Целим својим бићем посвећен родном крају

Пријатељи, сарадници и поштоваоци лика и дела једног од најистакнутијих интелектуалаца са Косова и Метохије Јордана Ристића, на комеморативној вечери посвећењој њему, говорили су о анегдотама из свакодневног живота, о његовом стваралаштву, жељи да свима помогне, свакога саслуша, о његовој мирној нарави и безграничној љубави према родном Косову.

Јордан Ристић био је дугогодишњи директор наше издавачке куће која се тада звала  НИЈП „Панорама“ у чијем је раду оставио дубок траг. Рада Комазец, сада директорка Установе за новинско-издавачку делатност „Панорама-Јединство“, казала је да нас је пре годину дана напустио велики човек, Косовац и интелектуалац којег је одликовала разборитост, мудрост, хуманост и туга за косовском равницом, за родним Словињем.

-Патио је и писао о Косову и Метохији и ствараоцима са Косова и Метохије. Његово се писање издвајало зналачким и стравственим односом према језику. А, „Јединство“ , „Јединиство“ је посебно волео. Заправо, он никада није отишао из „Јединства“. Остао је до краја живота веран нашој издавачкој делатности у којој је био дугогодишњи руководилац , казала је Комазец и наставила:

 За време његовог директовања „Панорама-Јединство“из Приштине доживело је праву ренесансу, не само по објављеним књигама него и по издавачком угледу и организовању песничких сусрета „Лазар Вучковић“, једне од најзначајнијих књижевних манифестација не само на Косову и Метохији него у целој Србији. Издавачка делатност „Јединство“ Приштина у том периоду неговала је десетак библиотека и годишње између два Београдска сајма књига знао је да објави више од 50 значајних наслова из домаће и стране књижевности. На поменутом сајму књига представљали смо значајног учесника.

Када је реч о појављивању Јордана Ристића на косовско-метохијској књижевној мапи Комазец је казала да је он прво постао запажен освртима на путописну прозу најпознатијег прозног писца српског југа Григорија Божовића.

-Касније се појавила и књига која је скренула пажњу на овог аутора као врсног интелектуалца и познаваоца Божовићевог дела. Његову критичарску и стваралачку пажњу истовремено привлаче прозне и поетске књиге оних писаца у чијем су језгру косовско-метохијске теме и свеопшти српски удес.  О свим тим књигама говорио је и писао надахнуто и зналачки, и усуђујем се да кажем да је успоставио једну нову вертикалу сагледавања и тумачења књижевног текста, казала је Комазец и нагласила да је Јордан Ристић био изузетан интелектуалац, стваралац, књижевни критичар, који је целим својим бићем био посвећен Косову и Метохији.

Књижевник Ратко Поповић казао је на комеморативној вечери посвећеној Јордану Ристићу да је он био скроман човек, да је имао много пријатеља и да њихово познанство траје још из младалачких дана.

-Имао је душу која је имала неку посебну топлину.  Према сваком човеку са којим је сарађивао знао је увек да се односи на један свесрдан и посебан начин. Где год да је радио трудио се да сваком раднику помогне увек спреман да га саслуша. Као такав скренуо је пажњу и тадашњих политичких кругова у Приштини што он користи и постаје апсолутно посвећен свом Косову и ставраоцима са ових простора, казао је Поповић.

Новинар и публициста Ђорђе Јевтић, између осталог, осврнуо се на рад Јордана Ристића у Народној и универзитетској библиотеци „Иво Андрић“ у Приштини где је био дугогодишњи директор.

-У времену Ристићеве управе библиотеком од 1997. до 2007. године та установа организовала је свакодневно бројне промоције и друге садржаје и издала је бројне и знамените књиге. На његову иницијативу, а уз подршку Скупштине града Приштине, установили смо у просторијама библиотеке Видовдански салон књига који се одржао две године пре почетка сукоба на КиМ. На њему је учествовало по 40 издавача. Библиотека није престала да ради ни за време трајања НАТО агресије, напротив. Одржаване су промоције, трибине и други програми посвећени српском стваралаштву и стању у Покрајини, казао је Јевтић

Један од млађих сарадника Јордана Ристића је књижевник и директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић.

-У комуникацији са људима из моје генерације данас је један од њих рекао, видевши да имамо вече посвећено Јордану,  да смо ми уз њега одрасли. То је тачно, јер оно што је за тај период живота у нашим градовима, посебно у Приштини, било важно јесу те озбиљне, темељите, промишљене стваралачке личности. Један од њих  био је Јорадан Ристић. Када се дубље погледа шта је он и како радио, онда се може видети да он припада оном духу, оном концепту и оном усмерењу какво је имао Григорије Божовић, казао је Ракочевић.

Путем видеа госте у грачаничком Дому културе поздравио и захвалио се Јорданов син, проф. др Александар Ристић рекавши да је његов отац свој живот и своје стварање уткао у косовску земљу.

Јордан Ј. Ристић је рођен 21. маја 1942. године у селу Словиње 21. маја 1942. године код Липљана. Основну школу је завршио у родном селу и Доњој Гуштерици, средњу у Приштини. Дипломирао је на Филолошком факултету у Приштини а магистрирао на Филолошком факултету у Београду. Радио је као професор српског језика и књижевности, био директор НИЈП „Панорама“ (1983–1997) и Народне и универзитетске библиотеке „Иво Андрић“ у Приштини (1997–2007). Објавио је књиге: „Путописна проза Григорија Божовића“ (1994), „Из косовске трагичне збиље“, „Косовске и друге теме“ и „Косовски дух“ (2021). Приредио је „Сабрана дела Григорија Божовића“ у издању Завода за уџбенике из Београда, а која су 2016. године награђена за издавачки подухват године на Међународном сајму књига у Београду.

Путем писама о Јордану Ристићу толим речима говорили су и његов велики пријатељ, школски друг, судија у пензији  Будимир Гуџић, као и садашњи директор  Народне и универзитетске библиотеке „Иво Андрић“ Милан Михајловић.