљењем констатује да је његов брат био жртва иживљавања младих Албанаца који су се возили те вечери кроз град. Димитрије је убијен хицем из ватреног оружја који га је погодио у пределу главе док је са друговима испред киоска брзе хране чекао да поручи сендвич. Хице из ватреног оружја испалио је Аљберт Краснићи који је аутомобилом марке “ауди” дошао са другом из Приштине, где су се претходно шалили да ће отићи да убију неког Србина!

“Никада нећу заборавити ту бол и тај шок који смо доживели родитељи и ја када су нам Димитријеви другови јавили да је убијен. Бол не јењава, а на све начине настојимо да задржимо сећање на његову невино проливену крв, на нашег Димитрија који је тек почео да се радује животу“, каже Поповић.

Подсећа да је у центру Грачанице саграђена капела у знак сећања на његовог брата која је недавно и осликана. Иначе, једна од улица у Грачаници носи име Димитрија Поповића, а сваке године се одржава и меморијални фудбалски турнир.

Подели на: