Митровчанин исписује историју Кошаркашког клуба „Зенит“ из Санкт Петербурга

Таленат и знање које није могао у потпуности да искаже кроз играчку каријеру, Филип Миладиновић из Северне Митровица, показује као тренер јуниора у Кошаркашком клубу „Зенит“ из Санкт Петербурга коме је први пут у историји овог клуба донео и шампионску титулу.

 

Због познате ситуације са коронавирусом сезона је раније завршена, а Миладиновић слободно време проводи у свом родном граду.

О плановима за будућност, али и трновитом путу до победничког постоља јуниорске лиге у Русији, Миладиновић је говорио за портал Косово Онлајн.

„Испунили смо циљ у клубу и први пут у историји Санкт Петербурга смо освојили шампионску титулу. Сада у плану имамо да, тиму који смо формирали, додамо још неколико младих играча са којима имамо потписане уговоре и верујем да ће тај нови тим бити на истом нивоу као и прошле године“, започиње причу Миладиновић.

Он истиче да му је понуђен нови уговор о наставку сарадње и да ће, ако све буде како треба, наставити свој тренерски поход по Русији.

„Постоје још неки ситни детаљи о којима не бих сад, али се надам да ћемо се око свега договорити и да ћу наставити тамо где сам стао и у наредном периоду“, каже овај четрдесетогодишњак.

У породици Миладиновић кошарка се преносила са колена на колено, а Филип је као своје узоре од малих ногу имао оца Драгослава који је, као играч „Трепче“ био два пута најбољи стрелац тадашње Југославије, а завидан успех постигао је и Филипов старији брат Драгољуб.

Уз савете својих најближих, успех за своју тренерску каријеру најмлађи Миладиновић види у камповима које је похађао на Златибору где је учио од најбољих тренера и познатих кошаркашких легенди. Посебно истиче очинске савете познатог тренера Душка Вујошевића.

„Када сам играчку каријеру морао да прекинем због повреде и операције, одлучио сам да у кошарци останем као тренер и наставим породичну традицију бављења овим послом. Уз велику подршку Луције Станишић, договорио сам 2006. године да се као тренер појавим на кампу ,Александар Николић’ на Златибору где сам од великих умова, као што су били Бора Џаковић, Бора Ценић, Ратко Јоксић, Божидар Маљковић, покојни Ранко Жеравица, Душан Вујошевић, научио више од 80 одсто свог знања које сада поседујем. Године 2012. уследио је позив од једне српско–руске агенције да радим као индивидуални тренер играчица које су наступале за руску репрезентацију. То сам прихватио и од тада сам сваке године био у Санкт Петербургу по 15 до 20 дана где сам између осталог радио и са капитеном женске кошаркашке репрезентације Евгенијом Баљаковом“, каже Миладиновић.

Његов рад није прошао неопажено ни тадашњем челнику Спартака из Моске, који је по преласку у Зенит, изразио жељи да у стручном штабу свог клуба буде и Миладиновић, а овај ту понуду врло радо прихватио.

„Прве године сам радио као тренер индивидуалне кошаркашке технике од првог тима, Супер лига, младог тима и јуниора. Следеће године сам прихватио позив да будем тренер јуниора са којима волим да радим, јер су то млађе особе које брже прихватају ствари и промене, за разлику од играча који су седам, осам година старији. Прошле године смо несрећно испали од ЦСКА у финалу, али ове године смо им се слатко осветили и окитили смо се шампионском титулом“, каже Миладиновић.

Прве играчке и тренерске дане започео је у КК „Трепча“, наступао и за Црвену Звезду

Филип је прве играчке дане почео у „Трепчи“ чији је дрес обукао већ са девет година, а након година проведених у овом клубу и оближњем „Звечану“ његов квалитет су препознали и у Кошаркашком клубу „Црвена Звезда“ где је радио и тренирао са једном од најуспешнијих генерација.

Подели на: