Тема двојног идентитета као психолошки проблем

Роман Петра Сарића „Клобук“ представљен у Српској књижевној задрузи у Београду.

 

Сарићев нови роман „Клобук“ , једногласном одлуком жирија добио је књижевну награду „Светозар Ћоровић“ за 2021. годину на „Ћоровићевим сусретима“ у Билећи
Нови роман Петра Сарића „Клобук“ који је ове године објављен у едицији „Атлас“ Српске књижевне задруге, представљен је у СКЗ у Београду. После уводног обраћања управника СКЗ, књижевника др Душка Бабића, о роману је говорила др Марија Јефтимијевић Михајловић, научни сарадник за српку културу у Приштини са седиштем у Лепосавићу. Осврнувши се на романе Патра Сарића који чине доминантан део његовог књижевног фокуса, она је, између осталог, рекла: Петар Сарић је од 1972 године објавио осам својих романа. За Петра Сарића се може речи да му је СКЗ на неки начин била талична, односно прецизније би било рећи да ја СКЗ препознала вредност његове прозе и његових романа, што уосталом сведочи и данашња пормоција. Када је у питању поетика романа Петра Сарића с правом се може рећи да је он свет својих романа утемељио на патријархалној култури и епској традицији… Петар С арић је књижевник који се не либи да прикаже наличје историје. Он врло често врши неку врсту историјског ревизионизма па преиспитује истину победника и истину побеђеног, али се у овом случају ослања много више и на историјску грађу и на историјске документе. Али ма колико да је присутна историјска грађа у овом роману она уопште није скренула пажњу са главног тока приче… Драма идентитета је у овом роману стављена у први план.
Роман „Клобук“ Петра Сарића, једногласном одлуком жирија добио је књижевну награду „Светозар Ћоровић“ за 2021. годину на „Ћоровићевим сусретима“ у Билећи. У образложењу жирија наведено је да је Сарић романом “Kлобук” високе књижевне квалитете свога досадашњег дела потврдио изузетно сложеном романескном причом о животу српског народа источне Херцеговине у другој половини 19. вијека. У роману се преплићу два кључна садржинска тока, при чему се један односи на породицу главног лика у његовом раном детињству и отпор српског народа турској власти, а у другом се послије фабулативног преокрета прати живот главног лика у Стамболу и повратак у Херцеговину на место заповједника тврђаве Kлобук крај Требиња. – Тема двојног идентитета оног дијела српског народа који је силом прешао у ислам првенствено је постављена као психолошки проблем из којег се рађа дубоки морални расцјеп у главном лику романа – наведено је у образложењу.
-Kлобук је историјски утврђени град на херцеговачко-црногорској граници. У његовом подножју одвија се породична драма српског живља који се још није потурчио, а са града Kлобука и од царског Стамбола исламски облак надвија се и одводи одабране дечаке у јаничаре… Префињеним стилом, језиком којим влада налик чаробњаку, Петар Сарић приповеда – у исто време народну и уметничку легенду, која нам се, на неки начин, догађа и данас, речи су књижевника Драгана Лакићевића о овом Сарићевом делу.
С.Ђукић