У Призрену ускоро почиње обнова Цркве Светог Пантелејмона

Још један драгуљ српске баштине у Призрену Црква Светог Пантелејмона, задужбина цара Душана, готово је извесно – биће обновљен.

 

Пројекат Покрајинског завода Косова и Метохије за заштиту споменика културе одобрили су надлежни у Београду и Приштини.

Овај документ чека још оверу Специјалног већа Града Призрена.

Отуда стижу добре вести, па би радови на обнови могли да почну већ до краја месеца.

У то су уверени и чланови организационог одбора, али и иницијатори ове племените мисије, Друштво Светог арханђела, који су својевремено покренули и успели готово из пепела да придигну и оживе овај манастир на месту некадашње Свете царске лавре.

– Црква Светог Пантелејмона из 14. века древни је и исцелитељски храм око кога су саборовали и помоћ, вековима, тражили не само Срби, него и припадници других народа. Утолико је извесније да ће градско веће Призрена потписати решење о радовима, каже др Небојша Гаџић, председник Организационог одбора у коме је окупљено десетак зналаца, посвећеника и заљубљених у Призрен.

– Ово је култно место које је оставило дубок траг заједничког: обичајних слава и свадбовања… Пантелејмон, светац који је поштован, као што су поштовани Свети Врачи у Зочишту, вековима је био на узвишици светих. Њима и данас, после свега… свих прогона и погрома прилазе и Албанци, Турци…

Црква Светог Пантелејмона је у најужем градском језгру, уз градску чесму, стешњена између нових грађевина, а на оку нових градитеља.

Србе, данас, у Призрену… на прсте да пребројиш. Али се, изгледа, светиња сама сачувала.

Упркос отоманским рушитељима подигнута је на старим, царским темељима 1937. године.

Сачувала се упркос пироманима који су је запалили у пролеће 2004.

– Сачувала се, да. То је и призив и позив. Светионик Србима на путу повратка на огњиште предака – одговара на наша питања Бојан Бабић, председник Удружења “Свети Арханђел” код Призрена.

А питали смо га: може ли светиња без народа? Коме ће да звоне звона, ако се уопште огласе?

– Та питања сам чуо и када смо обнављали Арханђеле – одговара нам.

– А када су први радови почели, почео је и народ да долази. Почео, да се свећа не угаси. Ми јесмо иницијатори ове мисије, обнове Цркве Пантелејмона, али нисмо једини. Многа друштва завичајних Призренаца су с нама. Ми, наравно, позивамо и друге да помогну. Косово и Метохија је завичај свих нас. И, без обзира на то колико цео свет тежио да тако не буде, ми треба да тежимо – да тако буде.

Цркву Светог Пантелејмона из 14. века до темеља су срушили Турци затирући трагове српског битисања и древног епископског српског средишта.

Ипак, обновљена је 1937. године. Обнову је започео краљ Александар Карађорђевић, али није дочекао да је види обновљену.

Патријарх Варнава је са свештенством и монаштвом СПЦ чинодејствовао на освећењу храма.

Деценијама, потом, метохијски Срби су чували и неговали овај храм.

Током Другог светског рата нису га скрнавили окупатори. Али, у пролеће 2004. године, у погрому Срба, када је страдало на десетине православних храмова, екстремни Албанци покушали су да докрајче ову цркву.

Спалили су унутрашњост светиње. Али су зидови, на чврстим темељима, одолели.

У Повељи Светог Петра Коришког из 19. маја 1343. године остало је забележено да је “у јесен цар Душан у Призрену заветовао народ да подигне цркву Светом Пантелејмону”.

Када је подигнут храм, око њега је почело да се “роји” насеље Пантелија.

Др Небојша Гоџић, истраживач древних локалитета на подручју Косова и Метохије, сматра да је на месту пре подизања древног храма Пантелејмону, чак крунисан и цар Константин Бодин из династије Војисављевића (1081-1099).

Држава цара Бодина обухватала је готово све српске земље, укључујући Дукљу, Травунију, Захумље, Рашку и Босну и Херцеговину.

Подели на: